Dominantnost leve ruke i zdravlje

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Dominantnost ruke je sklonost neke osobe da češće upotrebljava jednu ruku

Dominantnost leve ruke je sklonost neke osobe da za izvođenje većine aktiv­nosti upotrebljava češće levu ruku nego desnu. Dominantnost jedne ruke smatra se najočiglednijim prime­rom cerebralne lateralizacije, koja je isključi­vo i jedino karakteristična za čoveka.[1] Levorukost je jedan od najčešćih oblika dominantnosti jedne ruke.

I pored mnogobrojnih eksperimenatalnih istraživanja, među istraživačima i dalje nije postignuta sagla­snost o tome ko se može smatrati levorukom osobom, koji je procenat levorukih osoba u opštoj populaciji i koja je etiologi­ja zdravstvene dominantnosti levorukosti. Levoruke osobe, prema podacima iz literature, čine 6­-14% svet­ske populacije.[2][3][4]

Funkcionalni odnos dominantne i nedominantne ruke[уреди | уреди извор]

Dominantna lateralizovanost označava pojavu vodećeg uda ili vodećeg čula pri vršenju složenih psihomotornih aktivnosti. Dominantna lateralizovanost se najčešće javlja kao dešnjačka. Pri obavljanju aktivnosti jedna ruka vodi bimanuelnu aktivnost, a druga je prati. Takva ruka je sa znatno boljom izdiferenciranošću mogućnosti za izvođenje psihomotorne aktivnosti, dok joj ona druga joj pomaže pridržavanjem. Proces sazrevanja dominacije udova u manipulativnom polju se završava negde između šeste i osme godine života.[5].

Dominantnom rukom se smatra ona koja se češće koristi, koja je brža i preciznija pri obavljanju manuelnih zadataka. Za optimalnu funkciju ruke u aktivnostima dnevnog života neophodan je očuvan obim pokreta u svim zglobovima ruku, kontraktilne sposobnosti mišića, izdržljivost, kao i funkcije hvatanja. Karakteristike stiska šake se relativno mogu predvideti jer su u direktnoj vezi sa morfološkom strukturom, utreniranošću, kondicijom, zdravstvenim i fiziološkim stanjem u vreme njenog testiranja.[6] Za razliku od snage stiska šake izdržljivost je sposobnost koja se ne može predvideti na osnovu antropometrijskih merenja.

Iako postoji skoro neprimetna razlika u morfološkim karakteristikama između dominantne i nedominantne ruke, istraživanja pokazuju superiornost u ispoljavanju maksimalne sile u korist dominantne ruke.[7][8]

Dominantnost leve ruke kao zdravstveni rizik[уреди | уреди извор]

Levorukost kao faktor rizika kod razli­čitih razvojnih i zdravstvenih poremećaja, povređivanja i skraćenja dužine života izučavana je u brojnim naučnim studijama. Najubedliviji naučni dokazi su povezanost dominantne levorukosti sa deformi­tetima kičmenog stuba kod dece u pubertetu i sa povređivanjem u opštoj populaciji.

Međutim, postoji i kontroverznost među rezultatima dosadašnjih istraživanja, kod kojih se povezuje levorukost sa govorno­jezič­kim, imunološkim i psihijatrijskim poremećajima i seksualnim ponašanjem. Ovo bi se moglo ob­jasniti neusaglašenošću istraživača da li je pisanje levom rukom dovoljan kriterijum za dominantnu levorukost ili je neophodno ispitivanje i drugih parametara za pro­cenu lateralizovanosti.

Hipoteze o uticaju levorukosti na zdravlje[уреди | уреди извор]

U naučnoj literaturi dominantnost jedne ruke do­vodi se u vezu s razvojnim poremećajima, kao što su autizam, disleksija i mucanje, razni zdravstveni poremećaji ko­jima se može objasniti hipotetički skra­ćen životni vek osoba sa dominacijom jedne ruke (npr. kod levorukih ljudi).[9][10]

Me­đutim, suprotstavljena istraživanja negiraju ove tvrdnje i smatraju da se dominantnost jedne ruke, kao npr. levorukost, ne može uvek smatrati patološkim pokazate­ljem, i da ona nije povezana sa zdravstve­nim problemima i nesrećnim slučajevima,[11] odnosno skraćenim životnim vekom takvih osoba.[12]

Mogući etiološki faktori koji mogu biti od uticaja na zdravlje dominantno levorukih osoba[уреди | уреди извор]

Kao mogući etiološki faktori koji mogu biti od uticaja na razvoj određenih poremećaja i ponašanje kod dominantno levorukih osoba u literaturi se navode: seksualno ponašanje, traumatizam, deformiteti kičmenog stuba, govornojezički, imunološki, neuropsihijatrijski i drugi zdravstveni poremećaji.

