Dominantnost leve ruke i zdravlje

С Википедије, слободне енциклопедије
Dominantnost ruke je sklonost neke osobe da češće upotrebljava jednu ruku

Dominantnost leve ruke je sklonost neke osobe da za izvođenje većine aktiv­nosti upotrebljava češće levu ruku nego desnu. Dominantnost jedne ruke smatra se najočiglednijim prime­rom cerebralne lateralizacije, koja je isključi­vo i jedino karakteristična za čoveka.[1] Levorukost je jedan od najčešćih oblika dominantnosti jedne ruke.

I pored mnogobrojnih eksperimenatalnih istraživanja, među istraživačima i dalje nije postignuta sagla­snost o tome ko se može smatrati levorukom osobom, koji je procenat levorukih osoba u opštoj populaciji i koja je etiologi­ja zdravstvene dominantnosti levorukosti. Levoruke osobe, prema podacima iz literature, čine 6­-14% svet­ske populacije.[2][3][4]

Funkcionalni odnos dominantne i nedominantne ruke[уреди | уреди извор]

Dominantna lateralizovanost označava pojavu vodećeg uda ili vodećeg čula pri vršenju složenih psihomotornih aktivnosti. Dominantna lateralizovanost se najčešće javlja kao dešnjačka. Pri obavljanju aktivnosti jedna ruka vodi bimanuelnu aktivnost, a druga je prati. Takva ruka je sa znatno boljom izdiferenciranošću mogućnosti za izvođenje psihomotorne aktivnosti, dok joj ona druga joj pomaže pridržavanjem. Proces sazrevanja dominacije udova u manipulativnom polju se završava negde između šeste i osme godine života.[5].

Dominantnom rukom se smatra ona koja se češće koristi, koja je brža i preciznija pri obavljanju manuelnih zadataka. Za optimalnu funkciju ruke u aktivnostima dnevnog života neophodan je očuvan obim pokreta u svim zglobovima ruku, kontraktilne sposobnosti mišića, izdržljivost, kao i funkcije hvatanja. Karakteristike stiska šake se relativno mogu predvideti jer su u direktnoj vezi sa morfološkom strukturom, utreniranošću, kondicijom, zdravstvenim i fiziološkim stanjem u vreme njenog testiranja.[6] Za razliku od snage stiska šake izdržljivost je sposobnost koja se ne može predvideti na osnovu antropometrijskih merenja.

Iako postoji skoro neprimetna razlika u morfološkim karakteristikama između dominantne i nedominantne ruke, istraživanja pokazuju superiornost u ispoljavanju maksimalne sile u korist dominantne ruke.[7][8]

Dominantnost leve ruke kao zdravstveni rizik[уреди | уреди извор]

Levorukost kao faktor rizika kod razli­čitih razvojnih i zdravstvenih poremećaja, povređivanja i skraćenja dužine života izučavana je u brojnim naučnim studijama. Najubedliviji naučni dokazi su povezanost dominantne levorukosti sa deformi­tetima kičmenog stuba kod dece u pubertetu i sa povređivanjem u opštoj populaciji.

Međutim, postoji i kontroverznost među rezultatima dosadašnjih istraživanja, kod kojih se povezuje levorukost sa govorno­jezič­kim, imunološkim i psihijatrijskim poremećajima i seksualnim ponašanjem. Ovo bi se moglo ob­jasniti neusaglašenošću istraživača da li je pisanje levom rukom dovoljan kriterijum za dominantnu levorukost ili je neophodno ispitivanje i drugih parametara za pro­cenu lateralizovanosti.

Hipoteze o uticaju levorukosti na zdravlje[уреди | уреди извор]

U naučnoj literaturi dominantnost jedne ruke do­vodi se u vezu s razvojnim poremećajima, kao što su autizam, disleksija i mucanje, razni zdravstveni poremećaji ko­jima se može objasniti hipotetički skra­ćen životni vek osoba sa dominacijom jedne ruke (npr. kod levorukih ljudi).[9][10]

Me­đutim, suprotstavljena istraživanja negiraju ove tvrdnje i smatraju da se dominantnost jedne ruke, kao npr. levorukost, ne može uvek smatrati patološkim pokazate­ljem, i da ona nije povezana sa zdravstve­nim problemima i nesrećnim slučajevima,[11] odnosno skraćenim životnim vekom takvih osoba.[12]

Mogući etiološki faktori koji mogu biti od uticaja na zdravlje dominantno levorukih osoba[уреди | уреди извор]

Kao mogući etiološki faktori koji mogu biti od uticaja na razvoj određenih poremećaja i ponašanje kod dominantno levorukih osoba u literaturi se navode: seksualno ponašanje, traumatizam, deformiteti kičmenog stuba, govornojezički, imunološki, neuropsihijatrijski i drugi zdravstveni poremećaji.

