Eradikacija infektivnih bolesti

С Википедије, слободне енциклопедије
Godine 1979, Svetska zdravstvena organizacija najavila je globalno iskorenjivanje boginja. To je jedina ljudska bolest koja se u svetu smatra iskorenjenom
Video zapis snimljenih prezentacija održanih 2010. o naporima čovečanstva u iskorenjivanju malarije

Eradikacija ili istrebljivanje (od lat. reči radix — koren, doslovno — nestanak, eliminacija, istrebljenje) u medicini je smanjenje prevalencije zarazne bolesti u globalnoj populaciji domaćina na nulu.[1] Ponekad se ovaj pojam meša sa eliminacijom zaraznih bolesti, koja označava smanjenje učestalosti zarazne bolesti u regionalnoj populaciji (određeno geografskom području) na nulu, ili smanjenje prevalenciju na globalnom nivou na zanemarljivu količinu. Dalja nejasnoća proizilazi i zbog upotrebe termina eradikacija da bi se označilo potpuno uklanjanje nekog patogena kod pojedinca (poznat i kao čišćenje infekcije), posebno u kontekstu HIV-a i nekih drugih virusnih infekcija u kojima se zahteva takva vrsta izlečenja.[1]

Eradikacija je ostvarila svoj cilj za dve zarazne bolesti koje su bile veliki svetski medicinski problem vekovima, a koje su sasvim istrebljene na globalnom nivou — velike boginje (nekad veoma smrtonosna bolest ljudi) i goveđa kuga (bolest koja pogađa životinje).

Od infektivnih bolesti koje bi se mogle u 21. veku mogle iskoreniti spadaju — poliomijelitis, tropska frambezija, drakunkulijazamalarija, boginje, zauške, rubeola, Limfatična filarijaza, cisticerkoza, Neonatal tetanus, lepra, onkocercijaza, trahom, limfatična filarijaza.

Veliki preokreti u svetu kao što su rat, glad, politička sredstava i uništavanja infrastrukture mogu u potpunosti da poremete ili eliminišu svetske napore uložene u iskorjenjivanje zaraznih bolesti.[2]

Pojam i razlike između eradikacije i eliminacije[уреди | уреди извор]

Pojam eradikacija se najčešće koristi u u medicini i srodnim naukama, dok je njegova primena u svakodnevoj komunikaciji veoma mala.[3]

Pojam eradikacija koji ima značenje istrebljenja, odnosno potpunog uništenja, ustalio se u medicini da bi opisao proces potpunog uništenje uzročnika neke zarazne bolesti koja nestaje u organizmu čoveka na čitavoj zemljinoj kugli ili u njenom određenom području, i time na najbolji način sprečava potupno javljanje neke bolesti.[1]

Eradikacija bolesti — je oblik iskorjenjivanje bolesti odnosi se na svesne napore koji dovodi do trajnog smanjenja do nule svetske incidencije infekcije koju uzrokuje određeni patogen. Nakon erdikacije interventne mere više nisu potrebne, patogen, nakon sprovedenih mera je uklonjen a bolest koju on izaziva više nije prisutna.

Eliminacija bolesti — se odnosi na sve napore koji dovod do smanjenja učestalosti infekcije uzrokovane određenim patogenom, u određenom geografskom području, a ne na globalnom nivou. Ovim postupkom bolest se može eliminisati iz određenog regiona, ali na globalnom niovu on se i dalje javlja u pojedinim područjima. Kod ovog oblika uklanjanja bolesti i dalje su potrebne naknadne akcije za sprečavanje unošenja ili ponovnog pojavljivanja bolesti, na tom području i kada se ta bolest potpuno eliminiše.[4]

Oblici eradikacije[уреди | уреди извор]

Zavisno od teritorije na kojoj je primenjena eradikacija može biti:

  • Globalna eradikacija
  • Delimična eradikacija — najčešče se naziva eliminacija (jer se eradikacija sprovodi samo u pojedinim državama ili delovima država) .

Eradiacija se zasniva na primeni bioloških, hemijskih sredstava, lekova, vakcina i drugih sredstava kojima se uništavaju vektori ili prenose zaraznih bolest, rezervoari bolesti ili sami uzročnici bolesti.

