Dijeta bez glutena

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dijeta bez glutena
Pacijent sa glutenskom ataksijom: pre i nakon 3 meseca bezglutenske dijete
Specijalnostidermatologija

Dijeta bez glutena ili bezglutenska ishrana je oblik ishrane koji isključuje unos glutena, koji je mešavina proteina koji se nalaze u pšenici (i svim njenim vrstama i hibridima, kao što su pir, kamut i tritikale), kao i u ječmu, raži i zobi.[1] [2][3][4][5] Lečenje ovom vrstom dijete zasniva se na isključenju žitarica koje sadrže gluten poput pšenice, ječma i raži. Međutim s obzirom na to da danas sve veći broj ljudi samoinicijativno započinje bezglutensku dijetu, važno je naglasiti da se pre uvođenja bezglutenske dijete mora isključiti celijakija i alergija na pšenicu. Takođe, smatra se da bi osobe na bezglutenskoj dijeti trebale biti pod nadzorom nutricionista. Naime, osim što postoje neki specifični nedostatci ove dijete poput smanjenoga unosa tiamina i vitamina A, loš odabir namirnica takođe može uzrokovati nutritivne deficite u ovoj vrsti dijete.

Opšte informacije[уреди]

Gluten predstavlja belančevine iz grupe prolamina prisutne u endospermu pšenice, raži i ječma. Gluten u pšeničnom brašnu čine glijadin (45%) i glutenin (45%). Pored toga, u pšeničnom brašnu se nalaze i drugi proteini, kao što su albumini, globulini, beta-amilaza, alfa-amilaza, tripsin inhibitor, lipidni transfer protein i puroindolini.[6][7] Gluten može kod pojedinih osoba uzrokovat gastrointestinalne i sistemske simptome,a poremećaji povezanim sa glutenom, uključujući celijakiju (CD), necilajčnu glutensku osetljivost (NCGS), glutensku ataksiju, dermatitis herpetiformis (DH) i alergiju na pšenicu. Kod ovih ljudi, ishrana bez glutena je pokazana kao efikasana terapiska i zaštitna mera,[8] ali nekoliko studija pokazuju da oko 79% ljudi sa celijakijom ne dolazi potpunog oporavak tankog creva, uprkos strogoj dijeta bez glutena.[9] Ovo je uglavnom uzrokovano nenamernim gutanjem glutena, jer su nedavne studije dokazale da dijeta bez glutena uopšte ne može biti bez glutena, što je loše vesti za one koji su zaista netolerantni.

Dijeta bez glutena postala je pravi modni fenomen, naročito kod ljudi sa slabim osnovnim obrazovanjem i razumevanjem bezglutenske dijete, koji često veruju da striktno prate savremene trendove u ishrani, ali oni zapravo time redovno prave greške.[10]

Istraživači u SAD su analizom uzorke stolice i urina uzetih od pacijenata koji pate od celijakije i koji su prehodno podvrgnuti strogoj ishrani bez glutena, ipak, pronašli prisustvo od 150 do 400 miligrama dnevno glutena, ne znajući tačno odakle on potiče. To dokazuje zašto i pored stroge bezglutenske dijete i dalje perzistiraju histopatološke promene u crevima.[11]

Neki su ovu dijetu usvojili radi ličnog zadovoljstva, ubeđeni da se osećaju bolje. Drugi, s druge strane, zaista su netolerantni na gluten i pate od celijakije koja napada sluzokožu tankog creva. Njihova dijagnoza je teška, ali pre nego što počnu sa ovom dijetom te osobe prolaze prethodno kroz dokazivanje antitela u krvi i potvrđivanje dijagnoze biopsijom duodenuma.