Govornojezički poremećaji[уреди | уреди извор]

Kao dominantna hemisfera mozga smatra se ona koja je prvenstveno odgovorna za obradu jezika. U 95% dešnjaka ona je na levoj strani, a 2% na desnoj. U 3% slučajeva jezički centar je podeljen u dve hemisfere.

Kao dominantna hemisfera mozga smatra se ona koja je prvenstveno odgovorna za obradu jezika. U 95% dešnjaka ona je na levoj strani, a u 2% na desnoj. U 3%, slučajeva jezički centar je podeljen u dve hemisfere. Kod većina levorukih jezički centar je levo, odnosno u 70% slučajeva kontroliše govor, u 15%, slučajeva kontrola govora distribuirana je u obe hemisfere, a u 15% desna hemisfera kontroliše govor. Dakle, postoji neka korelacija između dominantnosti hemisfere i one strane mozga koja kontroliše jaku ruku. Međutim, jezički centar se nalazi u većine levorukih na levoj strani, koja je odgovoran za slabu desnu ruku. Stoga, ne postoji jasna zakonitost pri objedinjavanju samovolje i lateralnosti.[13]

Leva hemisfera mozga je, prema tome, najčešće dominantna za verbalne funkcije – govor i jezik. U njoj se nalaze centri za razumevanje govora i verbalno izražavanje; njeno oštećenje dovodi do smetnji u čitanju, pisanju i računanju (usmenog). Oštećenja leve hemisfere mozga dovode i do slabljenja verbalnog pamćenja (npr. pamćenja priča ili brojeva) i poteškoća u orijentaciji desno – levo. Ona je takođe zadužena za analitičko mišljenje i formiranje pojmova ili konceptualizaciju. Ona obrađuje podatke na način da radi sekvencijalnu obradu podataka, odnosno vremensku analizu informacija i povezivanje uzroka i posledica. Istraživanja sprovedena kod bolesnika sa oštećenjem leve hemisfere pokazuju da takvi bolesnici imaju poteškoće u verbalnoj komunikaciji (problemi s receptivnim i ekspresivnim govorom, deficiti verbalnog pamćenja).[14]

U govorno­jezičke poremećaje za koje se smatra da su povezani sa levorukošću istraživana je disleksi­ja – nesposobnost čitanja usled poremećaja shvatanja onoga što je pročitano.[15]

  • U svojim istraživanjima Gešvind (Geschwind) i Bean (Behan), koja su dva pu­ta ponavljali na različitim populaci­jama, oni su dobili vrlo slične rezultate, u kojima je jedanaest puta više osoba sa disleksijom među levorukima, nego me­đu desnorukima.[16] Ta­kođe se navodi da među levorukim osoba­ma ima devet puta više onih sa problemima u učenju nego među desnorukima.
  • Biderman (Biederman) i saradnici u svojim istraživanjima ni­su utvrdili ovu povezanost.[17]
  • Najnovija iztraživanja pokazuju da je disleksija po svojoj suštini poremećaj unutar govornog sistema, ili posebne supkomponente ovoga sistema – fonološkog procesuiranja.
  • Salvesen (Salvesen) i Marinac ­Dabić (Marinac­ Dabic)[18] do­vode u vezu levorukost kod novorođene dece sa učestalim ultra­zvučnim pregledima majke tokom trudnoće. Ove preglede oni dovode i u vezu i pojavom dislek­sije.
  • Kada je u pitanju mucanje, Gešvind i Galaburda (Galaburda) su utvrdili da je ono pet puta češće kod dominantno levorukih,[15] mada u svojim istraživanjima Salihović i Sinanović [19]ni­su potvrdili ovu povezanost. Postoje i sporna mišljenja o razvoju mucanja i dis­leksije kod levorukih osoba, posebno ona sa prevežbavanjem i premeštanjem aktivnosti na desnu ruku.[20] Mada je kod većeg broja levorukih osoba moždana dominacija pretrpela takve promene u smislu preuzimanja dominantne uloge nad suprotnim regijama, oni nemaju nikakvih poteškoća u govo­ru, čitanju i pisanju.[16]

