Евандро Гоебел

С Википедије, слободне енциклопедије
Евандро Гоебел
Евандро као играч Порта
Лични подаци
Пуно име Евандро Гоебел
Датум рођења (1986-08-23)23. август 1986. (37 год.)
Место рођења Блуменау, Бразил
Висина 1,79 m[1]
Позиција Офанзивни везни
Јуниорска каријера
2000—2004 Атлетико Паранаинсе
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2010 Атлетико Паранаинсе 92 (13)
2008 → Гојас 18 (7)
2008—2009 → Палмеирас 38 (2)
2009—2010 → Атлетико Минеиро 37 (3)
2010 → Виторија 7 (1)
2011—2012 Црвена звезда 35 (13)
2012—2014 Есторил 53 (14)
2014—2017 Порто 34 (2)
2017—2019 Хал сити 42 (4)
2019—2020 Сантос 21 (1)
2020—2021 Шапекоенсе 7 (0)
Репрезентативна каријера**
2005 Бразил до 20 14 (4)
Награде
Фудбал
Светско првенство до 20. године
Бронзана медаља — треће место 2005. Холандија Бразил
* Датум актуелизовања: 18. септембар 2020.
** Датум актуелизовања: 18. септембар 2020.

Евандро Гоебел (порт. Evandro Goebel; Блуменау, 23. август 1986) је бразилски фудбалер, који игра на позицији офанзивног везног играча.

Након играња у родном Бразилу, Евандро је у децембру 2010. прешао у Црвену звезду. Током боравка у београдском клубу, Евандро је у јулу 2011. добио и српско држављанство.[2][3] Играо је за Црвену звезду 20 месеци, и током тог периода је освојио један трофеј, Куп Србије за сезону 2011/12. Након одласка из Црвене звезде, Евандро је наступао у Португалији за Есторил и Порто, затим у Енглеској за Хал сити да би од 2019. поново заиграо у Бразилу.

Са репрезентацијом Бразила до 20 година је заузео треће место на Светском првенству одржаном 2005. године у Холандији.

Каријера[уреди | уреди извор]

Бразил[уреди | уреди извор]

Евандро је у млађим категоријама играо за Атлетико Паранаинсе. Први сениорски наступ је имао 10. фебруара 2005, на утакмици државног првенства Паране, између његовог Атлетико Паранаинсеа и Малутрома (3:1).[4] Први гол за Атлетико Паранаинсе је постигао 1. јуна 2005, на домаћем терену, на утакмици против Сантоса у Купу Либертадорес, која је завршена резултатом 3:2.[5]

Као играч Атлетико Паранаинсеа, Евандро је између 2008. и 2010. године био на позајмицама у бразилским клубовима Гојасу, Палмеирасу, Атлетико Минеиру и Виторији.[6]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Сезона 2010/11.

У децембру 2010, Евандро потписује троипогодишњи уговор са Црвеном звездом.[7] Званични деби је имао на отварању пролећног дела такмичарске 2010/11. у Суперлиги Србије, када је одиграо свих 90. минута у победи 1:0 над Смедеревом на Маракани.[8] Одиграо је и свих 90. минута у наредном 17. колу против Инђије,[9] а у 18. колу је постигао свој први гол, када је Звезда резултатом 2:0 славила на гостовању Јагодини.[10]

У наредном 19. колу, на Маракани је гостовала екипа БСК Борче, а Евандро је постигао два гола у победи свог тима од 4:1.[11] До краја пролећног дела шампионата, Евандро је постигао још два гола за Црвену звезду, оба на Маракани, прво у 21. колу против Чукаричког а затим и у 23. колу против ужичке Слободе.[12][13]

Последњи наступ током пролећног дела шампионата, Евандро је имао 23. априла 2011, на 140. вечитом дербију са Партизаном. На тој утакмици је због повреде изашао из игре већ у 27. минуту.[14] Евандро је због ове повреде морао да иде на једномесечну паузу,[15] па више није ни играо до краја сезоне. И поред тога што је одиграо само девет првенствених утакмица, уз пет постигнутих голова,[6] Евандро је уврштен у идеални тим Суперлиге Србије за сезону 2010/11.[16]

Сезона 2011/12.