Govornojezički poremećaji[уреди | уреди извор]

Kao dominantna hemisfera mozga smatra se ona koja je prvenstveno odgovorna za obradu jezika. U 95% dešnjaka ona je na levoj strani, a 2% na desnoj. U 3% slučajeva jezički centar je podeljen u dve hemisfere.

Kao dominantna hemisfera mozga smatra se ona koja je prvenstveno odgovorna za obradu jezika. U 95% dešnjaka ona je na levoj strani, a u 2% na desnoj. U 3%, slučajeva jezički centar je podeljen u dve hemisfere. Kod većina levorukih jezički centar je levo, odnosno u 70% slučajeva kontroliše govor, u 15%, slučajeva kontrola govora distribuirana je u obe hemisfere, a u 15% desna hemisfera kontroliše govor. Dakle, postoji neka korelacija između dominantnosti hemisfere i one strane mozga koja kontroliše jaku ruku. Međutim, jezički centar se nalazi u većine levorukih na levoj strani, koja je odgovoran za slabu desnu ruku. Stoga, ne postoji jasna zakonitost pri objedinjavanju samovolje i lateralnosti.[13]

Leva hemisfera mozga je, prema tome, najčešće dominantna za verbalne funkcije – govor i jezik. U njoj se nalaze centri za razumevanje govora i verbalno izražavanje; njeno oštećenje dovodi do smetnji u čitanju, pisanju i računanju (usmenog). Oštećenja leve hemisfere mozga dovode i do slabljenja verbalnog pamćenja (npr. pamćenja priča ili brojeva) i poteškoća u orijentaciji desno – levo. Ona je takođe zadužena za analitičko mišljenje i formiranje pojmova ili konceptualizaciju. Ona obrađuje podatke na način da radi sekvencijalnu obradu podataka, odnosno vremensku analizu informacija i povezivanje uzroka i posledica. Istraživanja sprovedena kod bolesnika sa oštećenjem leve hemisfere pokazuju da takvi bolesnici imaju poteškoće u verbalnoj komunikaciji (problemi s receptivnim i ekspresivnim govorom, deficiti verbalnog pamćenja).[14]

U govorno­jezičke poremećaje za koje se smatra da su povezani sa levorukošću istraživana je disleksi­ja – nesposobnost čitanja usled poremećaja shvatanja onoga što je pročitano.[15]

  • U svojim istraživanjima Gešvind (Geschwind) i Bean (Behan), koja su dva pu­ta ponavljali na različitim populaci­jama, oni su dobili vrlo slične rezultate, u kojima je jedanaest puta više osoba sa disleksijom među levorukima, nego me­đu desnorukima.[16] Ta­kođe se navodi da među levorukim osoba­ma ima devet puta više onih sa problemima u učenju nego među desnorukima.
  • Biderman (Biederman) i saradnici u svojim istraživanjima ni­su utvrdili ovu povezanost.[17]
  • Najnovija iztraživanja pokazuju da je disleksija po svojoj suštini poremećaj unutar govornog sistema, ili posebne supkomponente ovoga sistema – fonološkog procesuiranja.
  • Salvesen (Salvesen) i Marinac ­Dabić (Marinac­ Dabic)[18] do­vode u vezu levorukost kod novorođene dece sa učestalim ultra­zvučnim pregledima majke tokom trudnoće. Ove preglede oni dovode i u vezu i pojavom dislek­sije.
  • Kada je u pitanju mucanje, Gešvind i Galaburda (Galaburda) su utvrdili da je ono pet puta češće kod dominantno levorukih,[15] mada u svojim istraživanjima Salihović i Sinanović [19]ni­su potvrdili ovu povezanost. Postoje i sporna mišljenja o razvoju mucanja i dis­leksije kod levorukih osoba, posebno ona sa prevežbavanjem i premeštanjem aktivnosti na desnu ruku.[20] Mada je kod većeg broja levorukih osoba moždana dominacija pretrpela takve promene u smislu preuzimanja dominantne uloge nad suprotnim regijama, oni nemaju nikakvih poteškoća u govo­ru, čitanju i pisanju.[16]

