Eletrična opekotina

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Eletrične opekotine)
Električna opekotina
Električna opekotina II stepena
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostHirurgija
urgentna medicina
plastična hirurgija
MKB-10T20–T31
MKB-9-CM940–949
DiseasesDB1791
MedlinePlus000030
eMedicinearticle/1278244
MeSHD002056

Električna opekotina je posebna vrsta termičkih povreda koja nastaje posledica strujnog udara, odnsono direktnog kontakta tela sa izvorima električne energije ili grmljavinom. Ove opekotine karakterišu tačke na telu na kojima je elektricitet ušao i izašao iz tela, u obliku nekoliko malih opečenih područja ali sa velika dubinom. Posebna opasnost kod ovih opekotina je ako elektricitet na svom putu kroz telo prolazi kroz područje srca. Tada se opekotina može komplikovati srčanom fibrilacijiom i smrtnim ishodom.

Električne opekotine odraslih obično se javljaju u radnim okruženjima, dok kod deca one nastaju prvenstveno u domaćinstvu. Spektar električnih opekotina je širok, od minimalnih ozleda do teškog multiorganskog oštećenja sve do smrti.

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Broj električnih opekotina je u stalnom porastu sa povećanjem broja izvora električne energije, vezanih za razvoj naučnog i tehnološkog napretka u svetu. Svakako ona povećava udobnost života, ali u isto vreme, stavra veliki rizik za nastanak povreda i opekotina.Na električne opekotine otpada do 8% od svih opekotina. Električna opekotina često je uzrok invalidnosti, a u nekim slučajevima i smrti, što ih svrstava na jedno od prvih mesta po opasnosti.

Morbirditet/mortalitet

Približno 1.000 smrtnih slučajeva godišnje uzrokovano je električnim povredama u Sjedinjenim Državama, sa stopom smrtnosti od 3—5%.[1] Ove povrede čine 3-5% od svih povreda primljenih u jedinice intenzivnog lečenja i uzrok su 2-3% hitnih pedijatrijskih slučajeva povreda.[2][3]

Postoje neki dokazi da je učestalost povreda niskog napona među decom u opadanju, možda zbog široke upotrebe prekidača strujnih krugova (GFCI), ali je stopa visokonaponskih povreda, koje obično uključuju vodove ili izvore struje koje koristi železnice, ostala stabilna.[4] Zbog prirode profesionalnih opasnosti od električne energije, električne ove povred predstavljaju četvrti vodeći uzrok traumatske smrti vezane za posao (5-6% svih smrtnih slučajeva radnika).[5]

Rasne razlike

Ne postoji rasna podložnost električnim opekotinama. Profesionalni trendovi ukazuju da su trgovci u visokorizičnim zanimanjima nesrazmerno belci; stoga je veća verovatnoća da će ova grupa, za razliku od drugih rasa u Sjedinjenim Državama doživeti povredu, zbog prirode posla.

Polne razlike

Stopa električnih povreda u dečjoj dobi veća je kod dečaka nego kod devojčica;[4] takođe stope povreda odraslih su značajno veće kod muškaraca nego kod žena, verovatno zbog profesionalne predispozicije. Većina studija pokazuje da se više od 80% električnih povreda javlja kod muškaraca.[6][7][8][9][10]

Starosne razlike

Bimodalna distribucija električnih povreda postoji među vrlo mladima (deca < 6 godina) i među mladim i odraslim osobama u radnoj dobi.[11] Obrasci električnih povreda variraju u zavisnosti od starosti (npr izloženost niskom naponu u kući kod mališana i izloženost visokom naponu među adolescentima koji se izlažu raznim rizicima i putem profesionalne izloženosti).[10][11][12]

Opšte informacije[уреди | уреди извор]

Električna energija se deli na niske (iz izvora do 600 V), i visoke (iz izvora većih od 600 V) napone. Opekotine izazvane visokim naponom češće nastaju na radnom mestu i generalno su opasnije, jer nastaju u kombinaciji sa mehaničkih povredama i sekundarnim opekotinama izazvanim paljenjem odeće i okolnih predmeta, ili užarenog vazduha.[13]

