Donald O. Heb

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Donald O. Heb
Donald Hebb.gif
Puno imeDonald Olding Heb
Ime po rođenjuDonald Olding Hebb
Datum rođenja22 jul, 1904(1904-07-22)
Mesto rođenjaČester, Nova Škotska
 Kanada
Datum smrti20. avgust 1985.(1985-08-20) (81 god.)
Mesto smrtiČester, Nova Škotska
 Kanada
PrebivališteKanada
Državljanstvokanadsko
UniverzitetDelhauzi univerzitet (BA, 1925),
Makgil univerzitet (MA, 1932),
Univerzitet Harvard (PhD, 1936)
Zanimanjepsiholog
OrganizacijaNeurološki institut Montreal,
Univerzitet Kvins,
Ierksove laboratorije za primatnu biologiju,
Makgil univerzitet[1]
DelovanjeTeorija sastavljanja ćelija
NagradeČlan Kraljevskog društva[2]

Donald Olding Heb FRS[2] (22. jul 1904 – 20. avgust 1985) bio je kanadski psiholog koji je bio uticajan u oblasti neuropsihologije, gde je nastojao da izuči kako funkcija neurona doprinosi psihološkim procesima kao što je učenje. On je najpoznatiji po svojoj teoriji hebijskog učenja koju je uveo u klasičnom radu iz 1949. godine sa naslovom Organizacija ponašanja.[3] On je opisan je kao otac neuropsihologije i neuronskih mreža.[4] Jedan pregled časopisa Review of General Psychology objavljen 2002. godine, svrstao je Heba na 19. mesto po broju citacija među psiholozima 20. veka.[5] Njegova stajališta o učenju opisala su ponašanje i misao u smislu moždanih funkcija, objašnjavajući kognitivne procese u kontekstu povezanosti neuronskih sklopova.

Izabrane publikacije[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Biographies of Donald Olding Hebb Архивирано 2011-11-25 на сајту Wayback Machine
  2. ^ а б Milner, P. M.; Milner, B. (1996). „Donald Olding Hebb. 22 July 1904-20 August 1985”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 42: 192—204. PMID 11619332. doi:10.1098/rsbm.1996.0012. 
  3. ^ Hebb, D. O. (1949). The Organization of Behavior: A Neuropsychological Theory. New York: Wiley and Sons. ISBN 9780471367277. 
  4. ^ Jean-Pierre Didier, Emmanuel Bigand. Rethinking Physical and Rehabilitation Medicine: New Technologies Induce New Learning Strategies. Springer, 2010. ISBN 978-2-8178-0033-2. He was also part of the now revealed secret agency that tested volunteered solitary confinement prisoners, Putting them through tests that can cause madness and delusion that makes humans love inanimate objects and imagining fake objects/scenarios.
  5. ^ Haggbloom, Steven J.; Warnick, Renee; Warnick, Jason E.; Jones, Vinessa K.; Yarbrough, Gary L.; Russell, Tenea M.; Borecky, Chris M.; McGahhey, Reagan; et al. (2002). „The 100 most eminent psychologists of the 20th century.”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—152. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]