Enzalutamid

С Википедије, слободне енциклопедије
Enzalutamid
Enzalutamide-01.svg
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije5,8 dana
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj915087-33-1 ДаY
ATC kodL02BB03 (WHO)
PubChemCID 15951529
DrugBankDB08899 ДаY
ChemSpider13093347 ДаY
ChEBICHEBI:68534 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC21H16F4N4O2S
Molarna masa464,436
  • CNC(=O)C1=C(F)C=C(C=C1)N1C(=S)N(C(=O)C1(C)C)C1=CC=C(C#N)C(=C1)C(F)(F)F
  • InChI=1/C21H16F4N4O2S/c1-20(2)18(31)28(12-5-4-11(10-26)15(8-12)21(23,24)25)19(32)29(20)13-6-7-14(16(22)9-13)17(30)27-3/h4-9H,1-3H3,(H,27,30) ДаY
  • Key:WXCXUHSOUPDCQV-UHFFFAOYNA-N ДаY

Enzalutamid je organsko jedinjenje, koje sadrži 21 atom ugljenika i ima molekulsku masu od 464,436 Da.[1][2][3]

Osobine[уреди | уреди извор]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 5,0
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -8,2
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 108,5

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nadiminty N, Tummala R, Liu C, Yang J, Lou W, Evans CP, Gao AC: NF-kappaB2/p52 induces resistance to Enzalutamide in Prostate Cancer: Role of androgen receptor and its variants. Mol Cancer Ther. 2013 May 22. PMID 23699654
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).