Državni komunikacioni štab

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Državni komunikacioni štab
Government Communications Headquarters (GCHQ)
Government Communications Headquarters logo.svg
Logotip organizacije
Преглед
Основана1919. godine kao GC&CS
Претходне агенције
НадлежностHer Majesty's Government
СедиштеHabl roud
Čeltnam, Engleska
Ujedinjeno kraljevstvo
51°53′58″N 2°07′28″W / 51.89944° СГШ; 2.12444° ЗГД / 51.89944; -2.12444
Запослени5.564 (31. mart 2015.)[1]
Годишњи буџет£2.6 milijarde 2014–2015 fiskalne godine[2]
Министар
Руководиоци
Подређене агенције
Веб-сајтGCHQ.gov.uk
The Doughnut ("Krofna"), sedište Vladinog štaba za komunikacije u predgrađu Čeltnama

Državni komunikacioni štab/Vladin štab za komunikacije (енгл. GCHQ) je obaveštajna i bezbednosna služba, odgovorna za pružanje i osiguranje elektronskih obaveštajnih podataka i informacija primenom tehničkog metoda (TECHINT) i njegovih sakupljčkih disciplina (SIGINT, ELINT, IMINT, COMINT), Vladi i oružanim snagama Ujedinjenog Kraljevstva. Sedište je u takozvanoj „Krofni” u predgrađu Čeltnama od 1952. godine. GCHQ je odgovoran državnom Sekretaru za inostrane i poslove Komonvelta (Boris Džonson od 13. jula 2016.), ali nije deo Ministarstva inostranih poslova, a njen direktor je u rangu redovnog sekretara.

GCHQ je prvobitno osnovan nakon Prvog svetskog rata kao Vladina škola za kodiranje i šifru (Government Code and Cypher School - GC&CS) i bio je poznat pod tim imenom sve do 1946. Tokom Drugog svetskog rata bio je lociran u Blečli parku, poznatom po svojoj ulozi u rešavanju nemačkih Enigma kodova. Trenutno postoje dva glavna dela štaba, Organizacija za složene signale (CSO), koja je odgovorna za prikupljanje podataka, i Nacionalni centar za sajber sigurnost (NCSC), koji je odgovoran za osiguranje vlastitih komunikacija Velike Britanije.

Zajednički tehnički jezički servis (JTLS) je mali osek i međuvladin resurs koji je odgovoran za pretežno tehničku jezičku podršku i usluge prevođenja i tumačenja u vladinim odeljenjima. Kolociran je zajedno sa GCHQ-om u administrativne svrhe.

Godine 2013, GCHQ je dobio znatnu medijsku pažnju kada je Edvard Snouden, bivši izvršilac Agencije za nacionalnu bezbednost SAD-a, otkrio da je Agencija prikupljala sve mrežne i telefonske podatke u Ujedinjenom Kraljevstvu putem Tempora programa. Ovo je pokrenulo rastuće Globalno nadzorno razotkrivanje.

Ključne funkcije GCHQ[уреди]

Prema većini zvaničnih izvora ključne funkcije Vladinog štaba za komunikacije su:

  • elektronske obaveštajne aktivnosti tj. primena i korišćenje sofisticirane tehnologije za prikupljanje elektronskih i digitalnih signala, u podršci nacionalnoj bezbednosti, vojnim operacijama i borbi protiv najtežih oblika organizovanog kriminala;
  • bezbednost informacija tj. zaštita britanskih komunikacija i informacionih sistema od hakerskih upada, uništavanja i ometanja;

Prema Zakonu o obaveštajnim službama iz 1994. godine GCHQ je zadužen i za:

  • nadgledanje i presecanje elektromagnetnih, zvučnih i drugih signala i opreme koja proizvodi takve signale;
  • prikupljanje i ustupanje informacija proisteklih ili u vezi sa takvim signalima ili opremom i signala iz šifrovanih materijala;
  • pružanje saveta/pomoći u vezi:
    • stranih jezika (uključujući i tehničku terminologiju)
    • i šifrovanja i ostalih pitanja vezanih za zaštitu informacija i ostalih materijala oružanim snagama Kraljevstva, Vladi njenog Veličanstva u Velikoj Britaniji ili Ministarstvu Severne Irske ili svakoj drugoj organizaciji koja je određena za svrhe ovog člana na način koji odredi premijer;

Ove funkcije GCHQ obavlja u interesu nacionalne bezbednosti, posebno u oblasti odbrane i spoljne politike Velike Britanije, interesu ekonomskog blagostanja Velike Britanije vezano za dela ili namere lica izvan britanskog ostrva, ili kao podršku sprečavanju ili otkrivanju ozbiljnih zločina.

Odgovoran je i za razvoj kodova i operativnih procedura sa ciljem zaštite komunikacionih potencijala Vlade Velike Britanije.[3]

Nadzor i kontrola[уреди]

Za svoj rad GCHQ je neposredno odgovoran kabinetu premijera i PSIS, na njenom čelu je načelnik kojeg postavlja premijer i odgovoran je za efikasno delovanje službe u okviru zakonom uređenog delokruga rada. Njegova dužnost je da garantuje da služba:

  • ne prikuplja druge informacije sem onih neophodnih za obavljanje funkcija službe;
  • ne otkrije više informacija javnosti nego što je neophodno za obavljanje funkcija službe ili u svrhe krivičnog postupka;
  • ne preuzme nikakve radnje u interesu političkih stranaka (posebno značajno zbog mogućnosti GCHQ na planu kontrole svih vrsta telefonskog saobraćaja kao i drugih sredstava za komunikacije; potencijali GCHQ veoma osetljivi zbog mogućnosti ugrožavanja privatnosti građana);

Načelnik je dužan da premijeru i ministru spoljnih poslova podnese godišnji izveštaj, kao i periodične izveštaje po spostvenoj proceni i na osnovu iskazanih potreba službe.[3]

Organizacija i kadrovi[уреди]

Centrala službe je organizovana u više izvršnih i neoperativnih direktorata:

  • Za SIGINT misije u kojoj deluju odeljenja za matematiku i kriptoanalize, IT i računarske sisteme, lingvistiku i prevođenje obaveštajnih informacija;
  • Poslovno okruženje tj. preduzeća u kojima deluju odeljenja za razvoj novih tehnologija, korporativna znanja i informacione sisteme;
  • Korporativno rukovođenje;
  • Rukovođenje;
  • Ljudske resurse;
  • Unutrašnji nadzor;
  • Za bezbednost elektronskih i komunikacijskih sitema (Communications Electronics Security Group - CESG), koja savetuje vladine i vojne ustanove i institucije u oblasti zaštite njihovih informacionih i komunikacijskih sitema;

Direktorati imaju razvijenu unutrašnju organizaciju (npr. Drektorat za operacije ima osam odeljenja od kojih su najznačajnija za kriptoanalizu (Cryptoanalysis - H), specijalne SIGINT operacije (J) i statičke operacije (Statistical operations - S). [3]

Reference[уреди]

  1. ^ House of Commons (5 July 2016). Intelligence and Security Committee of Parliament Annual Report 2015–2016, page 14. Приступљено 23 October 2016.
  2. ^ House of Commons (5 July 2016). Intelligence and Security Committee of Parliament Annual Report 2015–2016, page 10. Приступљено 12 January 2017.
  3. 3,0 3,1 3,2 Bajagić, Mladen. Špijunaža u XXI veku: savremeni obaveštajno-bezbednosni sistemi, drugo dopunjeno izdanje. Book & Marso, 2010.