Visoki napon se prostire kroz telo najkraćim putem, što dovodi do težih oštećenja tkiva i organa. Ove povrede su kombinacija oštećenja, sa masivnom nekrozom mišića i unutrašnjih organa. Električna struja prolazi kroz strukture nervnog sistema, što remeti njegove funkcije, i ponekad je praćen gubitkom svesti različitog trajanja sa pratećom retrogradanom amnezijom, konvulzijama, vrtoglavicom, glavoboljom. U nekim slučajevima, javljaju se znaci povećanog intrakranijalnog pritiska (fotofobija, kočenje vrata, epileptiformni napadi, itd).[13]

Etiologija[уреди | уреди извор]

Električna povreda nastaje kada osoba postane deo električnog kruga ili je pod uticajem toplotnog efekta obližnjeg električnog luka. Kako povrede mogu biti izazvane visokonaponskim, naizmeničnim naponom, niskonaponskim naizmeničnim naponom ili jednosmernom strujom, klasifikacija električnih povreda uglavnom se zasniva na veći broj faktora, od kojih je svaki povezan sa određenim uzorcima povreda, kao što su:

  • Izvor napajanja — električna struja ili munja
  • Napon — visok ili nizak napon
  • Tip struje — naizmenične ili jednosmerna.
Eletrična opekotina izazvana visokim naponom

Povrede visokog napona najčešće se javljaju od provodnog objekta koji dodiruje nadzemni visokonaponski energetski vod. U pojedinim zemljama sveta, većina električne energije se distribuira i prenosi golim aluminijumskim ili bakrenim provodnicima, koji su izolovani vazduhom. Ako je vazduh probijen pomoću provodnika (npr. aluminijumski stub, antena, jarbol za jedrilicu, dizalica), svaka osoba koja dodirne vodič može se povrediti.

Profesionalne povrede mogu uključivati ​​direktan kontakt sa električnom sklopnom opremom i komponentama pod naponom.

Eletrična opekotina izazvana niskim naponom

Generalno, javljaju se dve vrste niskog napona: deca grizu električni kabl koji stvara povredu usana, lica i jezika, ili odraslu osobu koja se „uzemljuje” dok dodiruje uređaj ili drugi predmet koji je pod naponom. Ovaj tip opekotina se smanjuje s povećanjem upotrebe prekidača strujnih krugova (GFCI) u krugovima gde se ljudi lako mogu uzemljiti. GFCI zaustavlja strujni tok u slučaju struje curenja (uzemljenj) ako je kontakt sa zemljom veći od 0.005 ampera (0.6 W na 120V).

Eletrična opekotina izazvana jednosmernom strujom

Ove povrede se obično susreću kada treća energetska šina električnog voznog sistema (tramvaj električna lokomotiva) stupi u kontakt sa osobom koja je uzemljena. Time se uspostavlja strujni tok kroz žrtvu, uzrokujući teške elektrotermalne opekline i miokroziju.[14]

Vreste električnih opekotina[уреди | уреди извор]

Zavisno od napona, vrste struje, putanje, trajanja kontakta i vrste strtujnog kruga, električne opekotine mogu uzrokovati razne povrede zasnovane pre svega na nekoliko različitih mehanizama.

Direktan kontakt[уреди | уреди извор]

Struja koja prolazi direktno kroz telo vrši zagrevanje tkiva koje zatim uzrokuje elektrotermalnu opekline, kako na površini kože tako i na dubljim tkivima, zavisno o njihovoj otpornosti.

Ovo je tipično prouzrokovano oštećenje na kontaktnoj tačkitela sa izvora električne struje i kontaktnoj tački sa zemljom.

Električni lukovi[уреди | уреди извор]

Električni luk iumeđu izvora elektriciteta i tela formira se između objekata različitog električnog potencijala koji nisu u direktnom kontaktu jedan s drugim. Najčešće je to visoko naelektrisani izvor i tlo.

Temperatura električnog luka može dostići 2.500—5.000 °C, što rezultuje dubokim termalnim opeklinama na na mestu dodira strfujog luka sa kožom. To su povrede visokog napona koje mogu uzrokovati i toplotne i plamene opekotine, kao i povrede od istosmerne struje duž puta luka.