Razvoj savremenih dijagnostičkih postupaka, posebno funkcionalne magnetne rezonancije, omo­gućio je bolja saznanja o neurobiološkim znaci­ma disleksije, posebno kod oštećenja dva zadnja moždana sistema leve hemis­fere (parijeto­temporalnog i okcipito­temporalnog) sa kompenzatornim angažo­vanjem prednjih moždanih sistema.[21]

Imunološki poremećaji[уреди | уреди извор]

Brojna istraživanja dovode u vezu levorukost i razli­čite vrste imunoloških poremećaja. Etiologija povezanosti dominantne levorukosti najviše je prikazivana Gešvind– Galaburdingovim modelom.[22] U ovom modelu opisani su efekti hemijskih promena u intrauterinom razvoju, po kojima je levorukost češća kod osoba muškog pola, kao i da su govorni poremećaji i teškoće pri čitanju i razume­vanju teksta češći kod muškaraca, jer su imu­nološki poremećaji i druge bolesti češćie kod levo­rukih osoba.

Ovi rezultati su u skladu sa hipotezom da faktori koji utiču na latera­lizaciju takođe utiču i na razvoj imunološkog siste­ma, što u kasnijem razvoju može da dovede do povećane učestalosti imuno­loških poremećaja kod levorukih ljudi.

Evo još nekih otkrića koja povezuju levorukost sa imunološkim poremećajina:

  • Među levo­rukim osobama ima više astmatičara i osoba atopijske konstitucije.[15] Na ovo ukazuje Kromidas (Krommydas), koji je sa saradnicima utvrdio da se bronhijalna astma češće javlja kod levoruke de­ce.[23]
  • Osobe koje pa­te od alergija u većem procentu su dominantno levoruke, prema tvrdnjama S.Korena.[9]
  • Viiše levorukih osoba je među onima koji pate od urtikarije i ekcema, prema istraživanjima Smita (Smith).[24]
  • Utvrđe­na je i korelacija između levorukosti i autoimunih oboljenja­, kao što su Kronova bolest, Haši­motov tireoiditis i ulcerozni kolitis, ali ne i sa sistemskim eritematoidnim lupusom.[25][26][27]
  • Levorukost je, prema nekim zapažanjima, češća kod dece kod koje se u ranom detinjstvu češće javljaju alergije.[28][29]

Međutim, Zac (Satz) i Zoper (Soper),[30] kao i De­ latolas (Dellatolas) i drugi,[31] opovrgavaju po­vezanost levorukosti i imunološke bolesti. Mek­ Manus (McManus) i Visocki (Wysocki) su ukazali na to da levorukost nije povezana s alergijama, ali je broj obolelih od artritisa kod njih najviša.[32]

Seksualno ponašanje[уреди | уреди извор]

  • Kako je homo­seksualizam značajno više povezan sa rizikom od HIV infekcije i oboljevanja od side, jedno od istraživanja govori o to­me da su levoruke osobe podložnije HIV infekciji, kao i da imaju manje mogućnosti da se ova infekcija dalje razvije.[33]
  • S.Koren je među prvima doveo u vezu levorukost i homoseksuali­zam,[34] a Gotestam (Gotestam) i saradnici navode da je odnos između levorukih i desnorukih homosek­sualaca 17,5% prema 8,4%.[35]

Ovakva tumačenja zahtevaju dalja is­traživanja i preciznije dokaze.

Traumatizam[уреди | уреди извор]

Kako su svi kućni aparati i industrijske mašine, automobili, građevinske mašine itd.­ proizvedene za desnoruku populaciju, zato brojna do danas sprovedena istraživanja, dovode u vezu levorukost i povređivnje sa ovim konstruktivnim rešenjima.