Razvoj savremenih dijagnostičkih postupaka, posebno funkcionalne magnetne rezonancije, omo­gućio je bolja saznanja o neurobiološkim znaci­ma disleksije, posebno kod oštećenja dva zadnja moždana sistema leve hemis­fere (parijeto­temporalnog i okcipito­temporalnog) sa kompenzatornim angažo­vanjem prednjih moždanih sistema.[21]

Imunološki poremećaji[уреди | уреди извор]

Brojna istraživanja dovode u vezu levorukost i razli­čite vrste imunoloških poremećaja. Etiologija povezanosti dominantne levorukosti najviše je prikazivana Gešvind– Galaburdingovim modelom.[22] U ovom modelu opisani su efekti hemijskih promena u intrauterinom razvoju, po kojima je levorukost češća kod osoba muškog pola, kao i da su govorni poremećaji i teškoće pri čitanju i razume­vanju teksta češći kod muškaraca, jer su imu­nološki poremećaji i druge bolesti češćie kod levo­rukih osoba.

Ovi rezultati su u skladu sa hipotezom da faktori koji utiču na latera­lizaciju takođe utiču i na razvoj imunološkog siste­ma, što u kasnijem razvoju može da dovede do povećane učestalosti imuno­loških poremećaja kod levorukih ljudi.

Evo još nekih otkrića koja povezuju levorukost sa imunološkim poremećajina:

  • Među levo­rukim osobama ima više astmatičara i osoba atopijske konstitucije.[15] Na ovo ukazuje Kromidas (Krommydas), koji je sa saradnicima utvrdio da se bronhijalna astma češće javlja kod levoruke de­ce.[23]
  • Osobe koje pa­te od alergija u većem procentu su dominantno levoruke, prema tvrdnjama S.Korena.[9]
  • Viiše levorukih osoba je među onima koji pate od urtikarije i ekcema, prema istraživanjima Smita (Smith).[24]
  • Utvrđe­na je i korelacija između levorukosti i autoimunih oboljenja­, kao što su Kronova bolest, Haši­motov tireoiditis i ulcerozni kolitis, ali ne i sa sistemskim eritematoidnim lupusom.[25][26][27]
  • Levorukost je, prema nekim zapažanjima, češća kod dece kod koje se u ranom detinjstvu češće javljaju alergije.[28][29]

Međutim, Zac (Satz) i Zoper (Soper),[30] kao i De­ latolas (Dellatolas) i drugi,[31] opovrgavaju po­vezanost levorukosti i imunološke bolesti. Mek­ Manus (McManus) i Visocki (Wysocki) su ukazali na to da levorukost nije povezana s alergijama, ali je broj obolelih od artritisa kod njih najviša.[32]

Seksualno ponašanje[уреди | уреди извор]

  • Kako je homo­seksualizam značajno više povezan sa rizikom od HIV infekcije i oboljevanja od side, jedno od istraživanja govori o to­me da su levoruke osobe podložnije HIV infekciji, kao i da imaju manje mogućnosti da se ova infekcija dalje razvije.[33]
  • S.Koren je među prvima doveo u vezu levorukost i homoseksuali­zam,[34] a Gotestam (Gotestam) i saradnici navode da je odnos između levorukih i desnorukih homosek­sualaca 17,5% prema 8,4%.[35]

Ovakva tumačenja zahtevaju dalja is­traživanja i preciznije dokaze.

Traumatizam[уреди | уреди извор]

Kako su svi kućni aparati i industrijske mašine, automobili, građevinske mašine itd.­ proizvedene za desnoruku populaciju, zato brojna do danas sprovedena istraživanja, dovode u vezu levorukost i povređivnje sa ovim konstruktivnim rešenjima.

