Dekanska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dekanska kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
Nazivi
IUPAC naziv
Dekanska kiselina
Drugi nazivi
Kaprinska kiselina[1]
n-Kaprinska kiselina
n-Dekanoinska kiselina
Decilna kiselina
n-Decilna kiselina
C10:0 (Lipidni broj)
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.005.798
KEGG[2]
UNII
Svojstva
C10H20O2
Molarna masa 172,27 g·mol−1
Agregatno stanje Beli kristali jakog mirisa
Gustina 0,893 g/cm3
Tačka topljenja 316 °C (601 °F; 589 K)
Tačka ključanja 269 °C (516 °F; 542 K)
ne meša se
Opasnosti
Opasnost u toku rada srednje toksična; može da uzrokuje respiratornu iritaciju; može da bude toksična ako se proguta
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
R-oznake R36 R38
S-oznake S24 S25 S26 S36 S37 S39
Srodna jedinjenja
Kaprilna kiselina
Laurinska kiselina
Srodna jedinjenja
Dekanol
Dekanal
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Dekanska kiselina (kaprinska kiselina) je zasićena masna kiselina. Njena formula je CH3(CH2)8COOH. Soli i estri dekanske kiseline se nazivaju dekanoatima ili kapratima. Termin kaprinska kiselina potiče od lat. capric - kozji, jer je sličnog mirisa.[6]

Dekanska kiselina se javlja u prirodi u kokosovom ulju (oko 10%) i ulju palminog semena (oko 4%), inače ona nije tipična za biljna ulja.[7] Ona je prisutna u mleku raznih sisara i u manjoj meri u drugim životinjskim mastima.[5]

Reference[уреди]

  1. Decanoic acid
  2. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  3. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  4. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. 5,0 5,1 „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685. 
  6. „capri-, capr- +”. Приступљено 9/28/2012. 
  7. David J. Anneken, Sabine Both, Ralf Christoph, Georg Fieg, Udo Steinberner, Alfred Westfechtel "Fatty Acids" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2006, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a10_245.pub2

Spoljašnje veze[уреди]