DIN (стандард)

С Википедије, слободне енциклопедије
Немачки национални завод за стандардизацију
Зграда седишта Немачког завода за стандардизацију у Берлину
СкраћеницаDIN
Датум оснивања22. децамбра 1917.
Типнон профит
Наменанационална стандардизација
СедиштеБерлин,
 Немачка
Службени језицинемачки
ПредседникDr. Albert Dürr
Веб-сајтwww.din.de

DIN (нем. DIN Deutsches Institut für Normung e.V.) је немачки национални завод за стандардизацију[1][2] и представник Немачке у европским и интернационалним организацијама за стандардизацију, као на пример ISO, CEN, IEC и CENELEC.

Тренутно постоји око тридесет хиљада DIN стандарда који покривају готово сваку технолошку област.

Историја[уреди | уреди извор]

Основан 1917. као Normenausschuß der deutschen Industrie (NADI, „Комитет за стандардизацију немачке индустрије“), NADI је преименован уDeutscher Normenausschuß (DNA, „Немачки комитет за стандардизацију“) 1926. како би се одразило да се организација сада бави питањима стандардизације у многим поља; односно, не само за индустријске производе. Године 1975. поново је преименован у Deutsches Institut für Normung, или 'DIN' и признат је од стране немачке владе као званично тело за националне стандарде, које представља немачке интересе на међународном и европском нивоу.

Акроним „DIN“ се често погрешно шири као Deutsche Industrienorm („Немачки индустријски стандард“). Ово је у великој мери последица историјског порекла DIN-а као „NADI“. NADI је заиста објавио своје стандарде као DI-Norm (Deutsche Industrienorm). На пример, први објављени стандард био је 'DI-Norm 1' (о конусним иглицама) 1918. Многи људи још увек погрешно повезују DIN са старом конвенцијом именовања DI-Norm.

Један од најранијих, и вероватно најпознатији, је DIN 476[3] — стандард који је 1922. увео А-серију величина папира[4] — усвојен 1975. као међународни стандард ISO 216.[5][6][7][8] Уобичајени примери у модерној технологији укључују DIN и mini-DIN конекторе за електронику и DIN шину.[9][10][11]

DIN SPEC 3105, објављен 2020. године, је „први немачки стандард који је објављен под отвореном лиценцом (CC-BY-SA 4.0) [...] за имплементацију отвореног процеса стандардизације“.[12]

Примјери DIN стандарда[уреди | уреди извор]

  • DIN 476: Интернационалне величине папира (сада ISO 216 или DIN EN ISO 216)
  • DIN 946: Одређивање коефицијента трења спојева са вијцима и наврткама под специфичним условима.
  • DIN 1451: Одређује врсте знакова (слова и бројеви) које користе немачке железнице, као и саобраћајни знаци у Немачкој.
  • DIN 5008: Правописна и друга правила при обради текста, као на примјер - формат за датум, вријеме и бројеве.
  • DIN 31635: Стандард за транслитерацију арапског алфабета.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Xie, Zongjie; Hall, Jeremy; McCarthy, Ian P.; Skitmore, Martin; Shen, Liyin (2016-02-01). „Standardization efforts: The relationship between knowledge dimensions, search processes and innovation outcomes”. Technovation. Innovation and Standardization. 48–49: 69—78. doi:10.1016/j.technovation.2015.12.002Слободан приступ. 
  2. ^ Blind, K. (2004). The economics of standards. Cheltenham: Edward Elgar. ISBN 978-1-84376-793-0. Архивирано из оригинала 2016-09-27. г. Приступљено 2016-06-16. 
  3. ^ „International Paper Sizes & Formats”. Paper Sizes. Приступљено 29. 6. 2020. 
  4. ^ Kuhn, Markus (8. 10. 2005). „Loi sur le timbre (No. 2136)” [Law of Taxation (No. 2136)]. Приступљено 11. 5. 2016.  Kuhn includes copies of pages from the journal article that announced the law: Republic of France (3. 11. 1798). „Loi sur le timbre (Nº 2136)”. Bulletin des lois de la République (на језику: француски). Paris (237): 1—2. 
  5. ^ Lichtenberg, Georg Christoph (7. 2. 2006) [Written 25 October 1786]. „Lichtenberg's letter to Johann Beckmann” (на језику: немачки и енглески). Превод: Kuhn, Markus. University of Cambridge. Приступљено 10. 5. 2016.  Published in Lichtenberg, Georg Christoph (1990). Joost, Ulrich; Schöne, Albrecht, ур. Briefwechsel [Correspondence] (на језику: немачки). III (1785–1792). Munich: Beck. стр. 274—75. ISBN 3-406-30958-5. Приступљено 10. 5. 2016. 
  6. ^ International Organization for Standardization (новембар 2019). „ISO 536:2019(en): Paper and board — Determination of grammage”. ISO Browsing Platform (4 изд.). §  3.1 note 1. Приступљено 8. 6. 2021. 
  7. ^ „A Paper Sizes – A0, A1, A2, A3, A4, A5, A6, A7, A8, A9”. papersizes.org. Приступљено 2. 8. 2018. 
  8. ^ „International Paper Sizes, Dimensions, Format & Standards”. PaperSize. Приступљено 5. 10. 2018. 
  9. ^ Simpson, Robert (2003). Lighting Control: Technology and Applications. Oxford UK: Focal Press/Elsevier. ISBN 0-240-51566-8. 
  10. ^ Arnold Offner; Phoenix Contact (12. 11. 2008). „DIN-Rail in the Electrical Control Cabinet and Junction Box” (PDF). IEEE Power and Engineering Society. Приступљено 31. 5. 2018. 
  11. ^ Tickoo, Sham (2010). AutoCAD Electrical 2010 for Engineers. India: Dorling Kindersley. стр. 8—46. ISBN 978-81-317-3213-7. 
  12. ^ Bonvoisin, Jérémy; Molloy, Jenny; Haeuer, Martin; Wenzel, Tobias (2020-04-15). „Standardisation of Practices in Open Source Hardware”. Journal of Open Hardware. 4. S2CID 215768760. arXiv:2004.07143Слободан приступ. doi:10.5334/joh.22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]