Димитрије Георгијевић
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| димитрије георгијевић старик | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 15. октобар 1884. | |||||
| Место рођења | Пожаревац,  Краљевина Србија | |||||
| Датум смрти | 30. јануар 1959. (74 год.) | |||||
| Место смрти | Београд,  НР Србија,  ФНР Југославија | |||||
| Професија | војно лице | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1919. | |||||
| Учешће у ратовима | Први светски рат Октобарска револуција Шпански грађански рат Велики отаџбински рат Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | Аустроугарска војска Црвена армија Интернационалне бригаде НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1914 — 1917 1917 — 1922. 1937 — 1939. 1944 — 1952. | |||||
| Чин | генерал-потпуковник | |||||
| У току НОБ | политички комесар Прве југословенске бригаде | |||||
| Одликовања |
| |||||
Димитрије Георгијевић Старик (Пожаревац, 15. октобар 1884 — Београд, 30. јануар 1959), учесник Октобарске револуције, Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је, као Димитрије Бугарски, 15. октобра 1884. године у Пожаревцу. Био је члан Социјалдемократске радничке партије од 1908, а од 1919. године члан Радничке комунистичке партије (бољшевика).
Као војник Аустроугарске војске, у Првом светском рату, је пао у руско заробљеништво. Године 1917. ступио је у одред Црвене армије и учествовао у Великој октобарској социјалистичкој револуцији. Тада мења своје презиме Бугарски у Георгијевић.
У Црвеној армији остаје све до 1922. године, а потом врши разне дужности у Совјетском Савезу и похађа Свердловски универзитет и Аграрни институт. Учесник је Шпанског грађанског рата од 1937. до 1939. године. После слома Шпанске републике вратио се поново у Совјетски Савез.
За време Великог отаџбинског рата обављао је разне дужности у Црвеној армији, а јуна 1944. године учествује у стварању Прве југословенске бригаде у Совјетском Савезу и постаје њен политички комесар. Заједно са бригадом октобра 1944. године долази у Југославију и улази у састав 23. српске дивизије 14. српског корпуса НОВЈ.
После ослобођења Југославије био је на разним дужностима у Југословенској народној армији, имао је чин генерал-потпуковника. Био је члан Ревизионе комисије при Централном комитету Комунистичке партије Југославије. Пензионисан је 1952. године.
Умро је 30. јануара 1959. године и сахрањен у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Одликован је Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.
Литература[уреди | уреди извор]
- Иван Очак „Југословени у Октобру“. Београд 1967. година.
- Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година