Iako, dijeta bez glutena može, barem u nekim slučajevima, poboljšati gastrointestinalne ili sistemske simptome kod bolesti kao što je sindrom iritabilnog creva, reumatoidni artritis, multipla skleroza ili HIV enteropatija[тражи се извор]. dijeta bez glutena se pogrešno promoviše kao alternativni tretman osoba sa autizmom, za šta trenutni nema dokaza o njenoj efikasnosti, jer su promene simptoma autizma jako ograničene i nedovoljne.[12][13][14]

Međutim, neuravnotežena selekcija hrane i pogrešan izbor prehrambenih proizvoda bez glutena mogu dovesti do nedostataka u ishrani. Zamena žitarica koje sadrže gluten bez glutenskim namirnicama u komercijalnim proizvodima koji se tradicionalno proizvode sa pšenicom ili drugim žitaricama koje sadrže gluten može dovesti do manjeg unosa nekih hranljivih materija kao što su gvožđe i vitamini B-kompleksa . Neki proizvodi bez glutena koji se prodaju na tržištu obogaćeni su hranom sličnom glutenu i često imaju veći sadržaj lipidai ugljenih hidrata.

Klasifikacija glutenom izazvanih bolesti[уреди]

Kako se u literaturi spominju različita imena za glutenom izazvane bolesti kao što su glutenska senzitivnost, glutenska hipersenzitivnost ili necelijačna glutenska intolerancija, javila se potreba da se sve bolesti iz ove grupe prema patofiziološkim mehanizmima jasno definišu i svrstaju u određene kategorije. Tako je na globalnom nivou nastalo razvrstavanje ovih poremećaja u tri velike lategorije (grupe):[15][16]

Šema GIB
Kategorija bolesti Vrste
Autoimunske
Alergijske
  • Alergija na pšenicu
  • Anafilaksa uzrokovana vežbanjem zavisna o pšenici
  • Pekarska astma
  • Kontaktni dermatitis.
Neautoimunske i nealergijske

Prve de kategorije obuhvataju poremećaje nastale aktivacijom imunološkog sistema. Za razliku od autoimunih bolesti kod kojih se stvaraju autoantitela, mehanizam nastanka alergijske reakcije je unakrsno vezivanje imunoglobulina E (IgE) za glutenske peptide čime dolazi do degranulacije mastocita i otpuštanja histamina i drugih medijatora.[17]

Treća grupa poremećaja je preosjetljivost na gluten, čiji mehanizam nastanka nije niti autoimuni, niti alergijski, već se smatra da glavnu ulogu u njegovom nastanku ima urođeni imunološki sistem.

Razlozi za primenu dijete bez glutena[уреди]

Trenutno nema zvanično odobrenih tretmana i lekova za lečenje glutenom izazvanih bolesti, osim dijete bez glutena (GFD), koja je izuzetno teška za održavanje. Prosečna zapadnjačka ishrana sadrži 5 — 15 g glutena.[18] Gutanje glutena od samo 50 mg/d može biti štetno za neke pacijente sa celijakom.[19] Eliminacija i do 99% glutena iz ishrane još uvek može biti nedovoljna da bi se izbegli simptomi i histološka oštećenja. FDA je dala smernicu da hrana označena bez glutena mora sadržati < 20 ppm glutena.[20] Međutim, postoje poteškoće sa trenutno odobrenim analitičkim metodama za detekciju i kvantifikaciju glutena u određenim namirnicama (npr. kod fermentisane i hidrolizirane hrane).[21][22]

Od izuzetne važnosti je napomenuti da se ne uključuje bezglutensku dijetu samoinicijativno bez prethodne konsultacije sa lekarom. Ona je opravdana samo u onim slučajevima u kojima postoji dokazana povezanost glutena i patološkog stanja.

Proizvodi bez glutena treba da budu rezervisani samo za ljude kod kojih gluten izaziva bolest. Jedini koristan tretman za pacijente sa celijakijom, glutenskom ataksijom, alergijom na pšenicu je striktna i doživotna dijete bez glutena koja rezultuje kompletnim oporavkom u većini slučajeva, naročito kod dece.[23]

U svim drugim slučajevima neopravdano je uvođenje bezglutenske dijete koja može dovesti do različitih nutritivnih poremećaja, sa posledičnom gojaznošću i drugim komorbiditetima.[24]

Suprotstavljeni stavovi[уреди]

Danas, sve popularnija i masovnija primena dijete bez glutena stvorila je konfuziju među pacijentima ojenoj dobrobiti jer je za posledicu imala masovno usvajanje kao najpopularnijeg režima ishrane u SAD danas, koju prati multimilionska industija bezglutenske hrane. Iako je isključivanje glutena iz ishrane od esencijalne važnosi za dokazanu celijačnu bolest i glutensku ataksiju, činjenica je da svi oni zajedno predstaljaju samo mali procenat onih koji su trtenutno na dijete bez glutena, a da većina to čini iz personalnih, a ne medicinskih razloga.