Požar[уреди | уреди извор]

Ova vrsta opekotina nastaje nakon paljenje odeće direktnim dejstvom plamena, nakon što su elektrotermalne i lučne struje zapalile odeću opečene osobe.

Bljesak[уреди | уреди извор]

Kada toplota iz obližnjeg električnog luka izazove termičku opekotine, a pri tome struja ne ulazi u telo, govorimo o povredi nastaloj električnim bljeskom. Opekline od bljeska mogu pokrivati ​​veliku površinu tela, ali su obično male dubine.

Jatrogeno izazivana električna opekotina[уреди | уреди извор]

Takođe pogledajte: Primena strujnog udara

Jatrogeno izazivana električna opekotina, može nastati postupci zdravstvenih radnika koji predstavljaju grubu grešku, neznanje ili nesavesatan rad sa električnim medicinskim aparatima i opremom.

U ove uzroke jatrogenije spadaju nepoštovanje kontraindikacija za pojedine električne procedure, nepoštovanje propisanih procedura u primeni medicinske opreme, rad pod uticajem alkohola, nepravilna manipulacija instrumenatima, kvar opreme itd.

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Diferencijalno dijagnostički treba imati u vidu ove bolesti i povreda:

Prognoza[уреди | уреди извор]

Opekotine i traumatske povrede i dalje uzrokuju većinu morbiditeta i mortaliteta od električnih povreda. Za one bez produžene nesvestice ili srčanog zastoja, prognoza za oporavak je odlična.

Na morbiditet i mortalitet uveliko utiče određeni tip električnog kontakta koji je uključen u svako izlaganje. Ukupna smrtnost se procjenjuje na 3-15%.[1][6] Flaš opekotine imaju bolju prognozu nego opekotine lukom ili provodne opekline.[15]

Osobe koje su iskusile povrede niskog napona bez trenutnog srčanog ili respiratornog zastoja imaju nisku smrtnost, ali može postojati značajan morbiditet usled traume usne šupljine kod dece koja grizu električne žice ili kod odrasle osobe koje pate od opekotina ruke.[16]

Osobe koje su iskusile povrede niskog napona sa zastojem srca ili disanja mogu se potpuno oporaviti sa trenutnim CPR na licu mesta; međutim, produženo CPR i vrieme transporta mogu rezultovatii trajnim oštećenjem mozga.

Povrede visokim naponom često izazivaju teške opekotine i tupu traumu. Pacijenti su pod visokim rizikom od mioglobinurije i bubrežne insuficijencije. Opekotine su često na kraju mnogo gore nego što se u početku to izgleda.

Komplikacije[уреди | уреди извор]

Niski napon

Ako nema značajnih opekotina i ako se svest vrati pre dolaska u ili u ambulantu, očekuje se potpuni oporavak. Prijavljene su retke perzistentne aritmije.

Postojanost nesvstice nosi lošiju prognozu, a potpuni oporavak se ne očekuje nakon 24 sata od pojave nesvestice.

Pravilnim tretmanom, umanjenje ozljeda usta niskim napona može se svesti na minimum. Ožiljci su skoro uvek prisutni.

