Deksmedetomidin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Deksmedetomidin
Dexmedetomidine Structural Formula V.1.svg
IUPAC ime
(S)-4-[1-(2,3-dimetilfenil)etil]-3H-imidazol
Klinički podaci
Prodajno imePrecedex, Dexdor
Drugs.comMonografija
Kategorija trudnoće
  • US: C (Mogući rizik)
Način primeneIntravenozna infuzija
Pravni status
Pravni status
Farmakokinetički podaci
Vezivanje proteina94%
MetabolizamSkoro potpuni hepatički metabolizam do neaktivnog metabolita
Poluvreme eliminacije2 sata
IzlučivanjeUrinarno
Identifikatori
CAS broj113775-47-6 ДаY
ATC kodN05CM18 (WHO)
PubChemCID 68602
DrugBankDB00633 ДаY
ChemSpider4470605 ДаY
UNII67VB76HONO ДаY
KEGGD00514 ДаY
ChEBICHEBI:4466 ДаY
ChEMBLCHEMBL778 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC13H16N2
Molarna masa200,28 g/mol

Deksmedetomidin (Precedeks, Deksdor) je sedativ koji koristi za intezivnu negu i anesteziju. On je relativno neobičan po tome što omogućava sedaciju bez izazivanja respiratorne depresije. Poput klonidina, on je agonist α2-adrenergičkog receptora u mozgu.[1] On je S-enantiomer medetomidina,[2] koji se koristi u veterini.

Reference[уреди]

  1. ^ Cormack JR, Orme RM, Costello TG (2005). „The role of alpha2-agonists in neurosurgery”. Journal of Clinical Neuroscience. 12 (4): 375—8. PMID 15925765. doi:10.1016/j.jocn.2004.06.008. 
  2. ^ PubChem 5311068

Literatura[уреди]

  • „Dosing Guidelines for Precedex” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 07. 2011. Приступљено 21. 11. 2010. 
  • Jackson KC, Wang Z, Wohlt P, Fine PG (2006). „Dexmedetomidine a novel analgesic with palliative medicine potential”. J Pain and Palliative Care Pharmacotherapy. 20 (2): 23—7. PMID 16702133. doi:10.1080/J354v20n02_05. 
  • Menon DV, Wang Z, Fadel PJ, Arbique D, Leonard D, Li JL, Victor RG, Vongpatanasin W (2007). „Central sympatholysis as a novel countermeasure for cocaine-induced sympathetic activation and vasoconstriction in humans”. J Am Coll Cardiol. 50 (7): 626—33. PMID 17692748. doi:10.1016/j.jacc.2007.03.060. 
  • O'Connor, M; Bucknall, T; Manias, E (2009). „Sedation Management in Australian and New Zealand Intensive Care Units: Doctors' and Nurses' Practices and Opinions”. Am J Crit Care. 19 (3): 285—95. PMID 19770414. doi:10.4037/ajcc2009541. 
  • Pandharipande, PP; Pun, BT; Herr, DL; Maze, M; Girard, TD; Miller, RR; Shintani, AK; Thompson, JL; Jackson, JC (2007). „Effect of sedation with dexmedetomidine vs lorazepam on acute brain dysfunction in mechanically ventilated patients: the MENDS randomized controlled trial”. JAMA. 298 (22): 2644—53. PMID 18073360. doi:10.1001/jama.298.22.2644. 
  • Paris A, Tonner PH (2005). „Dexmedetomidine in anaesthesia”. Current Opinion in Anaesthesiology. 18 (4): 412—8. PMID 16534267. doi:10.1097/01.aco.0000174958.05383.d5. 
  • Riker RR, Shehabi Y, Bokesch PM, Ceraso D, Wisemandle W, Koura F, Whitten P, Margolis BD, Byrne DW, Ely EW, Rocha MG (2009). „Dexmedetomidine vs Midazolam for Sedation of Critically Ill Patients: A Randomized Trial”. JAMA. 301 (5): 489—99. PMID 19188334. doi:10.1001/jama.2009.56. 
  • Dasta JF; Kane-Gill SL; Pencina M; et al. (2010). „A cost-minimization analysis of dexmedetomidine compared with midazolam for long-term sedation in the intensive care unit”. Crit Care Med. 38 (2): 497—503. PMID 19789442. 
  • Wunsch H. (2011). „Weighing the Costs and Benefits of a Sedative”. JAMA. 307 (11): 1195—1197. doi:10.1001/jama.2012.319. 

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).