Dinastija Čan

С Википедије, слободне енциклопедије
Kraljevstvo Daj Vijet

Đại Việt Quốc (大越國)
1225–1400.
Flag of Dinastija Čan
Zastava
Mapa Čan dinastija
Mapa Čan dinastija
Statuskraljevstvo
PrestonicaČang Long
(1225–1397)

Čang Hoa
(1397–1400)
Zajednički jeziciču nom, kineski[1]
Religija
budizam (zvanična), taoizam, konfučijanstvo
Vladamonarhija
car 
Istorija 
• krunisanje Čan Kana|
22/11/ 1225
• Regent Čan Tua i Čan Tu Do
1225.
1258, 1285. i 1287–88.
• Pučem je svrgnut Dương Nat Le
1370
• Čan Tieu De ustupio presto Ho Ćui Li
22/3/ 1400.
Populacija
• 1225.
2.500.000
• 1285.
3.000.000
• 1400.
3.100.000
Valutasju, van
Prethodnik
Naslednik
Li dinastija
Ho dinastija
Danas deoVijetnam
Kina
Laos

Dinastija Čan (vijetnamski: Nhà Trần; Hán Nôm: 家陳; Hán Việt: , Trần triều[2][3]) vladala je Vijetnamom (u to vreme poznatim kao Daj Vijet 大越) od 1225 do 1400. Dinastiju je osnovao car Čan Taj Tong koji se popeo na presto nakon što je njegov ujak Čan Tu Do orkestrirao svrgavanje dinastije Li. Zadnji car dinastije bio je Tieu De, koji je u svojoj petoj godini bio prisiljen da abdicira tron u korist svog dede po majci, Ho Kui Lia. Dinastija Čan porazila je tri mongolske invazije, pri čemu je najzapaženija bila odlučujuća bitka na reci Bač Dang 1288. godine.[4]

Čan dinastija je poboljšala kineski barut,[5] što je omogućilo njihovo širenje na jug, uz poražavanje i vazalizuju carstva Čampa.[6] Oni su takođe prvi počeli da koriste papirni novac u Vijetnamu.[7]

Dinastija Čan se smatra zlatnim vremenom u vijetnamskom jeziku, umetnosti i kulturi;[8] sa prvim delima Ču Nom literature napisanim u tom periodu,[9] i prvim uvođenjem kolokvijalnog vijetnamskog jezika u sudstvo, pored kineskog.[10] To je postavilo temelje za dalji razvoj i učvršćivanje vijetnamskog jezika i identiteta.

Istorija[уреди | уреди извор]

Poreklo i formiranje[уреди | уреди извор]

Preci klana Čan poticali su iz provincije Fuđen pre nego što su migrirali pod Čan Kinom (陳京, Čen Đing) u Daj Vijet, gde su njihovi potomci osnovali dinastiju Čan koja je vladala Daj Vijetom. Oni su bili mešovite krvi zbog mnogih međusobnih veza između Čana i nekoliko kraljevskih članova dinastije Li, zajedno sa članovima njihovog kraljevskog dvora. To je bio slučaj sa Čan Li[11][12] i Čan Čua, čiji je sin Čan Čaj Tong kasnije postao prvi car dinastije Čan.[13] Njihovi potomci su osnovali dinastiju Čan. Neki od potomaka i pojedini pripadnici klana još uvek su mogli da govorie kineski jezik, kao kad se izaslanik dinastije Juan susreo sa princom Čan Ćuok Čuanom koji je govorio kineski 1282. godine.[1][2][3][14][15][16][17][18][19] Prvi iz klana Čan koji je živeo u Daj Vijetu bio je Čan Kin, koji se nastanio u selu Tcc Mac (danas My Loc, Nam Din) koji je živeo od ribolova.[20][21] Nakon tri generacije u Daj Vijetu, klan Čan postao je bogata i moćna porodica pod Čin Liom, koji je bio unuk Čan Kina.[22]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Taylor 2013, pp. 120.
  2. ^ а б ed. Hall 2008 Архивирано 2016-08-27 на сајту Wayback Machine, pp. 159 Архивирано 2016-09-12 на сајту Wayback Machine
  3. ^ а б eds. Dutton & Werner & Whitmore 2013 Архивирано 2016-08-25 на сајту Wayback Machine . Архивирано 2016-08-21 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „Tran Dynasty”. Britannica.com. 
  5. ^ Tuyet Nhung Tran, Anthony J. S. Reid 2006, стр. 89–90.
  6. ^ Tuyet Nhung Tran, Anthony J. S. Reid 2006, стр. 75–77.
  7. ^ Chapuis 1998, стр. 95.
  8. ^ Terry E. Miller, Sean Williams 2008, стр. 249.
  9. ^ Bowen, Kevin; Ba Chung Nguyen; Weigl, Bruce (1998). Mountain river: Vietnamese poetry from the wars, 1948–1993 : a bilingual collection. Univ of Massachusetts Press. стр. xxiv. ISBN 978-1-55849-141-0. 
  10. ^ Lê Mạnh Thát. „A Complete Collection of Trần Nhân Tông’s Works”. Thuvienhoasen.org. Архивирано из оригинала на датум 2. 12. 2008. Приступљено 10. 12. 2009. 
  11. ^ „Ham sắc, Tô Trung Từ tự hại mình”. Приступљено 9. 3. 2017. 
  12. ^ „Nhà Trần khởi nghiệp”. Приступљено 9. 3. 2016. 
  13. ^ Chapuis, Oscar (1995). A history of Vietnam: from Hong Bang to Tu Duc. Greenwood Press. стр. 85. ISBN 978-0-313-29622-2. 
  14. ^ Taylor 2013 Архивирано 2016-09-12 на сајту Wayback Machine, pp. 103.
  15. ^ Gunn 2011 Архивирано 2016-08-21 на сајту Wayback Machine, pp. 112.
  16. ^ Embree & Lewis 1988 Архивирано 2016-08-21 на сајту Wayback Machine, pp. 190. Архивирано 2016-08-21 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Woodside 1971 Архивирано 2016-08-21 на сајту Wayback Machine, pp. 8.
  18. ^ Womack 2006 Архивирано 2016-06-03 на сајту Wayback Machine, pp. 121.
  19. ^ Vietnamese History: A Chronological Outline Архивирано 2016-05-10 на сајту Wayback Machine
  20. ^ Ngô Sĩ Liên 1993, стр. 159.
  21. ^ Taylor (2013), pp. 120 Архивирано 2014-06-27 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Hall (2008), pp. 159 Архивирано 2016-05-12 на сајту Wayback Machine

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]