F. T. Barnum

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
F. T. Barnum
PT Barnum 1851-crop.jpg
Puno imeFineas Tejlor Barnum
Datum rođenja(1810-07-05)5. jul 1810.
Mesto rođenjaBetel (Konektikat)
 SAD
Datum smrti7. april 1891.(1891-04-07) (80 god.)
Mesto smrtiBridžporta (Konektikat)
 SAD
Mesto ukopaGroblje Mauntin Grouv, Bridžport
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Zanimanjezabavljač, političar, autor
Potpis
PT Barnum Signature.svg

Fineas Tejlor Barnum (engl. Phineas Taylor Barnum; 5. jul 18107. april 1891) bio je američki zabavljač, političar, i biznismen zapamćen po promovisanju poznatih prevara i po osnivanju Barnum & Bejli cirkusa (1871–2017).[1] Takođe je bio glumac, izdavač i filantrop, mada je o sebi govorio: „Po profesiji sam zabavljač ... i svo pozlaćivanje neće napraviti ništa drugo od mene”.[2] Prema njegovim kritičarima, njegov lični cilj je bio „da stavi novac u svoje sopstvene kofere”.[2] On je opšteprihvaćen po formulisanju izreke „Po jedna naivčina se rađa svakog minuta”,[3] iako se ne mogu naći dokazi da je on to izjavio.

Barnum je postao vlasnik malog preduzeća u svojim ranim dvadesetim godinama i osnovao je nedeljni list pre nego što se preselio u Njujork Siti 1834. godine. On se posvetio karijeri u zabavi, prvo sa varijetetnom trupom koja se zvala „Barnumov veliki naučni i muzički teatar”, a ubrzo nakon toga kupujući Skaderov američki muzej koji je preimenovao po sebi. Muzej je koristio kao platformu za promociju prevara i ljudskih retkosti, poput fidžijske sirene i generala Toma Tama.[4] Godine 1850, promovisao je američku turneju švedske operske pevačice Dženi Lind, plaćajući joj neviđenih 1000 dolara po noći za 150 noći. Bio je pogođen ekonomskim preokretima 1850-ih zbog loših investicija, kao i dugogodišnjih sudskih sporova i javnog ponižavanja, ali je koristio predavačku turu kao pobornik trezvenosti kako bi izašao iz dugova. Njegov muzej je dodao prvi američki akvarijum i proširio odeljenje voštanih figura.

Barnum je služio dva mandata u zakonodavnom telu države Konektikat 1865. godine kao republikanac za Ferfild. Pred zakonodavnom skupštinom govorio je o ratifikaciji Trinaestog amandmana ustava Sjedinjenih Država kojim je ukinuto ropstvo i prisilno služenje: „Ljudska duša, koju je Bog stvorio i za koju je Hrist umro, ne treba da bude tretirana sa nepoštovanjem. Ona može obitavati u telu Kineza, Turčina, Arapina ili divljaka - ali je to još uvek besmrtni duh.”[5] On je izabran 1875. godine za gradonačelnika Bridžporta u Konektikatu, gde je radio na poboljšanju vodosnabdevanja, dovođenju gasne rasvete na ulice i sprovođenju zakona o alkoholnim pićima i prostituciji. Takođe je bio ključan za pokretanje bolnice u Bridžportu 1878. godine i bio je njen prvi predsednik.[6] Uprkos toga, cirkuski posao je bio izvor velikog dela njegove trajne slave. On je osnovao „Veliki putnički muzej F. T. Barnuma, menageriju, karavan i hipodrom”, putnički cirkus, menageriju i muzej „nakaza” koji su tokom godina imali mnoga imena.

Barnum je bio oženjen sa Čariti Halet od 1829. do njene smrti 1873, i imali su četvoro dece. Godine 1874, nekoliko meseci nakon smrti njegove žene, oženio se Nansi Fiš, ćerkom njegovog prijatelja koja je bila 40 godna mlađa od njega. Bili su u braku do 1891. godine kada je Barnum umro od moždanog udara u svojoj kući. Sahranjen je na groblju Mauntin Grouv u Bridžportu, koje je sam dizajnirao.[7]

Rani život[уреди | уреди извор]

Barnum je rođen u Batelu u Konektikatu, kao sin gostioničara, krojača i vlasnika prodavnice Filo Barnuma (1778–1826) i njegove druge žene Irene Tejlor. Njegov deda po majci Finijs Tejlor bio je vigovac, zakonodavac, zemljoposednik, sudija i lutrijski intrigant koji je imao veliki uticaj na njega.

Barnum je tokom godina imao nekoliko preduzeća, uključujući prodavnicu opšte robe, trgovinu aukcijama, ured za nekretnine i lutrijsku mrežu širom države. On je osnovao 1829. godine nedeljni list pod nazivom The Herald of Freedom u Danburiju u Konektikatu. Njegovi uvodnici protiv starešina lokalnih crkava proizveli su tužbe za klevete i krivične postupke, što je rezultiralo zatvorskom kaznom u trajanju od dva meseca, ali je po puštanju na slobodu postao predvodnik liberalnog pokreta. On je prodao preduzeće 1834. godine.