Izbor bolesti za eradikaciju[уреди | уреди извор]

Izbor zaraznih bolesti za iskorjenjivanje se zasniva na rigoroznim kriterijumima, jer i biološke i tehničke karakteristike određuju da li je patogeni organizam (barem potencijalno) iskorjenjiv. Ciljani organizam ne sme imati nehumani rezervoar (ili, u slučaju bolesti životinja, rezervoar za infekciju mora biti lako prepoznatljiva vrsta, kao u slučaju goveđe kuge), i/ili se pojačava u okolini. To podrazumeva da se prikupi dovoljno informacija o životnom ciklusu i dinamici prenosa, koji su nam na raspolaganju u vreme kada se programira iskorjenjivanje.

Efikasna i praktična intervencija u eredikacija (kao što je vakcina ili antibiotik) mora biti dostupna za prekid prenosa infektivnog agensa. Na osnovu istraživanja npr. kod eredikacije boginja, sprovedana u periodu pre vakcinacije dovele su do koncepta kritične veličine zajednice, veličine populacije ispod koje patogen prestaje da cirkuliše. Upotreba programa vakcinacije prije uvođenja kampanje iskorjenjivanja može smanjiti osjetljivost populacije.[5]

Bolest koju treba iskorijeniti treba da bude jasno prepoznatljiva i da postoji tačno dijagnostičko sredstvo. Ekonomska razmatranja, kao i društvena i politička podrška i posvećenost, su drugi su ključni faktori koji određuju uspešnost, ekonomičnost i izvodljivosti iskorjenjivanja.[6][7]

Iskorenjene bolesti, i one u programu za eradikaciju[уреди | уреди извор]

Poliovirusne infekcije na globalnom nivou.[8][9][10] [11][12][13]
Godina Procena Broj slučajeva
1975 49.293
1980 400.000 52.552
1985 38.637
1988 350.000 35.251
1990 23.484
1993 100.000 10.487
1995 7.035
2000 2.971 [14]
2005 1.998
2010 1.352
2011 650
2012 222
2013 385
2014 359
2015 74
2016 37
2017 22

Danas su u svetu sledeće dve zarazne bolesti uspešno iskorijenjene: velike boginje i goveđa kuga.[15]

Četiri bolesti koje se danas nalaze u tekućem programu za eredikacije nalaze se:

U grupu zaraznih bolesti koje su identifikovano od aprila 2008. godine za eliminaciju, kao potencijalno iskorjenjive sa trenutnom tehnologijom od strane Karterovog centra (Carter Center International Task Force for Disease Eradication) navedene su:[16]

a od Sveteske zdravstvene organizacije za eliminaciju predložene su sledeće zarazne bolesti:[18]

Bolesti predložene za eradikaciju [19][уреди | уреди извор]

Bolest Zanemarena tropska bolest Cilj — eliminacije (ali ne i iskorjenjivanja) Infecira samo životinje
Karionova bolest,[20]
Besnilo posredovano psima
Da
Drakunkulijaza
Da
Ankilostomoza
Da
Limfatična filarijaza[17]
Da
Boginje
Da
Kuga malih preživara
Da
Da
Poliomijelitis
Cistacerkoza
Da
Onkocercijaza
Da
Rubeola
Sifilis
Da
Tropska frambezija
Da

Ključni faktori uslovi i okolnosti za eradikaciju[уреди | уреди извор]

Pakistanska poštanska marka iz 1962. godine koja promoviše program za iskorenjivanje malarije

Nučna izvodljivost i politička podrška su dva glavna faktora koji određuju da li se bolest može iskoreniti. Pored toga na eredikaciju zaraznih bolesti utiču i: epdemiološka ranjivost i nepoznate okolnosti.[21]

Uslovi za eradikaciju[уреди | уреди извор]

Glavni uslovi koji čine neku bolest naučno izvodljivim za eradikaciju uključuju:[21]

Epidemiološka ranjivost

Bolest se može smatrati ranjivom ako:[21]

  • se ne širi lako;
  • postoji prirodan cikličan pad prevalencije;
  • postoji prirodno izazvan imunitet;
  • lako se dijagnostikuje; i
  • trajanje bilo kojeg potencijala povratka je kratko.
Dostupnost efikasne i praktične intervencije za eradikaciju

Takve intervencije mogu uključivati:[21]

  • ​​vakcinu ili drugu primarnu preventivnu meru,
  • kurativno lečenje ili sredstva eliminacije vektora.

Idealno bi bilo da intervencija bude efikasna, sigurna, jeftina, dugotrajna i lako rasporediva.

Dokazana izvodljivost eliminacije

Bolest koja je dokumentovana da je eliminisana sa ostrva ili druge geografske jedinice mogla bi biti kandidat za iskorjenjivanje.

