Dušan Popović (političar rođen 1921)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Душан Поповић
Dušan Popović 1975.jpg
Душан Поповић. 1975.
Датум рођења (1921-11-01)1. новембар 1921.
Место рођења Нови Сад
  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти 31. август 2014.(2014-08-31) (92 год.)
Место смрти Нови Сад
  Србија

Dušan Popović (01.10.1921. - 31.08.2014.) je bio novinar i sekretar Opštinskog komiteta SK Novi Sad.

Biografija[уреди]

Završio je elitnu mušku gimnaziu Kralj Aleksandar Prvi u Beogradu, nakon čega je upisao višu političku školu „Đuro Đaković” u Beogradu. Učesnik je NOB od 1942. godine i član SKJ od 1944. godine. Nakon rata, 1945. godine osnovao je dopisničtvo Tanjuga za Vojvodinu, čiji je bio direktor. Uporedo sa tim, postao je i urednik i dopisnik „Borbe” iz Rima. Šest godina kasnije, 1951. godine postaje i dopisnik „Borbe” iz Londona. U Novi Sad se vraća 1953. godine i postaje direktor Srpskog narodnog pozorišta. Bio je sekretar Komisije za kulturne veze sa inostranstvom SIV, generalni direktor Radio-televijzije Beograd i predsednik Upravnog odbora Jugoslovenske radio-televizije (1959), a godinu dana kasnije postaje i predsednik Saveza novinara Jugoslavije. Ambasador SFRJ u Švedskoj, rukovodilac Komisije CK SKJ za delatnost Saveza komunista u oblasti kulture i predsednik Kulturno-prosvetnog veća Skupštine SAP V. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Radio-televizije Novi Sad, Vojvođanske akademije nauka i umetnosti i formiranja redakcije Enciklopedije Vojvodine, u kojoj je bio i glavni urednik. Biran je za člana SKS na četvrtom kongresu.

Popović je vratio partijsku knjižicu i povukao se iz političkog i javnog života odmah nakon što je Milošević ukinuo autonomiju Vojvodine, 1988.

Dušan Popović je sahranjen u Novom Sadu.

Dela[уреди]

Autor je veoma obimnog „Letopisa o Vlaovićima”, u tri toma, na više od 2.600 strana, u kojem kroz priču o sudbini tri značajne vojvođanske porodice, Popovića, Petrovića i Kaćanskih, oslikava ne samo političku sudbinu Vojvodine tokom 20. veka nego i vrlo otvoreno, a često i veoma oštro, iznosi svoje ocene o mnogim istorijskim ličnostima i vodećim političarima, od kralja Aleksandra Karađorđevića do Josipa Broza Tita.

Literatura[уреди]