Драгутин Топић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгутин Топић
Драгутин Топић 2009.
Лични подаци
Датум рођења(1971-03-12)12. март 1971.(53 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
Држављанствосрпско
Висина1,97 m
Спортске информације
Спортскок увис
КлубАК Црвена звезда
АК Партизан
АК Војводина
Достигнућа и титуле
Лични рекорди2,38 на отвореном
2,35 у дворани
НаградеЗлатна значка
Награде и медаље

Драгутин Топић (Београд, 12. марта 1971) један је од најбољих српских атлетичара свих времена. Тренер му је био Михајло Шврака, највећи део каријере провео је у Црвеној звезди, такмичио се и за Партизан, а потом и за Војводину. После једногодишње паузе (2006), током које је радио као спортски директор Атлетског савеза Србије каријеру је наставио 2007. године и у Пекингу у августу 2008. пети пут учествовао на Олимпијским играма.

Каријера[уреди | уреди извор]

Од 1993. године држи државни рекорд скоку увис са прескочених 2,38 м, чиме дели 15. место на ранг листи најбољих скакача увис свих времена (светски рекордер је Кубанац Хавијер Сотомајор — 2,45 м). Први велики међународни успех Топић је постигао на светском јуниорском првенству у Пловдиву, 1990. године, када је освојио златну медаљу са јуниорским светским рекордом (2,37 м). Његов резултат из Пловдива је и данас (април 2019) званични светски рекорд у тој конкуренцији.[1]

Три недеље касније злато је освојио и на сениорском Првенству Европе у Сплиту. На крају године га је лист Спорт прогласио за спортисту године у Југославији. На екипном првенству Србије 2012. као члан Партизана остварио је норму за наступ на Олимпијским играма у Лондону, а помогао је и да Партизан врати титулу шампиона у Хумску након дужег поста. У 41. години Топић је био међу најстаријим учесницима атлетских такмичења на Олимпијским играма у Лондону и једини атлетичар који је шест пута учествовао на највећим и најпрестижнијим светским спортским скуповима.[2][3]

Учествовао је на Европском првенству у Хелсинкију 2012. године у скоку увис. У квалификацијама је скочио 2,10 метара и није се пласирао даље. У укупном пласману је заузео 30 место које дели са мађарским атлетичарем.[4][5]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Топић је шест пута учествовао на Олимпијским играма:

Остало[уреди | уреди извор]

На Светском првенству постигао је следеће пласмане у финалним такмичењима.- 1991. (Токио): девето место, 1995. (Гетеборг): деоба од осмог до десетог места, 1999. (Севиља): четврто место, 2005. (Хелсинки): девето место, 2007. (Осака): делио 31 место, 2009. и (Берлин): последње 30 место.

У финалу Гран при серије атлетских митинга два пута је био трећи (у Паризу 1994. и у Дохи 2000. године).

На Светском првенству у дворани у Бирмингему 2003. године заузео је четврто, а 2005. на дворанском Првенству Европе пето место. Вишеструки је првак Балкана, Југославије и Србије и Црне Горе.

Допинг[уреди | уреди извор]

22. фебруара 2001. године, на такмичењу у Вупертал-у, Немачка, његов узорак урина је био позитиван на норандростерон, у количини за нијансу вишој од дозвољене. Тестиран је на норандростерон и суспендован на две године.[7]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Драгутин Топић је у сезони 1992/93. био регистрован као играч кошаркашког клуба Спартак из Суботице, да би могао да учествује на званичним Ол стар сусретима, где је два пута освајао прво место у закуцавањима. Такође је и на неким утакмицама улазио у игру, па је остала упамћена његова тројка против Црвене звезде 1993. у победи Спартака од 85:67.[8]

Од септембра 2008. ради као менаџер Атлетског савеза Србије. Супруг је и тренер Биљане Топић, рекордерке Србије у троскоку. Њихова кћерка Ангелина је сениорска рекордерка Србије у скоку увис.[9]

Априла 2013. Драгутин, током такмичења познат као Топ, постао је учесник ријалити-шоуа Велики брат. Стигао је до финала, одржаног 6. маја исте године. Освојио је друго место, док је победник био Жарко Стојановић.[10]

Извори[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]