  • Prema istraživanjima Korena (Co­ren) kod levorukih osoba, u po­ređenju sa desnorukima, u 90% slučajeva postoji mogućnost da se levoruke osobe povrede u nesrećnim slučajevima, a šest puta veća da umru od tih povreda.
  • Person (Persson) i Alebek (Al­lebeck) kod levorukih osoba u sprovedenim istraživanjima ustanovili su blago povišen rizik tokom upravljanja motornim vozilima.[36] Tako npr. levoruki Indijici imaju češće saobraćajne udese od desnorukih.[37]
  • U radu sa industrij­skim mašinama levoruki se češće povređuju od dešnjaka.
  • Sportske povrede su takođe češće kod dominantno levorukih osoba.[38]
  • Dominantno levoruke osobe prema brojnim istraživanjima, imaju veću mo­gućnost da zadobiju povrede glave u tučama, na radu, u toku saobra­ćajnih nesreća i tokom sportskih aktivnosti,[39] ali i prelome kostiju.[40]
  • Grejem (Graham) ukazuje na levorukost kao jedan od faktor rizika za povređivanje kod dece.[41]

Neuropsihijatriski poremećaji[уреди | уреди извор]

  • Prema istraživanjima Korena, Gešvinda i Galaburde, među le­vorukim osobama ima više onih koji pate od migrene.[15][9] Kada je u pitanju žensko-muški odnos kod levorukih osoba koje pate od migrene, jedno istraživanje pokazalo je da je među levorukim ženama dominacija levog oka značajno manja, u odnosu na osobe muškog pola kod kojih je ova korelacija značajna.[42]
  • Levorukost i klaster­glavoboije u svojim istraživanjima povezuje Mesinger (Messinger) sa saradnicma.[43] Međutim, Hering (Hering) smatra da nema direktne povezanosti između migrene, tenzione glavobolje i levorukosti.[44]
  • U svojim istraživanjima Meseri (Messeri) navodi da je dominantna levorukost povezana sa neurozama,[45] dok je Dilon (Dillon) utvr­dio da se kod levorukih muškaraca nešto češće javljaju i drugi psihološki poremećaji.[46]
  • Poveza­nost levorukosti sa anksioznošću takođe je utvrđena je kod odraslih, ali i kod dece.[47][48] Dok u svojoj studiji Merkelba­h (Merckelbach) negira zna­čajnu povezanost levorukosti sa anksioznim poreme­ćajima.[49]
  • Tejlor (Taylor) i Amir (Amir) nisu uočili vezu između levorukosti i psihoza,[50] mada je zabeležen veći proce­nat dominantno levorukih među osobama obolelim od depresivne psihoze i shizofrenije.[51][52]
  • Koren i Serleman (Searleman) navode da dominantno levoruke osobe češće imaju poteškoće sa uspavljivanjem, i češće se bude tokom noći.[53]

Deformiteti kičmenog stuba[уреди | уреди извор]

  • Levorukost kao mogući faktor rizika može uticati na­ razvoj deformiteta kičmenog stuba kod dece u pubertetu, posebno uz nepoštovanje sanitarno-­higijen­skih uslova u školskoj sredini.
  • Nisinen (Nissinen), sa svojim saradnicima, je među prvma ukazao da levorukost kao faktor rizika može biti od uticaja za nastanak grudne hiperkifoze u toku naglog razvoja u pubertetu.[54]
  • Prema nekim istraživanjima levorukost može biti i jedan od faktora rizika za nastajanje skolioze kod devojči­ca u pubertetu.[55]

Ostali zdravstveni poremećaji[уреди | уреди извор]

Dominantna levorukost, prema dosadašnjim istraživanjima, pove­zana je sa šećernom bolesti (nešto izraženije kod muškaraca), ar­terijskom hipertenzijom, apneom u snu, umokravanjem u snu i Daunovim sindromom.[16]

