Пређи на садржај

Dopaminski receptor D1

С Википедије, слободне енциклопедије
Dopaminski receptor D1
Identifikatori
Simboli DRD1; DADR; DRD1A
Vanjski ID OMIM126449 MGI99578 HomoloGene30992 IUPHAR: D1 GeneCards: DRD1 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 1812 13488
Ensembl ENSG00000184845 ENSMUSG00000021478
UniProt P21728 Q80T33
RefSeq (mRNA) NM_000794.3 NM_010076.3
RefSeq (protein) NP_000785.1 NP_034206.1
Lokacija (UCSC) Chr 5:
174.87 - 174.87 Mb
Chr 13:
54.15 - 54.15 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Dopaminski receptor D1 (DRD1) je protein koji je kod ljudi kodiran DRD1 genom.[1][2][3]

Ovaj gen kodira D1 podtip dopaminskog receptora. D1 podtip je najzastupljeniji dopaminski receptor u centralnom nervnom sistemu. Ovaj G protein spregnuti receptor stimuliše adenilil ciklazu i aktivira cikličnu AMP-zavisnu proteinsku kinazu. D1 receptori regulišu neuronski rast i razvoj, utiču na pojedine forme ponašanja, i moduliraju dopaminskim receptorom D2 posredovana dejstva.[4] Alternativna mesta inicijacije transkripcije proizvode dve transkriptne varijante ovog gena.[5]

Poznat je znatan broj liganda koji su selektivni za D1 receptore. Oni se uglavnom sastoje od jedinjenja koja su izvedena iz dihidreksidina i iz prototipskog benzazepina SCH-23390.[6] Dok su benzazepini generalno visoko selektivni za D1 receptor u odnosu na druge receptore, dihidreksidinski derivati su jednako aktivni na D1 i D5 receptorima.[6] Benzazepini su slabi parcijalni agonisti/antagonisti sa niskom intrinsičnom aktivnošću, dok derivati dihidreksidina deluju kao puni agonisti sa intrinsičnom aktivnošću jednakom ili većom od samog dopamina.[6]

Hemijske strukture selektivnih agonista D1 receptora.[7][8]
  • Derivati dihidreksidina
    • A-86929 - pun agonist koji je 14-puta selektivniji za D1 srodne receptore nego za D2[6][8][9]
    • Dihidreksidin - pun agonist koji je 10 puta selektivniji za D1 slične receptore nego za D2. On je bio ispitivan za moguću primenu u lečenju Parkinsonove bolesti, ali je razvoj prekinut usled nepodnošljivih nuzpojava[6]
    • Dinapsolin - pun agonist koji je 5 puta selektivniji za D1 slične receptore nego D2[6]
    • Dinoksilin - pun agonist sa približno jednakim afinitetom za D1 i D2 slične receptore[6]
    • Doksantrin - pun agonist koji je 168 puta selektivniji za D1 slične receptore nego D2[6]
  • Benzazepinski derivati
    • SKF-81297 - 200 puta je selektivniji za D1 nego bilo koji drugi receptor[6]
    • SKF-82958 - 57 puta je selektivniji za D1 nego D2[6]
    • SKF-38393 - visoko je selektivan za D1 sa zanemarljivim afinitetom za bilo koji drugi receptor[6]
    • Fenoldopam - visoko je selektivni parcijalni agonist perifernih D1 receptora sa kliničkom primenom kao antihipertenziv[6]
    • 6-Br-APB - 90 puta je selektivniji za D1 nego za D2[6]
  • Drugi
    • A-68930
    • A-77636
    • CY-208243 - parcijalni agonist sa umerenom selektivnošću za D1 srodne receptore u odnosu na D2 srodne receptore, strukturno je najsličniji sa dopaminskim agonistima baziranim na ergolinu, kao što je pergolid.
    • SKF-89145
    • SKF-89626
    • 7,8-Dihidroksi-5-fenil-oktahidrobenzo[H]izohinolin: ekstremno potentan pun agonist visokog afiniteta[10]
    • Kabergolin - slab D1 agonizam, visoko selektivan za D2, i razne serotoninske receptore
    • Pergolid - sličan je kabergolinu, pokazuje slab D1 agonizam, i visoko je selektivan za D2, i razne serotoninske receptore
  • Benzazepinski derivati
    • SCH-23390 - 100 puta selektivniji za D1 nego za D5[6]
    • SKF-83959 - 7 puta selektivniji za D1 nego za D5 sa zanemarljivim afinitetom za druge receptore;[6] deluje kao antagonist na D1, a kao agonist na D5
    • Ekopipam (SCH-39166) - selektivni D1/D5 antagonist koji je razvijen kao lek protiv gojaznosti, ali je dalji razvoj prekinut[6]