На почетку сезоне 2011/12, Евандро је забележио и прве наступе у УЕФА европским такмичењима. Црвена звезда је у 3. колу квалификација за Лигу Европе елиминисала Вентспилс, али је бразилски фудбалер у овом двомечу наступио само на првом мечу у Летонији, када је због повреде изашао из игре на полувремену.[17][18] У плеј-офу за пласман у групну фазу Лиге Европе, бољи од Црвене звезде је био француски Рен, а Евандро је у овом двомечу наступио на првој утакмици у Београду,[19] док је реванш у Француској пропустио због парних картона.[20]

Током такмичарске 2011/12. у Суперлиги Србије, коју је Звезда завршила на другом месту са 12 бодова иза Партизана, Евандро је на 25 одиграних утакмица постигао осам голова. Први гол је постигао у 2. колу против Јавора на Маракани.[21] Потом је у 9. колу био двоструки стрелац против Новог Пазара,[22] а по један гол је постигао још и Јагодини у 12. колу,[23] Раду у 14. колу,[24] Спартаку у 16. колу,[25] па опет Јавору у 17. колу,[26] да би последњи суперлигашки гол дао у 23. колу против Металца.[27]

Једини трофеј који је Евандро освојио са Црвеном звездом је био Куп Србије за сезону 2011/12. У освајању Купа, Евандро је учествовао са три постигнута гола.[28] Прво је у осмини финала постигао гол са пенала у 96. минуту за победу над Банатом (1:0),[29] затим је у четвртфиналу био стрелац у победи над Смедеревом (4:0),[30] да би и у финалу Купа, против чачанског Борца (2:0), такође постигао један гол.[31]

Сезона 2012/13.
Евандро у опреми Црвене звезде

Евандро је почео и сезону 2012/13. у Црвеној звезди. Наступио је на четири утакмице квалификација за Лигу Европе (двомечи са Нафтаном и Омонијом),[6] као и у 2. колу Суперлиге, када је Звезда на Маракани играла нерешено са Радом (2:2).[32] Дан после меча са Радом, тренер Роберт Просинечки је поднео оставку,[33] а већ наредног дана, 21. августа 2012, и Евандро је споразумно раскинуо сарадњу са клубом.[34]

На београдском аеродрому, пред полазак у родни Бразил, Евандро је у изјави за Спортски журнал навео разлог одласка из Црвене звезде.[35]

„Не могу више да играм за Звезду. Одлазим, нема пара. По уговору који смо потписали, он престаје да важи кад се не испуњавају новчане обавезе. Тренирам, играм утакмице, а онда нема пара. Нисам могао више тако, морам да мислим на фамилију. Растајем се са Звездом да би мојим укућанима било боље. Нисам ни на кога љут. Заволео сам Београд и Србију. Заувек ћу памтити навијаче. Играо сам најбоље што сам могао, не мислим да сам био Звездин промашај.“

— Евандро Гоебел, [35]

Евандро је за Црвену звезду у свим такмичењима одиграо 49 утакмица, уз 16 постигнутих голова.[6]

Есторил[уреди | уреди извор]

Десет дана након напуштања Црвене звезде, Евандро је потписао уговор са португалским прволигашем Есторилом.[36] Евандро је одмах по доласку заузео место стандардног првотимца. Есторил, клуб са једним од најјефтинијих тимова у лиги, којем су предвиђали борбу за опстанак, је шампионат Португалије завршио на петом месту, па је тако себи обезбедио пласман у квалификације за Лигу Европе.[37] Евандро је у првој сезони у клубу одиграо 25 првенствених мечева, уз три постигнута гола. У јулу 2013. је продужио уговор са клубом на још две године.[37]

