Dragutin Zelenović

С Википедије, слободне енциклопедије
Dragutin Zelenović
DragutinZelenovic.jpg
Dragutin Zelenović
Biografija
Datum rođenja(1928-05-19)19. maj 1928.
Mesto rođenjaSirig
Kraljevina SHS
Datum smrti27. april 2020.(2020-04-27) (91 god.)
Mesto smrtiNovi Sad
Srbija
UniverzitetUniverzitet u Novom Sadu
Politička
partija
SPS
SKJ
15. januar 1991. — 11. decembar 1991.
Izbori9. decembar 1990.
PredsednikSlobodan Milošević
VladaVlada Dragutina Zelenovića
PrethodnikStanko Radmilović
(kao Predsednik Izvršnog veća Skupštine SR Srbije)
NaslednikRadoman Božović

Dragutin Zelenović (Sirig, 19. maj 1928Novi Sad, 27. april 2020)[1] je bio redovni profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, rektor Univerziteta u Novom Sadu i dopisni član SANU na odeljenju tehničkih nauka.[2]

Biografija[уреди | уреди извор]

Rođen 19. maja 1928. godine u Sirigu, kraj Novog Sada. Osnovnu školu je završio u Sirigu, a nižu gimnaziju u Novom Sadu i Žablju. Za vreme rata nije pohađao školu. Otac mu je bio zaslužni srpski borac u Prvom svetskom ratu, solunski dobrovoljac, doseljen iz Hercegovine u Bačku nakon Prvog svetskog rata, 1921. godine. Majka Jovana (rođ. Mandić) rodila je i podigla šestoro dece.

Kao trinaestogodišnji dečak je preživeo strašni zločin mađarske vojske u Sirigu, aprila 1941. Nakon toga, deo porodice je izbegao iz Siriga u Hercegovinu. Oca Milana su ubile ustaše i bacile u jamu. Brat Danilo je bio komunista, ubijen tokom Drugog svetskog rata u okolini Aranđelovca u 24. godini; sestra Danica je poginula u 22. godini kao partizanka u borbi kod Kupresa, sestra Desanka je poginula u 15. godini kao žrtva italijanskog bombardovanja. Osmočlana porodica je iz Drugog svetskog rata izašla prepolovljena: majka Jovana i tri sina su preživeli.

Po povratku kući u Bačku, Dragutin je završio ratom prekinuto osnovno obrazovanje. U periodu od 1946. do 1949. godine završio je srednju tehničku školu indusrijskog smera u Novom Sadu. Godine 1949/50. završio je Vojnu vazduhoplovnu školu tehničkog smera u Rajlovcu kod Sarajeva.

Mašinski fakultet Univerziteta u Beorgadu je završio 1957. godine, sa prosečnom ocenom 8,84. Magistarsku tezu pod naslovom Izbor optimalne varijante tehnološkog procesa odbranio je 1972. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom Istraživanje uticaja uvođenja tehnoloških struktura određenog stepena složenosti na ponašanje radnih i izlaznih karakteristika proizvodnih sistema u vremenu odbranio je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, 9. januara 1975. godine.

U vremenu od 1957. do 1965. godine radio je u fabrici alata „Jugoalat” u Novom Sadu, na različitim inženjerskim poslovima, najvećim delom u području projektovanja tehnoloških struktura i upravljanja procesima rada. Od 1965. godine do 1966. godine radio je u Zavodu za alatne mašine i alate u Novom Sadu. Oktobra 1966. godine izabran je za predavača na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, za predmet Proizvodni sistemi. Jula 1971. godine izabran je za vanrednog profesora Mašinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Krajem 1976. godine izabran je za redovnog profesora Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u No­vom Sadu za navedeni predmet.

Držao je predavanja na poslediplomskim studijama na Tehničkoj vojnoj akademiji kopnene vojske u Zagrebu, Mašinskom fa­kultetu u Mostaru i Mašinskom fakultetu u Skoplju.

U vremenu od aprila 1970. godine do novembra 1973. godine obavljao je dužnost prodekana za nastavu i naučnoistraživački rad Mašinskog fakulteta. U ovom periodu je izradio projekat razvoja Mašinskog fakulteta. Od 1975. do 1979. godine bio je dekan Fakul­teta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Na Institutu Mašinskog fakulteta je organizovao Odeljenje za industrijske sisteme, sada Institut za industrijske sisteme, kao osnovu za razvoj istraživačkog rada u području industrijskih proizvod­nih sistema i kao bazu za saradnju sa privredom.