Za dopaminski receptor D1 je pokazano da formira interakcije sa COPG,[11] DNAJC14[12] i COPG2.[11]

  1. ^ Dearry A, Gingrich JA, Falardeau P, Fremeau RT, Bates MD, Caron MG (1990). „Molecular cloning and expression of the gene for a human D1 dopamine receptor”. Nature. 347 (6288): 72—6. PMID 2144334. doi:10.1038/347072a0. 
  2. ^ Zhou QY, Grandy DK, Thambi L, Kushner JA, Van Tol HH, Cone R, Pribnow D, Salon J, Bunzow JR, Civelli O (1990). „Cloning and expression of human and rat D1dopamine receptors”. Nature. 347 (6288): 76—80. PMID 2168520. doi:10.1038/347076a0. 
  3. ^ Sunahara RK, Niznik HB, Weiner DM, Stormann TM, Brann MR, Kennedy JL, Gelernter JE, Rozmahel R, Yang YL, Israel Y, O'Dowd BF (1990). „Human dopamine D1 receptor encoded by an intronless gene on chromosome 5”. Nature. 347 (6288): 80—3. PMID 1975640. doi:10.1038/347080a0. 
  4. ^ ML Paul; AM Graybiel; JC David; HA Robertson (1992). „D1-like and D2-like dopamine receptors synergistically activate rotation and c-fos expression in the dopamine-depleted striatum in a rat model of Parkinson's disease”. The Journal of Neuroscience. 12 (10): 3729-3742. 
  5. ^ „Entrez Gene: DRD1 dopamine receptor D1. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н Zhang J, Xiong B, Zhen X, Zhang A (2009). „Dopamine D1 receptor ligands: where are we now and where are we going.”. Med Res Rev. 29 (2): 272—294. PMID 18642350. doi:10.1002/med.20130. 
  7. ^ Cueva JP, Giorgioni G, Grubbs RA, Chemel BR, Watts VJ, Nichols DE (2006). „trans-2,3-dihydroxy-6a,7,8,12b-tetrahydro-6H-chromeno[3,4-c]isoquinoline: synthesis, resolution, and preliminary pharmacological characterization of a new dopamine D1 receptor full agonist”. J. Med. Chem. 49 (23): 6848—57. PMID 17154515. doi:10.1021/jm0604979. 
  8. ^ а б Michaelides MR, Hong Y, DiDomenico S, Asin KE, Britton DR, Lin CW, Williams M, Shiosaki K (1995). „(5aR,11bS)-4,5,5a,6,7,11b-hexahydro-2-propyl-3-thia-5-azacyclopent-1- ena[c]-phenanthrene-9,10-diol (A-86929): a potent and selective dopamine D1agonist that maintains behavioral efficacy following repeated administration and characterization of its diacetyl prodrug (ABT-431)”. J. Med. Chem. 38 (18): 3445—7. PMID 7658429. doi:10.1021/jm00018a002. 
  9. ^ Yamashita M, Yamada K, Tomioka K (2004). „Construction of arene-fused-piperidine motifs by asymmetric addition of 2-trityloxymethylaryllithiums to nitroalkenes: the asymmetric synthesis of a dopamine D1 full agonist, A-86929”. J. Am. Chem. Soc. 126 (7): 1954—5. PMID 14971926. doi:10.1021/ja031760n. 
  10. ^ Bonner LA, Chemel BR, Watts VJ, Nichols DE (2010). „Facile synthesis of octahydrobenzo[h]isoquinolines: novel and highly potent D1 dopamine agonists”. Bioorg. Med. Chem. 18 (18): 6763—70. PMC 2941879Слободан приступ. PMID 20709559. doi:10.1016/j.bmc.2010.07.052. 
  11. ^ а б Bermak, Jason C; Li Ming (2002). „Interaction of gamma-COP with a transport motif in the D1 receptor C-terminus”. Eur. J. Cell Biol. Germany. 81 (2): 77—85. ISSN 0171-9335. PMID 11893085. doi:10.1078/0171-9335-00222. 
  12. ^ Bermak, J C; Li M (2001). „Regulation of transport of the dopamine D1 receptor by a new membrane-associated ER protein”. Nat. Cell Biol. England. 3 (5): 492—8. ISSN 1465-7392. PMID 11331877. doi:10.1038/35074561. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]