Održavanje striktne dijete bez glutena je naporno i skupo sa rizikom za nutritinim deficitom i porastom telesne mase (81%) zbog hiperkalorijskog sadržaja komercijalne hrane bez glutena. Ovi proizvodi nisu rutinski obogaćeni i mogu biti deficitarni u vlaknima, tiaminu, folatima, vitaminu A, magnezijumu, kalcijumu i gvožđu. Pri tome, ne postoje dokazi o potrebi eliminacija drugih izvora glutena (raž, ječam) u slučaju necelijačne gluten-senzitivnosti.

U sastavu „bezglutenskih" proizvoda čije su prednosti bolje varenje, neki sastojci se ponekad zamjenjuju aditivima. Ovo može biti posebno kalorično ili može poremetiti funkciju sistema za varenje. Na primer, hleb bez glutena ima 40% više kalorija nego klasični pekarski proizvod, a i u ovaj hleb proizvođači dodaju tri supstance koje mogu izazvati nadimanje i proliv ako se progutaju u velikim količinama.

Prognoza[уреди]

Kod većine pacijenat simptomi bolesti se povlače nakon bezglutenske dijeta, zato što su sasvim eliminisali gluten, dok kod drugih oporavku doprinosi i izbegavanje neproteinskih komponenti žita, kao što su šećeri koji pripadaju kategoriji fermentabilnih oligosaharida, disaharida monosaharida i poliola.

Međutim broja istaživanja navode da veći broj pacijenata na dijeta bez glutena ne mogu da izbegnu slučajni unos glutena, a i tako male količine su ponekad dovoljne da izazovu teške simptome i histološko oštećenje sluzokože creva.[11]

Komplikacije[уреди]

Prehrambene komplikacije dijete bez glutena mogu se sprečiti samo ispravnim dijetetskim obrazovanjem.[25]

Izvori[уреди]