Visoki napona

Preživaljavanje opečenih sa masivnim opekotinama je sada pravilo, a ne izuzetak. Međutim, stope amputacije i značajnog morbiditeta od traumatskih povreda i opekotina ostaju visoke.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Lee RC. Lee, R. C. (септембар 1997). „Injury by electrical forces: pathophysiology, manifestations, and therapy”. Curr Probl Surg. 34 (9): 677—764. PMID 9365421. doi:10.1016/S0011-3840(97)80007-X. .
  2. ^ Spies, C.; Trohman, R. G. (2006-10-03). „Narrative review: Electrocution and life-threatening electrical injuries”. Ann Intern Med. 145 (7): 531—7. PMID 17015871. S2CID 24986246. doi:10.7326/0003-4819-145-7-200610030-00011. .
  3. ^ Koumbourlis AC. Electrical injuries. Crit Care Med. 2002 Nov. 30(11 Suppl):S424-30.
  4. ^ а б Rai J, Jeschke MG, Barrow RE, Herndon DN. Rai, J.; Jeschke, M. G.; Barrow, R. E.; Herndon, D. N. (мај 1999). „Electrical injuries: a 30-year review”. J Trauma. 46 (5): 933—6. PMID 10338415. doi:10.1097/00005373-199905000-00026. .
  5. ^ Casini V. Worker Deaths by Electrocution: A summary of NIOSH Surveillance and Investigative Findings. Department of Health and Human Services (NIOSH). May 1998.
  6. ^ а б Luz DP, Millan LS, Alessi MS, et al. Luz, D. P.; Millan, L. S.; Alessi, M. S.; Uguetto, W. F.; Paggiaro, A.; Gomez, D. S.; Ferreira, M. C. (новембар 2009). „Electrical burns: a retrospective analysis across a 5-year period”. Burns. 35 (7): 1015—9. PMID 19501979. doi:10.1016/j.burns.2009.01.014. .
  7. ^ Ferreiro I, Melendez J, Regalado J, Bejar FJ, Gabilondo FJ. Ferreiro, I.; Meléndez, J.; Regalado, J.; Béjar, F. J.; Gabilondo, F. J. (новембар 1998). „Factors influencing the sequelae of high tension electrical injuries”. Burns. 24 (7): 649—53. PMID 9882065. doi:10.1016/S0305-4179(98)00082-5. .
  8. ^ Kopp J, Loos B, Spilker G, Horch RE. Kopp, Jürgen; Loos, Bernd; Spilker, Gerald; Horch, Raymund E. (новембар 2004). „Correlation between serum creatinine kinase levels and extent of muscle damage in electrical burns”. Burns. 30 (7): 680—3. PMID 15475142. doi:10.1016/j.burns.2004.05.008. .
  9. ^ Hussmann J, Kucan JO, Russell RC, Bradley T, Zamboni WA. Hussmann, J.; Kucan, J. O.; Russell, R. C.; Bradley, T.; Zamboni, W. A. (новембар 1995). „Electrical injuries--morbidity, outcome and treatment rationale”. Burns. 21 (7): 530—5. PMID 8540982. doi:10.1016/0305-4179(95)00037-C. .
  10. ^ а б Kym D, Seo DK, Hur GY, Lee JW. Epidemiology of electrical injury: Differences between low- and high-voltage electrical injuries during a 7-year study period in South Korea. Scand J Surg. 2014 May 7.
  11. ^ а б Baker MD, Chiaviello C. Household electrical injuries in children. Baker, M. D.; Chiaviello, C. (јануар 1989). „Epidemiology and identification of avoidable hazards”. Am J Dis Child. 143 (1): 59—62. PMID 2910046. doi:10.1001/archpedi.1989.02150130069017. .
  12. ^ Rabban JT, Blair JA, Rosen CL, Adler JN, Sheridan RL. Mechanisms of pediatric electrical injury. Rabban, J. T.; Blair, J. A.; Rosen, C. L.; Adler, J. N.; Sheridan, R. L. (јул 1997). „New implications for product safety and injury prevention”. Arch Pediatr Adolesc Med. 151 (7): 696—700. PMID 9232044. doi:10.1001/archpedi.1997.02170440058010. .
  13. ^ а б (језик: руски) Električne opekotine, [1] Posećeno: 21. maj 2009.
  14. ^ Rabban J, Adler J, Rosen C, Blair J, Sheridan R. Rabban, J.; Adler, J.; Rosen, C.; Blair, J.; Sheridan, R. (септембар 1997). „Electrical injury from subway third rails: serious injury associated with intermediate voltage contact”. Burns. 23 (6): 515—8. PMID 9429035. doi:10.1016/S0305-4179(97)00033-8. .
  15. ^ Price T, Cooper MA. Electrical and Lighting Injuries. Marx J, Hockberger R, Walls R. Rosen's Emergency Medicine. 5th ed. Mosby; 2002. Vol 3: 2010-2020.
  16. ^ Thomas, S. S. (март 1996). „Electrical burns of the mouth: still searching for an answer”. Burns. 22 (2): 137—40. PMID 8634122. doi:10.1016/0305-4179(95)00086-0. .

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eletrična_opekotina&oldid=27448304”