Pored osnovnog rada u nastavnom i istraživačkom procesu, bio je aktivan učesnik u više projekata iz okvira saradnje sa privredom, konsultant u fabrikama metaloprerađivačke industrije u Pokrajini u području postavljanja i upravljanja proizvodnim sistemima i istraživač i koordinator u projektu Strategija tehnološkog razvoja Jugoslavije i Vojvodine.[3]

U Skupštini Srbije 90-ih

Upravljanje projektima izgradnje novih zgrada i trga[уреди | уреди извор]

  • Pravni fakultet
  • Prirodno-matematički fakultet, Institut za hemiju
  • Asistentski dom
  • Studentski dom i restoran
  • Biblioteka Građevinskog fakulteta u Subotici
  • Studentski dom „Živojin Ćulum”
  • Studentski dom B
  • ITC - Istraživački i tehnološki centar
  • Zelene površine na kampusu Univerziteta, glavni trg i spomenik Dositeju Obradoviću

Upravljanje projektima rekonstrukcije postojećih zgrada[уреди | уреди извор]

  • Deo zgrade Tehnološkog fakulteta
  • Tehnički fakultet "Mihajlo Pupin" u Zrenjaninu
  • Učiteljski fakultet u Somboru
  • Zgrada za privremeni smeštaj profesora po pozivu
  • Učiteljska škola u Vršcu
  • Zgrada za privremeni smeštaj Građevinskog fakulteta (TMD)

Razvio je i držao nastavu iz predmeta: Projektovanje proizvodnih sistema, Upravljanje proizvodnim sistemima, Tehnologija organizacije industrijskih sistema, Efektivnost/pouzdanost sistema u mašinstvu i Inteligentno privređivanje.

Od 2003. do 2015. godine radi kao organizator Međunarodne poslediplomske škole u saradnji sa UBI - United Business Institutes (iz Brisela, Belgija)

2006 – Profesor Emeritus, ECPD - Evropski centar za mir i razvoj u Beogradu.

Stručno usavršavanje[уреди | уреди извор]

Биографија и библиографија Драгутина Зеленовића из Годишњака САНУ за 1987. годину

Stručno se usavršavao na narednim univerzitetima i institutima:

  • Oregon State University, Corvallis, Oregon, USA
  • Svenska Metalwerken AB, Vasteras, Sweden
  • Styria - Gusstahlwerke, Judenburg, Austria
  • RWTH Aachen University,Aachen, Germany
  • H. Lindner WMF, Berlin, Germany
  • ASEA, Karlstad, Sweden
  • SKF, Sweden
  • Research Institut voor Bedrijtsweten - Shappen, Delft, Netherlands

Članstva[уреди | уреди извор]

Držao je članstvo u naučnim i stručnim institucijama:

  • 1987 – dopisni član SANU
  • 2000 – redovni član i prvi predsednik JINA – Jugoslovenske inženjerske akademije u Beogradu
  • 2001 – redovni član Međunarodne akademije humanitarnih i prirodnih nauka knezova Ščerbatovih u Moskvi
  • 2001 – redovni član Međunarodne akademije nauka visokih škola u Moskvi
  • 2001 – redovni član Međunarodne tehnološko-menadžerske akademije u Novom Sadu
  • Član radne grupe International Federation for Information Processing (IFIP), WG 5.7 za razvoj informacionih i upravljačkih sistema
  • Član izdavačkog odbora časopisa Production Research, London, UK
  • Član izdavačkog odbora časopisa International Journal of Computer Integrated Manufacturing, London, UK
  • Član izdavačkog odbora časopisa Material Flow, Amsterdam, Netherlands

Od 1987. do 1988. godine je bio predsednik Zajednice univerziteta Jugoslavije.

Profesor Zelenović je bio izabrani predstavnik SAP Vojvodine u kolektivnom Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

U skupštini je 15. januara 1991. godine izabran za predsednika prve Vlade Republike Srbije, na predlog Slobodana Miloševića, nakon pobede SPS-a na izborima u decembru 1990. godine.

Profesor Zelenović je svoj plan obnove Srbije (najpre izgradnje puteva i pruga) izneo Skupštini, ali je taj plan bio daleko ispred svog vremena. Usled neslaganja sa predsednikom države u pristupu razvoju i upravljanju ministartsvima, Dragutin Zelenović je 11. decembra 1991. godine podneo ostavku na mesto premijera Srbije i vratio se svojim dužnostima na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Profesor Zelenović je objavio 26 stručnih knjiga i mnoštvo radova koji su citirani u zemlji i u inostranstvu.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ RTVojvodine "Preminuo akademik Dragutin Zelenović", Радио-телевизија Војводине, 27 April 20020. Retrieved on 27 April 2020.
  2. ^ „Члан САНУ Драгутин Зеленовић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 10. март 2022. 
  3. ^ Годишњак Српске академије наука и уметности. Српска академија наука и уметности (САНУ). 1988. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Dragutin M. Zelenović, "Curriculum Vitae - Rad i rezultati", Novi Sad, jun 2017.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]