Digitalni identifikator objekta
Digitalni identifikator objekta (DOI) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikaciju elektronskih dokumenata i drugih entiteta. DOI je stabilniji metod referiranja dokumenta nego URL. DOI ime dokumenta je fiksno u toku životnog veka dokumenta, za razliku od URL adrese koja je podložna promenama, kao što je promena organizacije fajlova na veb serveru. DOI sistem se može koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta.[1]
DOI sistem je ostvaren kroz saradnju DOI agencija za registrovanje. Njihov rad koordinira Internacionalna DOI zadužbina,[2] koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, DOI sistem je razvijen i ugrađen u više izdavačkih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona DOI imena.[3]
DOI imena[уреди | уреди извор]
DOI ime se formira od niza simbola koji su podeljeni u dva dela: prefiks i sufiks. Prefiks označava registranta, a sufiks označava specifični objekat. Većina validnih Unikodnih karaktera su dozvoljeni. Ne pravi se razlika između velikih i malih slova. Na primer, u DOI imenu 10.1000/182, prefix je 10.1000, a sufiks je 182.
Vidi još[уреди | уреди извор]
- Handle sistem
- Digitalni identitet
- Identifikator objekta
- Univerzalni jedinstveni identifikator (UUID)
Napomene i reference[уреди | уреди извор]
- ^ Online Extra: How the "Digital Object Identifier" Works - Businessweek
- ^ Welcome to the DOI System
- ^ „DOI System Factsheet”. Doi.org. 15. 12. 2009. Приступљено 02. 02. 2010.