Nepoznate okolnosti[уреди | уреди извор]

Čak i ako je naučno izvodljivo iskorijeniti neku bolest, mogu se pojaviti i nepoznate okolnosti koje se moraju uzeti u obzir pre donošenja odluke o eradikaciji, kao što su:[21]

  • Opaženo opterećenje bolešću
  • Očekivani troškovi eradikacije
  • Sinergija napora za eradikaciju sa drugim intervencijama
  • Neophodnosti za eradikacijue, a ne kontrolu.

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Dowdle WR (1998). "The principles of disease elimination and eradication". Bulletin of the World Health Organization. 76 Suppl 2 (S2): 22–5.
  2. ^ Hotez P (april 2017). „Why is it so hard to eradicate infectious diseases?”. Gray Matters. 
  3. ^ „Eradikacija”. www.velikirecnik.com. Приступљено 31. 12. 2018. 
  4. ^ W. R. Dowdle Bull The principles of disease elimination and eradication. World Health Organ. 1998; 76 (Suppl 2): 22–25
  5. ^ Bartlett MS (1957). "Measles periodicity and community size". J. R. Stat. Soc. Ser. A (120): 48–70.
  6. ^ Dowdle, Walter; Cochi, Stephen L (editors) (2011). Disease Eradication in the 21st Century. Implications for Global Health. The MIT Press, Cambridge, MA
  7. ^ Rinaldi A (March 2009). "Free, at last! The progress of new disease eradication campaigns for Guinea worm disease and polio, and the prospect of tackling other diseases" (PDF). EMBO Reports. 10 (3): 215–21. doi:10.1038/embor.2009.19. PMC 2658554. PMID 19255577
  8. ^ Mastny, Lisa (25. 1. 1999). „Eradicating Polio: A Model for International Cooperation”. Worldwatch Institute. Приступљено 23. 1. 2020. 
  9. ^ „PolioPlus Milestones”. Rotary International. Архивирано из оригинала на датум 3. 3. 2007. Приступљено 23. 1. 2020. 
  10. ^ „Wild Poliovirus Weekly Update”. Global Polio Eradication Initiative. Приступљено 23. 1. 2020. 
  11. ^ „WHO Vaccine Preventable Diseases: Monitoring system” (PDF). World Health Organization. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 11. 2. 2007. Приступљено 23. 1. 2020. 
  12. ^ Lee, Jong Wook (1995). „Ending polio - now or never?”. The Progress of Nations. Unicef. Приступљено 23. 1. 2020. 
  13. ^ „Wild Poliovirus 2008 - 2013” (PDF). Global Polio Eradication Initiative. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 5. 2013. Приступљено 23. 1. 2020. 
  14. ^ Aylward, Bruce, Jennifer Linkins. „Polio Eradication:mobilizing and managing the human resources” (PDF). World Health Organization. Приступљено 23. 1. 2020. 
  15. ^ „Diseases considered as candidates for global eradication by the International Task Force for Disease Eradication” (PDF). Cartercenter.org. Приступљено 31. 12. 2018. 
  16. ^ „International Task Force for Disease Eradication”. Carter Center International Task Force for Disease Eradication, 2020. Приступљено 24. 1. 2020. 
  17. ^ а б Roland Oscar, Jean Frantz Lemoine, Abdel Nasser Direny, Luccene Desir, Valery E. Madsen Beau de Rochars, Mathieu J. P. Poirier, Ann Varghese, Ijeoma Obidegwu, Patrick J. Lammie , Thomas G. Streit, Marie Denise Milord Haiti National Program for the Elimination of Lymphatic Filariasis – A Model of Success in the Face of Adversity Published by PLoS Journal of Neglected Tropical Diseases. PLoS Negl Trop Dis. DOI: 10.1371/journal.pntd.0002915.
  18. ^ Eradication and Elimination Programs Currently Sanctioned by The World Health Organization Pristupljeno: 31.12.2018.
  19. ^ Dr Donald R. Hopkins A Project for Haiti: The Eradication of Two Diseases Published by the New York Times
  20. ^ Cláudia Gomes, Maria J. Pons Carrion’s disease: an eradicable illness? Infectious Diseases of Poverty20165:105
  21. ^ а б в г д Donald R. Hopkins Disease EradicationPublished by New England Journal of Medicine, Vol 368 No. 1.pp. 53-64. Doi:10.1056/NEJMra1200391.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • COCKBURN TA. Eradication of infectious diseases. Science. 1961 Apr 7;133(3458):1050–1058. [PubMed]
  • SOPER FL. Problems to be solved if the eradication of tuberculosis is to be realized. Am J Public Health Nations Health. 1962 May;52:734–748. [PMC free article] [PubMed]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).