  • Prema istraživanjima Korena (Co­ren) kod levorukih osoba, u po­ređenju sa desnorukima, u 90% slučajeva postoji mogućnost da se levoruke osobe povrede u nesrećnim slučajevima, a šest puta veća da umru od tih povreda.
  • Person (Persson) i Alebek (Al­lebeck) kod levorukih osoba u sprovedenim istraživanjima ustanovili su blago povišen rizik tokom upravljanja motornim vozilima.[36] Tako npr. levoruki Indijici imaju češće saobraćajne udese od desnorukih.[37]
  • U radu sa industrij­skim mašinama levoruki se češće povređuju od dešnjaka.
  • Sportske povrede su takođe češće kod dominantno levorukih osoba.[38]
  • Dominantno levoruke osobe prema brojnim istraživanjima, imaju veću mo­gućnost da zadobiju povrede glave u tučama, na radu, u toku saobra­ćajnih nesreća i tokom sportskih aktivnosti,[39] ali i prelome kostiju.[40]
  • Grejem (Graham) ukazuje na levorukost kao jedan od faktor rizika za povređivanje kod dece.[41]

Neuropsihijatriski poremećaji[уреди | уреди извор]

  • Prema istraživanjima Korena, Gešvinda i Galaburde, među le­vorukim osobama ima više onih koji pate od migrene.[15][9] Kada je u pitanju žensko-muški odnos kod levorukih osoba koje pate od migrene, jedno istraživanje pokazalo je da je među levorukim ženama dominacija levog oka značajno manja, u odnosu na osobe muškog pola kod kojih je ova korelacija značajna.[42]
  • Levorukost i klaster­glavoboije u svojim istraživanjima povezuje Mesinger (Messinger) sa saradnicma.[43] Međutim, Hering (Hering) smatra da nema direktne povezanosti između migrene, tenzione glavobolje i levorukosti.[44]
  • U svojim istraživanjima Meseri (Messeri) navodi da je dominantna levorukost povezana sa neurozama,[45] dok je Dilon (Dillon) utvr­dio da se kod levorukih muškaraca nešto češće javljaju i drugi psihološki poremećaji.[46]
  • Poveza­nost levorukosti sa anksioznošću takođe je utvrđena je kod odraslih, ali i kod dece.[47][48] Dok u svojoj studiji Merkelba­h (Merckelbach) negira zna­čajnu povezanost levorukosti sa anksioznim poreme­ćajima.[49]
  • Tejlor (Taylor) i Amir (Amir) nisu uočili vezu između levorukosti i psihoza,[50] mada je zabeležen veći proce­nat dominantno levorukih među osobama obolelim od depresivne psihoze i shizofrenije.[51][52]
  • Koren i Serleman (Searleman) navode da dominantno levoruke osobe češće imaju poteškoće sa uspavljivanjem, i češće se bude tokom noći.[53]

Deformiteti kičmenog stuba[уреди | уреди извор]

  • Levorukost kao mogući faktor rizika može uticati na­ razvoj deformiteta kičmenog stuba kod dece u pubertetu, posebno uz nepoštovanje sanitarno-­higijen­skih uslova u školskoj sredini.
  • Nisinen (Nissinen), sa svojim saradnicima, je među prvma ukazao da levorukost kao faktor rizika može biti od uticaja za nastanak grudne hiperkifoze u toku naglog razvoja u pubertetu.[54]
  • Prema nekim istraživanjima levorukost može biti i jedan od faktora rizika za nastajanje skolioze kod devojči­ca u pubertetu.[55]

Ostali zdravstveni poremećaji[уреди | уреди извор]

Dominantna levorukost, prema dosadašnjim istraživanjima, pove­zana je sa šećernom bolesti (nešto izraženije kod muškaraca), ar­terijskom hipertenzijom, apneom u snu, umokravanjem u snu i Daunovim sindromom.[16]