  1. ^ Biesiekierski JR (2017). "What is gluten?". J Gastroenterol Hepatol (Review). 32 Suppl 1: 78–81.
  2. ^ Ciacci C, Ciclitira P, Hadjivassiliou M, Kaukinen K, Ludvigsson JF, McGough N, et al. (2015). "The gluten-free diet and its current application in coeliac disease and dermatitis herpetiformis". United European Gastroenterol J (Review). 3 (2): 121–35.
  3. ^ Comino I, Moreno Mde L, Sousa C (Nov 7, 2015). "Role of oats in celiac disease". World J Gastroenterol. 21 (41): 11825–31.
  4. ^ Penagini F, Dilillo D, Meneghin F, Mameli C, Fabiano V, Zuccotti GV (Nov 18, 2013). "Gluten-free diet in children: an approach to a nutritionally adequate and balanced diet". Nutrients. 5 (11): 4553–65.
  5. ^ de Souza MC, Deschênes ME, Laurencelle S, Godet P, Roy CC, Djilali-Saiah I (2016). "Pure Oats as Part of the Canadian Gluten-Free Diet in Celiac Disease: The Need to Revisit the Issue". Can J Gastroenterol Hepatol (Review). 2016: 1–8.
  6. ^ Meijer CR, Shamir R, Mearin LM. Coeliac disease and noncoeliac gluten sensitivity. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2015; 60:429–32.
  7. ^ Hill DI, Fasano A, Guandalini S, et al. NASPGHAN clinical report on the diagnosis and treatment of gluten-related disorders. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2016;63:156–65.
  8. ^ Mulder CJ, van Wanrooij RL, Bakker SF, Wierdsma N, Bouma G (2013). "Gluten-free diet in gluten-related disorders". Dig. Dis. (Review). 31 (1): 57–62.
  9. ^ See JA, Kaukinen K, Makharia GK, Gibson PR, Murray JA (Oct 2015). "Practical insights into gluten-free diets". Nat Rev Gastroenterol Hepatol (Review). 12 (10): 580–91.
  10. ^ Mulder CJ, van Wanrooij RL, Bakker SF, Wierdsma N, Bouma G (2013). "Gluten-free diet in gluten-related disorders". Dig. Dis. (Review). 31 (1): 57–62.
  11. 11,0 11,1 Determination of gluten consumption in celiac disease patients on a gluten-free diet Jack A Syage, Ciarán P Kelly, Matthew A Dickason, Angel Cebolla Ramirez, Francisco Leon ...The American Journal of Clinical Nutrition, Volume 107, Issue 2, 1 February 2018, Pages 201–207.
  12. ^ Marí-Bauset S, Zazpe I, Mari-Sanchis A, Llopis-González A, Morales-Suárez-Varela M (Dec 2014). "Evidence of the gluten-free and casein-free diet in autism spectrum disorders: a systematic review". J Child Neurol. 29 (12): 1718–27.
  13. ^ Buie T (2013). "The relationship of autism and gluten". Clin Ther (Review). 35 (5): 578–83.
  14. ^ Millward C, Ferriter M, Calver S, Connell-Jones G (2008). Ferriter M, ed. "Gluten- and casein-free diets for autistic spectrum disorder". Cochrane Database Syst Rev (2): CD003498. doi:10.1002/14651858.CD003498.pub3. PMC 4164915. PMID 18425890.
  15. ^ Sapone A, Bai JC, Ciacci C, et al. Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. BMC Medicine 2012;10:13. doi:10.1186/1741-7015-10-13 PMID: 22313950
  16. ^ Czaja-Bulsa G, Non coeliac gluten sensitivity-a new disease with gluten intolerance. Clin Nutr 2015;34(2):189-94. doi: 10.1016/j.clnu.2014.08.012 PMID: 25245857
  17. ^ Sapone A et al. (2012) Spectrum of gluten-related disorders: consensus on new nomenclature and classification. Biomed Central:10:13.
  18. ^ Hoppe C, Gøbel R, Kristensen M, Lind MV, Matthiessen J, Christensen T, Trolle E, Fagt S, Madsen ML, Husby S. Intake and sources of gluten in 20- to 75-year-old Danish adults: a national dietary survey. Eur J Nutr 2017;56:107–17.
  19. ^ Catassi C, Fabiani E, Iacono G, D'Agate C, Francavilla R, Biagi F, Volta U, Accomando S, Picarelli A, De Vitis I, et al. A prospective, double-blind, placebo-controlled trial to establish a safe gluten threshold for patients with celiac disease. Am J Clin Nutr 2007;85:160–6.
  20. ^ US Food and Drug Administration Report, “Guidance for Industry; Gluten-Free Labeling of Foods,” June 2014.
  21. ^ Diaz-Amigo C, Popping B. Gluten and gluten-free: issues and considerations of labeling regulations, detection methods, and assay validation. J AOAC Int 2012;95:337–48.
  22. ^ Scherf KA, Poms RE. Recent developments in analytical method for tracing gluten. J Cereal Sci 2016;67:112–22.
  23. ^ Jericho H, Assiri A, Guandalini S. Celiac disease and wheat intolerance syndrome: A critical update and reappraisal. J Pediatr Gastroenterol Nutr. 2017; 64:15–21.
  24. ^ Leccioli V, Oliveri M, Romeo M, et al. A New Proposal for the Pathogenic Mechanism of Non-Coeliac/Non-Allergic Gluten/Wheat Sensitivity: Piecing Together the Puzzle of Recent Scientific Evidence. Nutrients. 2017; 2;9(11). pii: E1203 doi: 10.3390/nu9111203 PMID:29099090
  25. ^ Penagini F, Dilillo D, Meneghin F, Mameli C, Fabiano V, Zuccotti GV (18 de novembro de 2013). «Gluten-free diet in children: an approach to a nutritionally adequate and balanced diet». Nutrients. 5 (11): 4553–65.

