Eleusine indica
Eleusine indica ((L.) Gaertn.), кокошја нога, је једногодишња, зељаста, бусенаста биљка из породице Poaceae.
| Eleusine indica | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Класа: | Magnoliopsida
|
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | E. indica
|
| Биномно име | |
| Eleusine indica ((L.) Gaertn.)
| |
Опис
[уреди | уреди извор]Стабљика је полегла или суправна, висине до 50 cm, од основе разграбата, а при основи карактеристично спљоштена. Ако је полегла, укорењује се на чланцима и тако брзо заузима простор. Коренов систем је веома добро развијен и јак.
Листови су базални и полазе с чланака, усколинеарни, широки 2-4 (8) mm, дуги до 35 cm, са зашиљеним врхом, голи или с ретким длакама, сјајнозелене боје. Лигула је веома кратка (до 1 mm) са ретким и кратким длакама. Рукавац и доњи део стабљике су карактеристично спљоштени.
Једнодома врста, опрашује је ветар. Цваст гради 3-5 (8) прстенасто постављених грана (једна грана може бити постављена 1 cm ниже од осталих), дугих 3-10 cm и широких око 5 mm. Рахис је широк око 1 mm и на њему су класићи поставњени у два густо збијена реда. Класићи су стиснути са стране, глатки, дуги 2,5-3 mm и изграђени од 2-6 седећих цветова. Плеве сличне и нешто краће од класића, са зашиљеним врховима.
Плод је крупа. Семе је црвенкасто-браон до црно, обло и упадљиво изрезбарено, дуго 1 mm.
Порекло врсте
[уреди | уреди извор]Врста води порекло из Африке и тропских делова Азије.
У појединим државама спада у најозбиљније коровске врсте, нарочито у културама памука, кукуруза, пиринча, кромпира и шећерне репе. Важни антропогени факотри расејавања су трансфер контаминираног земљишта, транспортна средства и пољопривредна механизација.
Клијанци су веома витални. Биљке се размножавају семеном које се производи у великим количинама, преко 50. 000 семена по биљци, а даље га ветар, вода или животиње расејавају на велике раздаљине. Уочене су и алелопатске активности. Може се помешати с другим сличним врстама које имају исту грађу цвасти, као што су врсте родова Digitaria, Cynodon, Paspalum, од којих се између осталог разликује по спљоштеној стабљици, јако зеленим листовима, грађи класића.
Распострањење у Србији
[уреди | уреди извор]Спорадично распрострањена.
Станиште
[уреди | уреди извор]Најбоље успева на отвореним и влажним стаништима. Може опстати у засени, док због суше и ниске температуре одложено цвета. Брзо се шири на нарушеним природним стаништима (дуж путева, плочника, далековода, пруга, на запуштеним местима), нарочито дуж ивица шумских, травних, водених, мочварних и обалних екосистема. Јавља се и на култивисаним површинама, на разичитим типовима земљишта (преферира земљишта високе плодности). забележена је у готово свим једногодишњеим усевима, као и многим вишегодишњим културама и на пашњацима.
Мере контроле и сузбијања
[уреди | уреди извор]Релативно ју је лако механички уклонити преоравањем земљишта, док се знатно теже уклања чупањем руком из корена, због веома јаког кореновог система.
Синоними
[уреди | уреди извор]- Cynosurus indicus L.[1]
Галерија
[уреди | уреди извор]
.jpg)
Литература
[уреди | уреди извор]- ^ Стојановић, Верица; Бједов, Ивана; Јовановић, Ивана; Јелић, Ивана; Обратов-Петковић, Драгица; Нешић, Марија; Недељковић, Драгана (2021). Одабране инвазивне стране врсте у флори Србије. Београд: Завод за заштиту природе Србије. стр. 86,87. ISBN 978-86-80877-73-0.