Međutim, i kod ovih tvrdnji potrebna su dopunska istraživanja kako bi se ove sumnje i nauč­no potvrdile.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milenković S. Istraživanje zdravstvenih i socijalnih aspekata levorukosti kod srednjoškolske omladine [doktorska disertacija]. Beograd: Medicinski fakultet; 2007.
  2. ^ Milenković S, Belojević G, Kocijančić R. Etiološki činioci levorukosti. Srp Arh Celok Lek. 2005; 133(11­12):532­4.
  3. ^ Milenković S, Rock D, Dragović M, Janca A. Season of birth and handedness in Serbian high school students. Ann Gen Psychiatry. 2008; 30(7):2.
  4. ^ Dragovic M, Milenkovic S, Hammond G. The distribution of hand preference is discrete: a taxometric examination. Br J Psychol. 2008; 99(4):445­59.
  5. ^ Bojanin, S. (1985). Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reeduokativni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1985, pp. 69, 73
  6. ^ Koley, S., Singh, S., & Kaur, S. (2011). A study of arm anthropometric profile in Indian interuniversity basketball players. Serbian Journal of Sports Sciences, 5 (1): 35-40.
  7. ^ Aoki, H. & Demura, S. (2008). Characteristics and lateral dominance of hand grip and elbow flexion powers in young male adults. Journal of Physiological Anthropology, 27 (4), 201-206.
  8. ^ Ivanovic, J., Koropanovski, N., Vuckovic, G., Jankovic, R., Miljus, D., Marinkovic, B., Atanasov, D., Blagojevic, M., & Dopsaj, M. (2009). Functional dimorphism and characteristics considering maximal hand grip force in top level athletes in the Republic of Serbia. Gazzetta Medica Italiana Archivio per le Scienze Mediche, 168 (5), 297-310.
  9. ^ а б в Coren S. Left Hander: Everything You Need to Know About Lefthandedness. London: John Murray; 1992.
  10. ^ Reiss M, Reiss G. Medical problems of handedness. Wien Med Wochenschr. 2002; 152(5­6):148­52.
  11. ^ Merckelbach H, Muris P, Kop WJ. Handedness, symptom reporting, and accident susceptibility. J Clin Psychol. 1994; 50(3):389­92.
  12. ^ Peto R. Left handedness and life expectancy. Casual inferences can not be trusted. BMJ. 1994; 308(6925):408.
  13. ^ Kolb B, Wishaw IQ.(1990) Fundamentals of human neuropsychology. New York: Freeman.
  14. ^ Ljiljana Pačić-Turk, Mirna Kostović -Srzentić, Klinička neuropsihologija, Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2011) Zagreb
  15. ^ а б в г Geschwind N, Galaburda AM. Cerebral lateralization: biological mechanisms, association and pathology: I. A hypothesis and a program for research. Arch Neurol. 1985; 42:428­59.
  16. ^ а б в Geschwind N, Behan P. Left­handedness: association with immune disease, migraine, and developmental learning disorder. Proc Natl Acad Sci U S A. 1982; 79(16):5097­100.
  17. ^ J. No confirmation of Geschwind’s hypothesis of associations between reading disability, immune disorders, and motor preference in ADHD. J Abnorm Child Psychol. 1995; 23(5):545­52.
  18. ^ Marinac­Dabic D, Krulewitch CJ, Moore RM. The safety of prenatal ultrasound exposure in human studies. Epidemilogy. 2002; 13(3 Suppl):S19­22.
  19. ^ Salihovic N, Sinanovic O. Stuttering and left­handedness. Med Arh. 2000; 54(3):173­5.
  20. ^ Paul D. Left­Handed Helpline. Manchester: Dextral Books; 1994.
  21. ^ Shaywitz SE, Shaywitz BA. Dyslexia (specific reading disability). Biol Psychiatry. 2005; 57(11):1301­9.
  22. ^ Geschwind N, Galaburda AM. Cerebral lateralization: biological mechanisms, association and pathology: I. A hypothesis and a program for research. Arch Neurol. 1985; 42:428­59.
  23. ^ Krommydas G, Gourgoulianis KI, Andreou G, Molyvdas PA. Left­handedness in asthmatic children. Pediatr Allergy Immunol. 2003; 14(3):234­7.
  24. ^ Smith J. Left­handedness: its association with allergic disease. Neuropsychologia. 1987; 25(4):665­74.
  25. ^ Searleman A, Fugagli AK. Suspected autoimmune disorders andleft­handedness evidence from individuals with diabetes, Chrohn’s disease and ulcerative colitis. Neuropsychologia. 1987; 25(2):367­74.
