Embriologija čoveka

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Rani stupnjevi embriogeneze čoveka

Embriologija čoveka (grč. εμβρύων - embrion i grč. λόγος - nauka), predstavlja granu biologije koja se bavi proučavanjem najranijih stupnjeva individualnog razvića, počev od oplođenja jajne ćelije, pa sve do rođenja čoveka.[1][2][3]

Ova nauka je još uvek deskriptivna, ali primena rezultata komparativne i eksperimentalne embriologije je mnogo doprinela shvatanju složenih dešavanja u razvitku čovečijeg fetusa. Sam proces embriologije se može podeliti u nekoliko faza, jer zapravo predstavlja veoma složen proces trasformacije jedne ćelije u složen višećelijski organizam. Svaka faza embrionalnog razvića mora u potpunosti da se okonča da bi se naredna otpočela. Razlikuju se embrionalni i fetalni period razvića koji traju od trideset osam do četrdeset nedelja.[4][5]

Gametogeneza[уреди | уреди извор]

Gametogeneza[6] predstavlja stvaranje polnih ćelija (gameta) u polnim organima jedinki. Postoje dva tipa gameta: ženski i muški. Procesi nastajanja polnih gameta uključuju mitotičke i mejotičke ćelijske deobe, kao i specifične citološke promene. Odlike gameta nakon gametogeneze su: haploidan broj hromozoma, jedinstvenu kombinaciju hromozoma u genomu i ćelijske specijalizacije koje omogućavaju funkcionalnost.

Ženski gameti[уреди | уреди извор]

Ženski gameti (jajne ćelije) nastaju u ovarijumima (jajnicima) ženskih osoba. Gametogenetski proces nastajanja jajne ćelije je oogeneza.

Da bi došlo do pokretanja oogeneze, žena treba da dostigne polnu zrelost. Vreme dostizanja polne zrelosti kontrolišu hormoni: estrogen, progesteron, folikostimulirajući i luteinizirajući hormon. Oni se luče i stvaraju u menstrualnom ciklusu. Osim stvaranja jajnih ćelija dolazi i do pripreme tkiva uterusa za

implantaciju embriona ako dođe do oplođenja.

Jajna ćelija je oligolecitna (izolecitna) i nepokretna. Veličina ove ćelije kod žene iznosi 0,1 mm i po obliku je loptasta.

Muški gameti[уреди | уреди извор]

Muški gameti (spermatozoidi) nastaju u testisima (semenicima) kod muških jedinki.

Proces nastajanja spermatozoida je spermatogeneza. Spermatozoid se sastoji od glave i repa. Glava je izgrađena od akrozoma koji sadrži hidrolitičke enzime i nukleusa koji određuje oblik glave spermatozoida, dok rep čine vrat, središnji, osnovni i zadnji deo. Odlikuje ih pokretljivost.

Oplođenje[уреди | уреди извор]

Oplođenje predstavlja proces spajanja spermatozoida i jajne ćelije i nastanak diploidnog (2n) zigota.

Oplođenje se odvija u jajovodu i samo jedan spermatozoid ima mogućnost da oplodi jajnu ćeliju. Akrozomalnom reakcijom oslobađaju se enzimi koji omogućavaju "slobodan" put spermatozoidu ka membrani i prodiranje kroz membranu jajne ćelije.

Nakon stvaranja zigota kortikalnom reakcijom stvara se fertilizacioni omotač i tako se blokira ulazak drugih spermatozoida (polispermija). Razviće ljudskog embriona od oplođenja do rođenja prosečno traje 266 dana.[7]

Brazdanje[уреди | уреди извор]

Brazdanje predstavlja niz mitotičkih deoba zigota. Ono otpočinje dan posle oplođenja i nakon 96 sati dolazi do formiranja morule, tj. lopte od 32 ćelije. Razmicanjem blastomera nastaje blastula, sa slojem ćelija na površini - trofoblastom i unutrašnjim blastocelom. Tada fertilizacioni omotač nestaje.

Brazdajući se, embrion se spušta niz jajovod i sedmog dana od oplođenja stiže u uterus. U početku trofoblastne ćelije hrane embrion razlažući sekret žlezda materice, a kasnije se prikače za površinu materice i enzimima razlažu njeno tkivo da bi se embrion implantirao. Unutrašnje ćelije otpočinju gastrulaciju, a embrion stvara amnion i žumancetnu kesu. U trećoj nedelji horion i alantois formiraju placentu.

Gastrulacija[уреди | уреди извор]

Gastrulacija je proces pri kome se blastomere pokreću i organizuju u tri sloja- tri klicina lista. Spoljašnji sloj, ektoderm, unutrašnji sloj, endoderm i središnji, umetnuti, treći sloj, mezoderm. Kao rezultat gastrulacije nastaje embrionalni stupanj, gastrula. Endoderm u unutrašnjosti gastrule formira šupljinu- gastrocel, a otvor, blastopor, služi za komunikaciju sa spoljašnjom sredinom. Kod čoveka, kao i kod svih hordata, od blastopora, u kasnijem razviću nastaje analni otvor zbog čega čovek, kao i svi kičmenjaci pripada grupi deuterostoma. Gastrulacioni pokreti ostvaruju se aktivnim kretanjem blastomera. One napuštaju svoje mesto u blastodermu i uz pomoć aktinskog citoskeleta se pokreću. Gastrula se nikad ne stvara samo jednom vrstom pokreta, već kombinovanjem dva ili tri. Pokreti blastomera u gastrulaciji mogu biti: invaginacija, involucija, ingresija, delaminacija, epibolija.

Organogeneza[уреди | уреди извор]

Organogeneza[8] predstavlja nastanak, prvenstveno, osovinskih organa (crevo, horda i nervna cev), ali i drugih organa diferencijacijom tri klicina lista: ektoderma, mezoderma i endoderma. Ovaj proces napreduje tokom treće i četvrte nedelje i na kraju četvrte nedelje embrion je pet stotina puta veći u odnosu na početnu veličinu.

Na kraju osme nedelje se završava embrionalni period i počinje rani fetalni period koji traje do 28. nedelje. Taj period se karakteriše rastom i razvićem organa. Tada dolazi do diferencijacije većine organa. Kasni fetalni period je period od 28. nedelje, pa do rođenja deteta. Odlikuje se potpunim uobličavanjem tela fetusa i intenzivnim rastom kostiju.

Rođenje podstiče sam fetus tako što placenta luči hormone koji kontrahuju mišiće uterusa. Placenta predstavlja organ za ishranu embriona, luči veliki broj hormona koji omogućuju razvoj i fizički održava embrion prikačen za zid uterusa. Kod čoveka je horioalantoisna tvorevina.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ćurčić, Božidar. Razviće životinja. ISBN 978-86-17-12100-4. 
  2. ^ „Embriologija čovjeka”. 
  3. ^ Embriologija čoveka. ISBN 9788674784952. 
  4. ^ „Pregnancy week by week”. 
  5. ^ Larsen, W J. Human Embryology. ISBN 978-0-443-06583-5. 
  6. ^ „Gametogeneza”. 
  7. ^ „Timeline human development”. 
  8. ^ „Organogeneza”. 


Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]