Literatura[уреди]

  • Rubio-Tapia A, Murray JA. Celiac disease. Curr Opin Gastroenterol 2010;26:116–22.
  • Schuppan D, Junker Y, Barisani D. Celiac disease: from pathogenesis to novel therapies. Gastroenterology 2009;137:1912–33.
  • Al-Bawardy B, Codipilly DC, Rubio-Tapia A, Bruining DH, Hansel SL, Murray JA. Celiac disease: a clinical review. Abdom Radiol 2017;42:351–60.
  • Sealey-Voyksner JA, Khosla C, Voyksner RD, Jorgenson JW. Novel aspects of quantitation of immunogenic wheat gluten peptides by liquid chromatography-mass spectrometry/mass spectrometry. J. Chromatogr A 2010;1217:4167–83.
  • Bethune MT, Khosla C. Parallels between pathogens and gluten peptides in celiac sprue. PLoS Pathog 4:e34.
  • Leffler DA, Kelly CP, Green PH, Fedorak RN, DiMarino A, Perrow W, Rasmussen H, Wang C, Bercik P, Bachir NM, Murray JA. Larazotide acetate for persistent symptoms of celiac disease despite a gluten-free diet: a randomized controlled trial. Gastroenterology 2015;148:1311–9.
  • Petersen J, Montserrat V, Mujico JR, Loh KL, Beringer DX, van Lummel M, Thompson A, Mearin ML, Schweizer J, Kooy-Winkelaar Y, et al. T-cell receptor recognition of HLA-DQ2-gliadin complexes associated with celiac disease. Nature Struct Mol Bio 2014;21:480–8.
  • Lähdeaho ML, Kaukinen K, Laurila K, Vuotikka P, Koivurova OP, Kärjä-Lahdensuu T, Marcantonio A, Adelman DC, Mäki M. Glutenase ALV003 attenuates gluten-induced mucosal injury in patients with celiac disease. Gastroenterology 2014;146:1649–58.
  • Syage JA, Murray JA, Green PHR, Khosla C. Latiglutenase improves symptoms in seropositive celiac disease patients while on a gluten-free diet. Dig Dis Sci 2017;62:2428–32.
  • See JA, Kaukinen K, Makharia GK, Gibson PR, Murray JA. Practical insights into gluten-free diets. Nat Rev Gastroenterol Hepatol 2015;12:580–91.
  • Hall NJ, Rubin GP, Charnock A. Intentional and inadvertent non-adherence in aduct celiac disease. A cross-sectional survey. Appetite 2013;68:56–62.
  • Ford S, Howard R, Oyebode J. Psychosocial aspects of coeliac disease: a cross-sectional survey of a UK population. Br J Health Psychol 2012;17:743–57.
  • Comino I, Real A, Vivas S, MÁ Síglez, Caminero A, Nistal E, Casqueiro J, Rodríguez-Herrera A, Cebolla A, Sousa C. Monitoring of gluten-free diet compliance in celiac patients by assessment of gliadin 33-mer equivalent epitopes in stool. Am J Clin Nutr 2012;95:670–7.
  • Comino I, Fernandez-Banares F, Esteve M, Ortigosa L, Castillejo G, Fambuena B, Ribes-Koninckx C, Sierra C, Rodriguez-Herrara A, Salazar JC, et al. Fecal gluten peptides reveal limitations of serological tests and food questionnaires for monitoring gluten-free diet in celiac disease patients. Am J Gastroenterol 2016;111:1456–65.
  • Moreno ML, Cebolla A, Munoz-Suano A, Carrillo-Carrion C, Comino I, Pizarro A, Leon F, Rodriguez-Herrera A, Sousa C. Detection of gluten immunogenic peptides in the urine of patients with coeliac disease reveals transgressions in the gluten-free diet and incomplete mucosal healing. Gut 2017;66:250–7.
  • Murray JA, Kelly CP, Green PH, Marcantonio A, Wu TT, Mäki M, Adelman DC. No difference between latiglutenase and placebo in reducing villous atrophy or improving symptoms in patients with symptomatic celiac disease. Gastroenterology 2017;152:787–98.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).