  26. ^ Marx JL. Autoimmunity in left­handers. Science. 1982; 217:141­4.
  27. ^ Salcedo JR, Spiegler BJ, Gibson E, Magilavy DB. The autoimmune disease systemic lupus erythematous is not associated withleft­handedness. Cortex. 1985; 21:645­7.
  28. ^ Tirosh E, Stein MM, Harel J. Relationship between left­handedness and allergic symptomatology. J Child Neurol. 1997; 12(3):165­8.
  29. ^ Morfit NS, Weekes NY. Handedness and immune function. Brain Cogn. 2001; 46(1­2):209­13.
  30. ^ Satz P, Soper H. Left­handedness, dyslexia and autoimmune disorder: a critique. J Clin Exp Neuropsychol. 1986; 8:453­8.
  31. ^ Dellatolas G, Annesi I, Jallon P, Chavance M, Lellouch J. An epidemiological reconsideration of the Geschwind­Galaburda theory of cerebral lateralization. Arch Neurol. 1990; 47(7):778­82.
  32. ^ McManus IC, Wysocki CJ. Left­handers have a lower prevalence of arthritis and ulcer. Laterality. 2005; 10(2):97­102.
  33. ^ Marchant­Haycox SE, McManus IC, Wilson GD. Left­handedness, homosexuality, HIV infection and AIDS. Cortex. 1991; 27(1):49­56.
  34. ^ Coren S. The Left­Hander Syndrome: The Causes and Consequences of Left­Handedness. New York: The Free Press; 1992.
  35. ^ Gotestam KO, Coates TJ, Ekstrand M. Handedness, dyslexia and twinning in homosexual men. Int J Neurosci. 1992; 63(3­4):179­86.
  36. ^ Persson PG, Allebeck P. Do left­handers have increased mortality? Epidemiology. 1994; 5(3):337­40.
  37. ^ Dutta T, Mandal MK. Hand preference and accidents in India. Laterality. 2006; 11(4):368­72.
  38. ^ Stellman SD, Wynder EL, DeRose DJ, Muscat JE. The epidemiology of left­handedness in a hospital population. Ann Epidemiol. 1997; 7(3):167­71.
  39. ^ Zverov Y, Adeloye A. Left­handedness as a risk factor for head injuries. East Afr Med J. 2001; 78(1):22­4.
  40. ^ Luetters CM, Kelsey JL, Keegan TH, Quesenberry CP, Sidney S. Left­handedness as a risk factor for fractures. Osteoporos Int. 2003; 14(11):918­22.
  41. ^ Graham CJ, Dick R, Rickert VI, Glenn R. Left­handedness as a risk factor for unintentional injury in children. Pediatrics. 1993; 92(6):823­6.
  42. ^ Avqul R, Dane S, Ulvi H. Handedness, eyedness and crossed hand­eye dominance in male and female patients with migraine with and without aura: a pilot study. Percept Mot Skills. 2005; 100(3 Pt 2):1137­42.
  43. ^ Messinger HB, Messinger MI, Kudrow L, Kudrow LV. Handedness and headache. Cephalgia. 1994; 14(1):64­7.
  44. ^ Hering R. Migraine, tension headache and left­handedness. Cephalgia. 1995; 15(2):145­6.
  45. ^ Messeri E. Correlations between left­handedness and neurosis. Minerva Pediatr. 1970; 22(45):2231.
  46. ^ Dillon KM. Lateral preference and student’s worries: a correlation. Psychol Rep. 1989; 65(2):496­8
  47. ^ Hicks RA, Pellegrini RJ. Handedness and anxiety. Cortex. 1978; 14(1):119­21.
  48. ^ Chuprikov AP, Korzakova SE. Clinical features of neuroses in left­handed children. Zh Nevropatol Pskhiatr. 1985; 85(10):1516­21.
  49. ^ Merckelbach H, deRuiter C, Olff M. Handedness and anxiety in normal and clinical population. Cortex. 1989; 25(4):599­606.
  50. ^ Taylor MA, Amir N. Sinister psychotics. Left­handedness in schizophrenia and affective disorder. J Nerv Ment Dis. 1995; 183(1):3­9.
  51. ^ Elias LJ, Sakcier DM, Guylee MJ. Handedness and depression in university students: a sex by handedness interaction. Brain Cogn. 2001; 46(1­2):125­9.
  52. ^ Dragović M, Hammond G. Handedness and schizophrenia:a quantitative review of evidence. Acta Psychiatr Scand. 2005; 111(6):410­9.
  53. ^ Coren S, Searleman A. Left sidedness and sleep difficulty: the alinormal syndrome. Brain Cogn. 1987; 6(2):184­92.
  54. ^ Nissinen M, Heliövaara M, Seitsamo J, Poussa M. Left­ Handedness and risk of thoracic hyperkyphosis in prepubertal schoolchildren. Int J Epidemiol. 1995; 24(6):1178­81.
  55. ^ Milenković S, Kocijančić R, Belojević G. Left handedness and spine deformities in early adolescence. Eur J Epidemiol. 2004; 19(10):969­72.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).