У наредној 2013/14. сезони, Евандро је са Есторилом изборио пласман у групну фазу Лиге Европе. Управо је Евандро био један од најзаслужнији за овај успех. Његовим голом, Есторил је у 3. колу квалификација елиминисао израелског представника Хапоел Рамат Ган.[38] Евандро је потом био стрелац и у плејофу за улазак у групну фазу Лигу Европе, када је елиминисан аустријски Пашинг.[39] Наступио је на свих шест утакмице Групе Х, у којој су противници Есторилу били Севиља, Фрајбург и Слован Либерец.[6] У португалском шампионату, Есторил је освајањем четвртог места обезбедио себи директан пласман у групну фазу Лигу Европе. Што се тиче првенствених утакмица, Евандро је на 28 одиграних утакмица постигао 11 голова.[6] Добре партије је пружао против највећих клубова. У оба првенствена сусрета са Портом је био стрелац,[40][41] а у последњем колу је његовим голом савладан и лисабонски Спортинг.[42]

Порто[уреди | уреди извор]

Већ у мају 2014, португалски медији су објавили да је Евандро договорио прелазак у Порто.[43] Званично је постао члан овог клуба од јула 2014. године.[44] Са екипом Порта, Евандро је по први пут у каријери заиграо у групној фази Лиге шампиона. Током прве сезоне у клубу, Евандро је забележио 33 наступа у свим такмичењима, улазећи у игру углавном са клупе за резервне играче.[6] У другој сезони је и даље имао статус резервисте, али уз још мању минутажу. Током првог дела сезоне 2016/17, код новог тренера Нуна Еспирита Санта, Евандро је забележио само четири наступа, од чега ниједан у првенству.[45]

Хал сити[уреди | уреди извор]

Дана 13. јануара 2017. године, Евандро је потписао двоипогодишњи уговор са енглеским премијерлигашем Хал ситијем.[46] Већ наредног дана је дебитовао за нови клуб, ушавши на терен у 76. минуту утакмице са Борнмутом у 21. колу Премијер лиге.[47] Први гол за Хал је постигао 29. јануара 2017, у поразу (1:4) од Фулама у четвртој рунди ФА купа.[48] Евандро је одиграо 11 премијерлигашких утакмица за Хал, али је клуб на крају сезоне 2016/17. испао из Премијер лиге.[49]

Евандро је наредне две године са Халом наступао у Чемпионшипу, да би након завршетка сезоне 2018/19, пошто му је истекао уговор, напустио клуб.[50]

Повратак у Бразил[уреди | уреди извор]

Евандро као играч Сантоса

Дана 1. јула 2019, Евандро је потписао уговор са Сантосом, па се тако након девет година вратио у бразилски фудбал.[51] На почетку свог боравка у Сантосу, Евандро је био стандардан, али се његов статус променио када је у децембру 2019. клуб преузео португалски тренер Жезуалдо Фереира који га је избацио из стартне поставе.[52]

У јуну 2020, Сантос је саопштио да неће продужити уговор са Евандром. Бразилски клуб је имао опцију да Евандров уговор продужи за још шест месеци али је решио да је не искористи. Евандро је за Сантос одиграо 23 утакмице, 16 као стартер и седам улазећи са клупе. Постигао је и један гол у том периоду.[52]

У септембру 2020. је потписао уговор са Шапекоенсеом, чланом бразилске Серије Б.[53]

Успеси[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Атлетико Паранаинсе
  • Лига Паранаинсе (1) : 2005
Црвена звезда