Međutim, i kod ovih tvrdnji potrebna su dopunska istraživanja kako bi se ove sumnje i nauč­no potvrdile.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milenković S. Istraživanje zdravstvenih i socijalnih aspekata levorukosti kod srednjoškolske omladine [doktorska disertacija]. Beograd: Medicinski fakultet; 2007.
  2. ^ Milenković S, Belojević G, Kocijančić R. Etiološki činioci levorukosti. Srp Arh Celok Lek. 2005; 133(11­12):532­4.
  3. ^ Milenković S, Rock D, Dragović M, Janca A. Season of birth and handedness in Serbian high school students. Ann Gen Psychiatry. 2008; 30(7):2.
  4. ^ Dragovic M, Milenkovic S, Hammond G. The distribution of hand preference is discrete: a taxometric examination. Br J Psychol. 2008; 99(4):445­59.
  5. ^ Bojanin, S. (1985). Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reeduokativni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 1985, pp. 69, 73
  6. ^ Koley, S., Singh, S., & Kaur, S. (2011). A study of arm anthropometric profile in Indian interuniversity basketball players. Serbian Journal of Sports Sciences, 5 (1): 35-40.
  7. ^ Aoki, H. & Demura, S. (2008). Characteristics and lateral dominance of hand grip and elbow flexion powers in young male adults. Journal of Physiological Anthropology, 27 (4), 201-206.
  8. ^ Ivanovic, J., Koropanovski, N., Vuckovic, G., Jankovic, R., Miljus, D., Marinkovic, B., Atanasov, D., Blagojevic, M., & Dopsaj, M. (2009). Functional dimorphism and characteristics considering maximal hand grip force in top level athletes in the Republic of Serbia. Gazzetta Medica Italiana Archivio per le Scienze Mediche, 168 (5), 297-310.
  9. 9,0 9,1 9,2 Coren S. Left Hander: Everything You Need to Know About Lefthandedness. London: John Murray; 1992.
  10. ^ Reiss M, Reiss G. Medical problems of handedness. Wien Med Wochenschr. 2002; 152(5­6):148­52.
  11. ^ Merckelbach H, Muris P, Kop WJ. Handedness, symptom reporting, and accident susceptibility. J Clin Psychol. 1994; 50(3):389­92.
  12. ^ Peto R. Left handedness and life expectancy. Casual inferences can not be trusted. BMJ. 1994; 308(6925):408.
  13. ^ Kolb B, Wishaw IQ.(1990) Fundamentals of human neuropsychology. New York: Freeman.
  14. ^ Ljiljana Pačić-Turk, Mirna Kostović -Srzentić, Klinička neuropsihologija, Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2011) Zagreb
  15. 15,0 15,1 15,2 15,3 Geschwind N, Galaburda AM. Cerebral lateralization: biological mechanisms, association and pathology: I. A hypothesis and a program for research. Arch Neurol. 1985; 42:428­59.
  16. 16,0 16,1 16,2 Geschwind N, Behan P. Left­handedness: association with immune disease, migraine, and developmental learning disorder. Proc Natl Acad Sci U S A. 1982; 79(16):5097­100.
  17. ^ J. No confirmation of Geschwind’s hypothesis of associations between reading disability, immune disorders, and motor preference in ADHD. J Abnorm Child Psychol. 1995; 23(5):545­52.
  18. ^ Marinac­Dabic D, Krulewitch CJ, Moore RM. The safety of prenatal ultrasound exposure in human studies. Epidemilogy. 2002; 13(3 Suppl):S19­22.
  19. ^ Salihovic N, Sinanovic O. Stuttering and left­handedness. Med Arh. 2000; 54(3):173­5.
  20. ^ Paul D. Left­Handed Helpline. Manchester: Dextral Books; 1994.
  21. ^ Shaywitz SE, Shaywitz BA. Dyslexia (specific reading disability). Biol Psychiatry. 2005; 57(11):1301­9.
  22. ^ Geschwind N, Galaburda AM. Cerebral lateralization: biological mechanisms, association and pathology: I. A hypothesis and a program for research. Arch Neurol. 1985; 42:428­59.
  23. ^ Krommydas G, Gourgoulianis KI, Andreou G, Molyvdas PA. Left­handedness in asthmatic children. Pediatr Allergy Immunol. 2003; 14(3):234­7.
  24. ^ Smith J. Left­handedness: its association with allergic disease. Neuropsychologia. 1987; 25(4):665­74.
  25. ^ Searleman A, Fugagli AK. Suspected autoimmune disorders andleft­handedness evidence from individuals with diabetes, Chrohn’s disease and ulcerative colitis. Neuropsychologia. 1987; 25(2):367­74.
