Erazistrat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Erazistrat otkriva uzrok bolesti Antioha)

Erazistrat (грч. Ἐρασίστρατος Loulida, ostrvo Kea, oko 304. — Alesandrija oko 250. p. n. e.) bio je grčki anatom i lekar Seleuka I Nikatora od Sirije.[1][2][3][4][5] Bavio se anatomskim istraživanjima i kako bi svoja znanja iz ove oblasti preneo i drugim lekarima, zajedno sa kolegom Herofilom osnovao je školu anatomije u Aleksandriji, u kojoj je nastavio da se bavi seciranjem leševa.[6][7]

Pripisuje mu se prvi naučni opis srčanih komora, kao i zaključak da je srce mišićna pumpa, a ne središte osećanja. Erazistrat je bio među prvim anatomima koji je pravio razliku između arterije i vene, ali je pogrešno tumačio njihovu ulogu. Naime on je verovao da su arterije pune vazduha i da prenose „animalni duh“ (pneumu).[8]

Erazistrat je smatrao da su osnovni element tela atomi, i da ih aktivira duh, dusa ili pneuma koja se kreće kroz živce. Takođe smatrao je da živci sprovode „nervni duh“ iz mozga u ostale delove tela.[9]

Erazistrat je razlikovao i funkcije senzornih i motoričkih nerva, i njihovu funkciju povezao je sa moždanom aktivnošću.[10] Bio je veliki zagovornik preventivne medicine.

Izvori[уреди]

  1. ^ Suidas, s.v. Ερασίστρ.
  2. ^ Stab. x. 5, pp. 389, ed. Tuchn.
  3. ^ Στέφανος Βυζάντιος, Κως
  4. ^ Galen of Chios, Introd. c. 4. vol. xiv pp. 683
  5. ^ Αυτοκράτωρ Ιουλιανός, Misopog. pp. 347
  6. ^ Fraser, P. M. (1969). "The Career of Erasistratus of Ceos". Istituto Lombardo, Rendiconti 103: 518–537.
  7. ^ von Staden, Heinrich (1975). "Experiment and Experience in Hellenistic Medicine". Bulletin of the Institute of Classical Studies 22 (1): 178–199
  8. ^ Lonie, I. M. (1964). "Erasistratus, the Erasistrateans, and Aristotle". Bulletin of the History of Medicine 38: 426–443.
  9. ^ Lloyd, G. E. R. (1975). "A Note on Erasistratus of Ceos". Journal of Hellenic Studies 95: 172–175. doi:10.2307/630879.
  10. ^ Galen (1984). Furley, David J.; Wilkie, J.S., eds. Galen on respiration and the arteries. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08286-8.

Literatura[уреди]

  • Brain, Peter (1986). Galen on bloodletting : a study of the origins, development, and validity of his opinions, with a translation of the three works. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32085-6. 
  • Fraser, P. M. (1969). „The Career of Erasistratus of Ceos” (PDF). Istituto Lombardo, Rendiconti. 103: 518—537. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 08. 2011. Приступљено 29. 01. 2015. 
  • Galen (1984). Furley, David J.; Wilkie, J.S., ур. Galen on respiration and the arteries. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08286-8. 
  • Galen (1984). De Lacy, Phillip, ур. On the Doctrines of Hippocrates and Plato (3rd изд.). Berlin: Akademie-Verlag. 
  • Galen (1916). On the natural faculties. Arthur John Brock, trans. London: W. Heinemann. ISBN 978-0-674-99078-4. 
  • Harris, C. R. S. (1973). The heart and the vascular system in ancient Greek medicine. From Alcmaeon to Galen. Oxford: Clarendon. ISBN 978-0-19-858135-2. 
  • Lloyd, G. E. R. (1975). „A Note on Erasistratus of Ceos”. Journal of Hellenic Studies. 95: 172—175. doi:10.2307/630879. 
  • Lonie, I. M. (1964). „Erasistratus, the Erasistrateans, and Aristotle”. Bulletin of the History of Medicine. 38: 426—443. 
  • Smith, W. D. (1982). „Erasistratus's dietetic medicine”. Bulletin of the history of medicine. 56 (3): 398—409. PMID 6753988. 
  • von Staden, Heinrich (1975). „Experiment and Experience in Hellenistic Medicine”. Bulletin of the Institute of Classical Studies. 22 (1): 178—199. doi:10.1111/j.2041-5370.1975.tb00340.x.