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Evandro
  2. ^ „Evandro dobio pasoš Srbije”. Архивирано из оригинала 21. 09. 2020. г. Приступљено 18. 09. 2020. 
  3. ^ Evandro dobio srpsko državljanstvo
  4. ^ Sell, Rodrigo (11. 2. 2005). „Sem forçar muito, Atlético passa bem pelo Malutrom” (на језику: португалски). Tribuna do Paraná. Приступљено 10. 5. 2019. 
  5. ^ Silva, Monique (4. 7. 2017). „Heróis de 2005 projetam jogo do Atlético-PR contra o Santos pela Libertadores” (на језику: португалски). Globo Esporte. Приступљено 20. 10. 2017. 
  6. ^ а б в г д ђ е Evandro Goebel, transfermarkt.com
  7. ^ Evandro prvo pojačanje Zvezde
  8. ^ CRVENA ZVEZDA – SMEDEREVO 1:0 (1:0)
  9. ^ CRVENA ZVEZDA – INĐIJA 3:1 (1:0)
  10. ^ JAGODINA – CRVENA ZVEZDA 0:2 (0:2)
  11. ^ CRVENA ZVEZDA – BSK 4:1 (2:0)
  12. ^ CRVENA ZVEZDA – ČUKARIČKI 4:0 (2:0)
  13. ^ CRVENA ZVEZDA - SLOBODA 5:1 (1:1)
  14. ^ PARTIZAN – CRVENA ZVEZDA 1:0 (0:0)
  15. ^ Evandro van terena mesec dana
  16. ^ Idealni tim Jelen Superlige
  17. ^ Mezenga pregazio Baltik
  18. ^ Evandro spreman za Ren
  19. ^ LE: Zvezda izgubila od Rena
  20. ^ Prosinečki optimista, Zvezda ne mijenja stil igre u Renu
  21. ^ Prva pobeda Zvezde u novoj sezoni
  22. ^ ЦРВЕНА ЗВEЗДА – НОВИ ПАЗАР 3:1 (2:0)
  23. ^ „Lazović Zvezdin džoker”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2020. г. Приступљено 18. 09. 2020. 
  24. ^ Калуђеровић и Евандро срушили „грађевинаре“
  25. ^ 41.250 gledalaca za prvu prolećnu pobedu
  26. ^ JAVOR – CRVENA ZVEZDA 1:3 (1:2)
  27. ^ 23. коло ЈСЛ: Црвена звезда – Металац 5:0 (2:0)
  28. ^ Osvajači Kupa 2012.
  29. ^ Kup: Zvezda sa penala u 96. minutu
  30. ^ Kup: Zvezda ubedljiva protiv Smedereva
  31. ^ Crvena zvezda osvojila 24. Kup Srbije!
  32. ^ Zvezda izvukla bod protiv Rada
  33. ^ Robi u suzama otišao iz Zvezde!
  34. ^ Evandro napustio Zvezdu!
  35. ^ а б Evandro: Otišao sam jer Zvezda nema para, morao sam da mislim na porodicu
  36. ^ Evandro prešao u Eštoril
  37. ^ а б Evandro produžio ugovor sa Estorilom, tražili ga Braga, Betis i Metalurg
  38. ^ LE: Evandro odveo Eštoril u plej-of sa kreča, Žalgiris jedva posle ludnice u Poljskoj! (VIDEO)
  39. ^ LE: Petarde Totenhema i Salcburga, Kantrida se radovala porazu Švaba (VIDEO)
  40. ^ Evando sa kreča ukrotio Zmajeve
  41. ^ Benfika slavi Evandra! Iznudio crveni, dao gol sa penala i oduzeo Portu titulu (VIDEO)
  42. ^ Evandro golom ukrotio Mlade lavove za kraj sezone (VIDEO)
  43. ^ „"Звездин Маестро" Евандро прво појачање Порта!”. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 27. 08. 2014. 
  44. ^ „Relatório e Contas Consolidado – 1º Trimestre 2014/2015” (PDF). FC Porto. Архивирано из оригинала 07. 12. 2014. г. Приступљено 18. 09. 2020. 
  45. ^ „FC Porto. Nuno risca Sérgio Oliveira, Adrián López e Evandro” (на језику: португалски). Sol. 5. 1. 2017. Приступљено 17. 1. 2017. 
  46. ^ „Евандро представљен у Халу, стигао и Нијасе”. rts.rs. Приступљено 14. 1. 2017. 
  47. ^ Strickland, Jamie (14. 1. 2017). „Hull City 3–1 AFC Bournemouth” (на језику: енглески). BBC Sport. Приступљено 14. 1. 2017. 
  48. ^ Skelton, Jack (29. 1. 2017). „Fulham 4–1 Hull City” (на језику: енглески). BBC Sport. Приступљено 29. 1. 2017. 
  49. ^ Hal ispao iz Premijer lige
  50. ^ „Fraizer Campbell & David Marshall: Hull City plan to offer duo new deals” (на језику: енглески). BBC Sport. 17. 5. 2019. Приступљено 19. 5. 2019. 
  51. ^ Evandro na šest meseci za platu od 300.000 evra
  52. ^ а б Evandro je slobodan igrač, Atletiko se interesuje
  53. ^ Evandro potpisao za Šapekoense

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евандро_Гоебел&oldid=26874441”