Демоним
Демоним (од грч. δῆμος [dẽmos] — „народ“ или „становништво“ и ὄνομα [ónoma] — „име“) је именица којом се означава становништво одређеног места или области, а изводи се из имена тог места, односно области.[1][2] У том значењу, термин се користи не само у науци, већ је озваничен и на међународном нивоу, кроз рад специјализованих агенција и стручних служби Уједињених нација.[3]
У време конституисања стручне лингвистичке терминологије, током 19. века, у научну употребу је ушао и појам етникон или скраћено етник,[4] али тај полисемични (вишезначни) термин је током 20. века постепено напуштен у међународним лингвистичким круговима, првенствено због тога што је у јавности долазило до мешања поменутог термина са појмом етноним, који има сасвим другачије значење, а односи се на именовање етничке припадности.
Значење и употреба[уреди | уреди извор]
Као посебна врста именица, демоними (односно етникони или етници) користе се за означавање географске припадности или географског порекла. Именице-демоними пишу се почетним великим словом, док се из њих изведени присвојни придеви (ктетици) пишу малим словом.[5] По правилу, демоними се јављају у оба рода и оба броја.
На пример, демоним „Београђанин” (мн. „Београђани”) означава становника Београда. У женском роду, демоним „Београђанка” (мн. „Београђанке”) означава становницу Београда.
Појам демоним, одноно етникон или етник (према старијој терминологији), не треба мешати са појмом етноним, који се односи на називе етничких заједница, којима се исказује етничка припадност. Ова разлика се на посебан начин испољава код појединих хомонима, који имају не само демонимско, већ и етнонимско, а понекад и додатно политонимско значење.[6]
На пример, именица „Црногорци” може имати сва три значења: Црногорци као демонимски назив за све становнике Црне Горе и људе који су родом или пореклом са простора Црне Горе, Црногорци као етнонимски назив за етничке Црногорце и најзад, Црногорци као политонимски назив за држављане Црне Горе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Roberts 2017, стр. 205-206.
- ^ Оташевић 2020.
- ^ United Nations Group of Experts on Geographical Names (UNGEGN): Toponymy Training Manual
- ^ Room 1996, стр. 38.
- ^ Шипка 2010, стр. 1344, 1362.
- ^ Coates 2021, стр. 5-19.
Литература[уреди | уреди извор]
- Брборић, Вељко (2009). „Називи насељених места, њихови етници и ктетици у правописним речницима српског језика”. Развојни процеси и иновације у српском језику. 1. Београд: Међународни славистички центар. стр. 327—339.
- Брборић, Вељко (2013). „Писање етника и ктетика у Правопису и Правописном речнику”. Српски језик и његови ресурси: Теорија, опис и примене. Београд: Међународни славистички центар. стр. 75—84.
- Герогијевић, Светозар (1981). „О проблемима патронима, етника и ктетика у српскохрватском језику”. Ономатолошки прилози. 2: 123—142.
- Јелић, Маријан (2005). „Нормирање етника и ктетика”. Примењена лингвистика. 6: 177—182.
- Јелић, Маријан (2007). „Суфикси за творбу етника (од ојконима у Војводини)”. Зборник за српски језик, књижевност и умјетност. 3-4 (2006-2007): 345—369.
- Јелић, Маријан (2007). „Творба етника и ктетика (од ојконима у Војводини)”. Српски језик: Студије српске и словенске. 12 (1-2): 459—468.
- Јелић, Маријан (2010). Етници и ктетици у Војводини. Сомбор: Педагошки факултет.
- Јелић, Маријан (2014). „Дублетна образовања и хомонимске номинације код етника и ктетика (од ојконима у Војводини)”. Наш језик. 45 (3-4): 19—37.
- Лазаревић, Мирослав (2017). Речник етника и ктетика. 1. Београд: Нова загонетка.
- Лазаревић, Мирослав (2018). Речник етника и ктетика. 2. Београд: Нова загонетка.
- Маринковић, Ивана; Јовановић, Јована (2012). „Творбена анализа неких именица из класе етника у српском језику”. Савремена проучавања језика и књижевности. 1. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет. стр. 55—64.
- Оташевић, Ђорђе (2020). 100 ономастичких термина. Београд: Алма.
- Пешикан, Митар (1958). „О грађењу имена становника у односу на имена земаља и места”. Наш језик. 9 (5-6): 196—205.
- Радић, Јованка (1999). „О творбеној структури етника (на примерима из централне Србије)”. Српски језик: Студије српске и словенске. 4 (1-2): 749—757.
- Roberts, Michael (2017). „The Semantics of Demonyms in English”. The Semantics of Nouns. Oxford: Oxford University Press. стр. 205—220.
- Room, Adrian (1996). An Alphabetical Guide to the Language of Name Studies. Lanham and London: The Scarecrow Press.
- Skok, Petar (1953). „Tvorba imena stanovnika od imena naselja i oblasti”. Jezik. 2 (3): 65—68.
- Ћорић, Божо (1984). „Етник, ктетик и норма (поводом облика Козарчанин и козарачки)”. Наш језик. 26 (2-3): 152—159.
- Coates, Richard (2021). „Some thoughts on the theoretical status of ethnonyms and demonyms”. Onomastica. 65 (2): 5—19.
- Шипка, Милан Н. (2010). Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником (PDF) (1. изд.). Нови Сад: Прометеј.
- Шипка, Милан Н. (2012). „О пејоративној употреби етника и етнонима у српском језику”. Наука и идентитет: Филолошке науке (PDF). Пале: Филозофски факултет. стр. 127—135.
- Штасни, Гордана Р. (2012). „Етници у Вуковом Српском рјечнику (1852) и лексичко-семантичка норма”. Српски језик и његове норме. Београд: Међународни славистички центар. стр. 309—318.