Karijeru je započeo kao šouman 1835. kada je imao 25 godina kupovinom i izlaganjem slepe i gotovo potpuno paralizovane žene ropkinje po imenu Džojs Hit, koju je jedan njegov poznanik predstavljao po Filadelfiji kao bivšu medicinsku sestru Džordža Vašingtona koja je 161 godina stara. Ropstvo je već bilo zabranjeno u Njujorku, ali on je iskoristio zakonski previd koji mu je omogućio da je iznajmi na godinu dana za 1.000 dolara, pozajmivši 500 dolara da bi izvršio kupovinu. Hit je umrla u februaru 1836. godine, sa ne više od 80 godina. Barnum ju je koristio 10 do 12 sati dnevno, i on je organizovao javnu autopsiju njenog tela u njujorškom salonu gde su gledaoci platili 50 centi kako bi gledali isecanje mrtve žene, jer je on objavio da je ona verovatno imala samo polovinu navodne starosti.[8][9]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ North American Theatre Online: Phineas T. Barnum
  2. 2,0 2,1 Kunhardt, Kunhardt & Kunhardt 1995, стр. vi
  3. ^ Shapiro, Fred R. The Yale Book of Quotations. New Haven: Yale UP, 2006. p. 44
  4. ^ Kunhardt, Kunhardt & Kunhardt 1995, стр. 73
  5. ^ Barnum, Phineas (1888). The life of P. T. Barnum. Buffalo, N.Y.: The Courier Company. стр. 237 — преко Ebook and Texts Archive – American Libraries. 
  6. ^ Kunhardt, Kunhardt & Kunhardt 1995
  7. ^ Rogak, Lisa (2004). Stones and Bones of New England: A guide to unusual, historic, and otherwise notable cemeteries. Globe Pequat. ISBN 978-0-7627-3000-1. 
  8. ^ Mansky, Jackie (22. 12. 2017), P. T. Barnum Isn't the Hero the "Greatest Showman" Wants You To Think – His path to fame and notoriety began by exploiting an enslaved slave woman, in life and in death, as entertainment for the masses, Smithsonian 
  9. ^ Freed, Robin. „Joice Heth”. MA candidate, University of Virginia American Studies Department. Архивирано из оригинала на датум 18. 5. 2002. Приступљено 8. 4. 2007. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Adams, Bluford. E Pluribus Barnum: The Great Showman and the Making of U.S. Popular Culture. Minneapolis: University of Minnesota Press, 1997. ISBN 0-8166-2631-6.
  • Alderson, William T., ed. Mermaids, Mummies, and Mastodons: The Emergence of the American Museum. Washington, DC: American Association of Museums for the Baltimore City Life Museums, 1992.
  • Barnum, Patrick Warren. Barnum Genealogy: 650 Years of Family History. Boston: Higginson Book Co., 2006. ISBN 0-7404-5551-6 (hardcover), ISBN 0-7404-5552-4 (softcover), LCCN 2005903696.
  • Benton, Joel. The Life of Phineas T. Barnum, [1].
  • Betts, John Rickards. "P. T. Barnum and the Popularization of Natural History", Journal of the History of Ideas 20, no. 3 (1959): 353–368.
  • Cook, James W. The Arts of Deception: Playing with Fraud in the Age of Barnum. Cambridge: Harvard University Press, 2001. ISBN 0-674-00591-0. Relates Barnum's Fiji Mermaid and What Is It? exhibits to other popular arts of the nineteenth century, including magic shows and trompe l'oeil paintings.
  • Harding, Les. Elephant Story: Jumbo and P. T. Barnum Under the Big Top. Jefferson, NC.: McFarland & Co., 2000. ISBN 0-7864-0632-1. (129 p.)
  • Harris, Neil. Humbug: The Art of P. T. Barnum. Chicago: University of Chicago Press, 1973. ISBN 0-226-31752-8.
  • Kunhardt, Philip B., Jr.; Kunhardt, Philip B., III; Kunhardt, Peter W. (1995). P. T. Barnum: America's Greatest Showman. Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-679-43574-7. 
  • Lott, Eric (1993). Love and Theft: Blackface Minstrelsy and the American Working Class. New York: Oxford University Press. стр. 76—78. ISBN 978-0-19-507832-9. 
  • Reiss, Benjamin. The Showman and the Slave: Race, Death, and Memory in Barnum's America. Cambridge: Harvard University Press, 2001. ISBN 0-674-00636-4. Focuses on Barnum's exhibition of Joice Heth.
  • Saxon, Arthur H. P. T. Barnum: The Legend and the Man. New York: Columbia University Press, 1995. ISBN 0-231-05687-7.
  • Uchill, Ida Libert. Howdy, Sucker! What P. T. Barnum Did in Colorado. Denver: Pioneer Peddler Press, 2001. OCLC 47773817
  • Jefferson, Margo. On Michael Jackson. New York, NY: Pantheon, 2006. ISBN 978-0-307-27765-7. Critique of Michael Jackson, including his obsession with P. T. Barnum and "Freaks."
  • Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Barnum, Phineas Taylor (1810–1891)”. Encyclopædia Britannica (11. изд.). Cambridge University Press. 
  • The Colossal P. T. Barnum Reader: Nothing Else Like It in the Universe. Ed. by James W. Cook. Champaign, University of Illinois Press, 2005. ISBN 0-252-07295-2.
  • Woolf, John. The Wonders: Lifting the Curtain on the Freak Show, Circus and Victorian Age (London: Michael O'Mara, 2019) ISBN 1782439935
  • Schweitzer, Marlis. "Barnum's Last Laugh? General Tom Thumb's Wedding Cake in the Library of Congress." Performing Arts Resources 2011; 28.: 116. Associates Programs Source Plus. Web. 8 Dec. 2012.
  • Stabile, Susan M. (2010). „Still(Ed) Lives”. Early American Literature. 45 (2): 371—95. doi:10.1353/eal.2010.0020. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]