Enteralna ishrana

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Enteralna ishrana je oblik arteficijalne ishrane koji podrazumeva unošenje hranljivih materija preko disgestivnog sistema. Ishrana bolesnika je važan deo lečenja, najčešće kao dopunska ili pomoćna teraija, a ponekad je i osnovni oblik terapije. U širem smislu nutritivna ishrana obuhvata sve oblike ishrane bolesnika, dok u užem smislu obuhvata ishranu bolesnika sa izmenjenim mogućnostima za normalnu ishranu i primenjuje se kao enteralna i/ili intravenska (parenteralna) ishrana.[1]

Enteralna ishrana se najčešće primenjuje kod bolesnika koji ne mogu da unose hranu prirodnim putem i na odgovarajući način i podrazumeva primenu modifikovane hrane, koja se u organizam unosi putem sondi ili preko nutritivnih stoma direktno u želudac ili početne delove tankog creva.[2]

Značaj[уреди]

Enteralna ishrana koja se zasnova na fiziološkim principima unosa hrane u organizam, ima brojne prednosti u odnosu na intravensku ishranu, posebno posle razvoja savremenih nutritivnih formula i preciznih infuzionih sistema. Nutritivna podrška smanjuje posledice gladovanja, održava funkciju organa i ubrzava oporavak.

Dugotrajna pošteda organa za varenje nepovoljno deluje na neurohumoralne mehanizme digestije i očuvanje anatomsko–funkcionalnog integriteta želudačnocrevne sluzokože, tako da se enteralna ishrana ne umanjuju značaj primene intravenske (parenteralne) ishrane u situacijama kada je ona metod izbora.[3][4][5]

Prednosti enteralne ishrane u odnosu na intravensku ishranu ogladaju se u tome što se komplikacija javljaju redje, a i ako se jave one su u blažem obliku.[6]

Manje od 30 % bolesnika na enteralnoj ishrani dobija 90% potrebnog energetskog unosa do trećeg-četvrtog dana; pa se dodakom intarvenske ishrane na već postojeću enteralnoj ishranu može postići nutritivni od 100% nakon 4 dana.

Prednosti enteralne ishrane
  • Prirodan put unosa hrane
  • Preparati za enteralnu ishranu mogu da sadrže korisne materije kao što su probiotici, prebiotici i dijetna vlakna, kojih nema u parenteralnim rastvorima.
  • Nema mogućnosti infekcije preko CVK i mala mogućnost za translokaciju bakterija
  • Stimuliše imunski sistem u želudačnocrevnom sistemu
  • Očuvan je integritet crevne i sintetska funkcija crevne sluzokože
  • Očuvana je perfuzija creva
  • Ona je jeftinija način ishrane u odnosu na intravensku ishrana i pacijentima obezbedjuje bolji kvalitet života i veći komoditet.

Najčešći poremećaji zdravlja koji zahtevaju enteralnu ishranu[уреди]

Poremećaji Indikacije (tipične bolesti)
  • Proteinsko-energetska malnutricija (gubitak TT > 10 % i/ili albumin <3,5 g/dl),
  • Normalna ishranjenost sa unosom hrane < 50 % od energetskih potreba,
  • Hipermetabolička stanja
  • maligne bolesti
  • cistična fibroza
  • anoreksija nervoza, teška depresija
  • usporen rast
  • miastenija gravis
  • teška srčana ili respiratorna insuficijencija
  • opekotine i povrede
  • HIV
  • Poremećaj varenja,
  • Poremećaji apsorpcije,
  • Poremećaji metabolizma
  • teška pareza želuca
  • zapaljenje pankreasa
  • urodjeni poremećaji metabolizma
  • hepatorenalna insuficijencija
  • Kronova bolest
  • sindrom kratkih creva
  • radioterapija i hemioterapija
  • Neodgovarajuća ishrana na usta,
  • Poremećaji gutanja
  • oštećenje centralnog nervnog sistema
  • neurološke bolesti
  • povrede lica, posebno usta ili jednjaka
  • maksilofacijalne bolesti
  • kongenitalne anomalije
  • koma

Kontrainidkacije[уреди]

Najvažnije kontraindikacije za enteralnu ishranu su:

  • opstrukcija creva (ileus),
  • uporno povraćanje,
  • težak enterokolitis, radijacioni enteritis,
  • smanjenje apsorptivne površine creva (manja od 60-80 cm,)
  • krvarenje iz gornjih partija digestivnog sistema,
  • nepristupačan gastrointestinalni sistem,
  • sepsa.

Komplikacije[уреди]

Specifično za enteralnu ishranu je češća pojava hipervolemije, osmotske dijareje (proliva) i poliurije sa dehidratacijom zbog unosa velike zapremine hrane ili hiperosmolarnih enteralnih preparata. Zato sprovodjenje enteralne ishrane treba započeti sa malim količinama i nastaviti postepenom primenom sve obilnijim obrocima. Komplikacija u enteralnoj ishrani i mogu se ispoljiti kao:

Mehaničke komplikacije

Najčešće mehaničke komplikacije su želudačnocrevne. Ovaj oblik komplikacija u enteralnoj ishrani sve je ređi zbog velikog napretka u tehnologiji.

Metaboličke komplikacije

Metaboličke komplikacije kod enteralne ishrane su obično rezultat neodgovarajućeg nutritivnog plana ili insuficijentnog monitoringa nutritivne terapije. Ovaj oblik komplikacija u enteralnoj ishrani slične je etiologije kao kod intravenske ishrane, ali se one javljaju redje i lakšeg su oblika.

Proizvodi za enteralnu ishranu[уреди]

Postoje tri osnovne vrste proizvoda koji se koristi u enteralnoj ishrani:

  • Uobičajena hrana miksovana i propasirana (mleko i proizvodi od mleka, jaja, buter, bujoni, pasirano meso, pire od voća i povrća),
  • Preparati u prahu kojima se dodaje voda ili mleko u toku pripreme za upotrebe
  • Gotovi farmaceutski proizvodi.

Izvori[уреди]

  1. ^ Nikolić M. ur. Dijetetikа, WUS Austria, Medicinski fakultet, Niš, 2008.str.190-197.
  2. ^ Andreson DM. Nutritional assesment and therapeutic intervention fot the preterm infant: Clinic in Perinatol 2002; 29 : 313-326.
  3. ^ Andreson MS. Enteral nutrtion in Metabolic and Nutrion Care of the Neonate.
  4. ^ Atkinson S. Human milk feeding of the Micropremie. Clinic in Perinatol 2000; 27:1; 235-247.
  5. ^ Newell SJ. Enteral feeding of Micropremie. Clinic in perinatol 2000; 27:1; 221-234.
  6. ^ Ziegler EE., P. J. Thureen and S. J. Carlson: A aggressive nutrtion of the very low birth weight infant. Clinic in Perinatol 2002; 29: 225-244.
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).