  26. ^ Marx JL. Autoimmunity in left­handers. Science. 1982; 217:141­4.
  27. ^ Salcedo JR, Spiegler BJ, Gibson E, Magilavy DB. The autoimmune disease systemic lupus erythematous is not associated withleft­handedness. Cortex. 1985; 21:645­7.
  28. ^ Tirosh E, Stein MM, Harel J. Relationship between left­handedness and allergic symptomatology. J Child Neurol. 1997; 12(3):165­8.
  29. ^ Morfit NS, Weekes NY. Handedness and immune function. Brain Cogn. 2001; 46(1­2):209­13.
  30. ^ Satz P, Soper H. Left­handedness, dyslexia and autoimmune disorder: a critique. J Clin Exp Neuropsychol. 1986; 8:453­8.
  31. ^ Dellatolas G, Annesi I, Jallon P, Chavance M, Lellouch J. An epidemiological reconsideration of the Geschwind­Galaburda theory of cerebral lateralization. Arch Neurol. 1990; 47(7):778­82.
  32. ^ McManus IC, Wysocki CJ. Left­handers have a lower prevalence of arthritis and ulcer. Laterality. 2005; 10(2):97­102.
  33. ^ Marchant­Haycox SE, McManus IC, Wilson GD. Left­handedness, homosexuality, HIV infection and AIDS. Cortex. 1991; 27(1):49­56.
  34. ^ Coren S. The Left­Hander Syndrome: The Causes and Consequences of Left­Handedness. New York: The Free Press; 1992.
  35. ^ Gotestam KO, Coates TJ, Ekstrand M. Handedness, dyslexia and twinning in homosexual men. Int J Neurosci. 1992; 63(3­4):179­86.
  36. ^ Persson PG, Allebeck P. Do left­handers have increased mortality? Epidemiology. 1994; 5(3):337­40.
  37. ^ Dutta T, Mandal MK. Hand preference and accidents in India. Laterality. 2006; 11(4):368­72.
  38. ^ Stellman SD, Wynder EL, DeRose DJ, Muscat JE. The epidemiology of left­handedness in a hospital population. Ann Epidemiol. 1997; 7(3):167­71.
  39. ^ Zverov Y, Adeloye A. Left­handedness as a risk factor for head injuries. East Afr Med J. 2001; 78(1):22­4.
  40. ^ Luetters CM, Kelsey JL, Keegan TH, Quesenberry CP, Sidney S. Left­handedness as a risk factor for fractures. Osteoporos Int. 2003; 14(11):918­22.
  41. ^ Graham CJ, Dick R, Rickert VI, Glenn R. Left­handedness as a risk factor for unintentional injury in children. Pediatrics. 1993; 92(6):823­6.
  42. ^ Avqul R, Dane S, Ulvi H. Handedness, eyedness and crossed hand­eye dominance in male and female patients with migraine with and without aura: a pilot study. Percept Mot Skills. 2005; 100(3 Pt 2):1137­42.
  43. ^ Messinger HB, Messinger MI, Kudrow L, Kudrow LV. Handedness and headache. Cephalgia. 1994; 14(1):64­7.
  44. ^ Hering R. Migraine, tension headache and left­handedness. Cephalgia. 1995; 15(2):145­6.
  45. ^ Messeri E. Correlations between left­handedness and neurosis. Minerva Pediatr. 1970; 22(45):2231.
  46. ^ Dillon KM. Lateral preference and student’s worries: a correlation. Psychol Rep. 1989; 65(2):496­8
  47. ^ Hicks RA, Pellegrini RJ. Handedness and anxiety. Cortex. 1978; 14(1):119­21.
  48. ^ Chuprikov AP, Korzakova SE. Clinical features of neuroses in left­handed children. Zh Nevropatol Pskhiatr. 1985; 85(10):1516­21.
  49. ^ Merckelbach H, deRuiter C, Olff M. Handedness and anxiety in normal and clinical population. Cortex. 1989; 25(4):599­606.
  50. ^ Taylor MA, Amir N. Sinister psychotics. Left­handedness in schizophrenia and affective disorder. J Nerv Ment Dis. 1995; 183(1):3­9.
  51. ^ Elias LJ, Sakcier DM, Guylee MJ. Handedness and depression in university students: a sex by handedness interaction. Brain Cogn. 2001; 46(1­2):125­9.
  52. ^ Dragović M, Hammond G. Handedness and schizophrenia:a quantitative review of evidence. Acta Psychiatr Scand. 2005; 111(6):410­9.
  53. ^ Coren S, Searleman A. Left sidedness and sleep difficulty: the alinormal syndrome. Brain Cogn. 1987; 6(2):184­92.
  54. ^ Nissinen M, Heliövaara M, Seitsamo J, Poussa M. Left­ Handedness and risk of thoracic hyperkyphosis in prepubertal schoolchildren. Int J Epidemiol. 1995; 24(6):1178­81.
  55. ^ Milenković S, Kocijančić R, Belojević G. Left handedness and spine deformities in early adolescence. Eur J Epidemiol. 2004; 19(10):969­72.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).