Фијана Фол
Фијана Фол — Републиканска странка Fianna Fáil - An Páirtí Poblachtánach | |
|---|---|
| Вођа | Михал Мартин |
| Оснивач | Ејмон де Валера |
| Слоган | An Ireland for All |
| Основана | 23. март 1926. |
| Седиште | Даблин Ирска |
| Идеологија | ирски републиканизам[1], популизам[2], конзервативизам[3][4][5][6] |
| Политичка позиција | центар, десни центар[7][8][9][10][11][12] |
| Европска странка | Савез либерала и демократа за Европу (партија) |
| Боје | зелена, наранџаста |
| Доњи дом | 21 / 166 |
| Горњи дом | 12 / 60 |
| Европски парламент | 0 / 11 |
| Локалне владе | 264 / 949 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Фијана Фол — Републиканска странка (ир. Fianna Fáil — An Páirtí Poblachtánach; енгл. Fianna Fáil — The Republican Party), познатија само као Фијана Фол, ирска је политичка партија десног центра[10][11][12]. Основана је 23. марта 1926, а оснивач је био Ејмон де Валера. Назив се најчешће преводи као Војници судбине, иако је тачнији превод Ратници Фола (Фол је, према легенди, старо име за Ирску).
Странка је замишљена као представник свих класа те је веровала у економски развој и социјални напредак, без обзира ко владао Ирском, било десне или леве фракције. Странка је окренута популизму те често истиче блискост са народом и многобројно чланство произишло из тога. Истичу и наклоњеност републиканизму те су његов најпознатији представник. Фијана Фол је водила владе које су укључивале и леве (Лабуристичка странка и Зелена странка) и десне странке (Прогресивни демократи), што потврђује њену склоност прилагођавању и прагматичности. Тренутни лидер странке је Михал Мартин.
Од формирања прве владе Фијана Фола 9. марта 1932, у последњих 79 година били су на власти 61 годину. Најдуже раздобље у којем су владали било је 15 година и 11 месеци (од марта 1932. до фебруара 1948), док је најдужи период у којем нису учествовали у власти био 4 године и 4 месеца (од марта 1973. до јула 1977). Чак седморица од осам лидера странке служили су као премијери Ирске. Фијана Фол је, од првих избора 1932. до последњих 2011, била странка с највећим бројем заступника у Доњем дому ирског парламента. На последњим изборима доживела је катастрофалан пораз[13], изгубивши подршку чак 75% својих бирача. Разлог томе био је долазак Међународног монетарног фонда и Европске централне банке у Ирску, како би опоравили посрнулу ирску привреду[14]. Становници Ирске се нису сложили с тим, што су показали и на изборима. Фијана Фол је тренутно трећа најјача странка у ирском парламенту.
Фијана Фол се 16. априла 2009. придружила Партији европских либерала, демократа и реформиста (ЕЛДР), која окупља странке либералних, демократских и реформистичких идеала из 30 европских земаља, претежно чланица Европске уније, те је чланица и Алијансе европских либерала и демократа у Европском парламенту, где држи три заступничка места од избора 2009.
Фијана Фол има и омладинску организацију, названу Огра Фијана Фол, а званичне боје су зелена и наранџаста.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ IRELAND: Legislative elections: Dáil Éireann, 5-year term, proportional representation system (STV), Parties and Elections in Europe
- ^ Titley, Gavan (24. 2. 2011). „Beyond the yin and yang of Fine Gael and Fianna Fáil – Gavan Titley”. The Guardian. London.
- ^ Banchoff, T. (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 127. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Kourvetaris & Moschonas 1996, стр. 208
- ^ Scanlan, Margaret (2006). Culture And Customs of Ireland. Greenwood Publishing Group. стр. 74. ISBN 978-0-313-33162-6. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Budge, Ian; Robertson, David; Hearl, Derek (1987). Ideology, Strategy and Party Change: Spatial Analyses of Post-War Election Programmes in 19 Democracies. Cambridge University Press. стр. 137. ISBN 978-0-521-30648-5. Приступљено 1. 1. 2013.
- ^ Burke-Kennedy, Eoin (24. 1. 2011). „Political turmoil grabs global headlines”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 26. 01. 2013. г. Приступљено 01. 01. 2013.
- ^ „Enda Kenny hails 'democratic revolution' in Ireland”. Christian Science Monitor. 27. 2. 2011.
- ^ Halligan, Liam (6. 4. 2008). „Will the credit crisis leave Ireland's economy all washed up?”. The Telegraph. London. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ а б Titley, Gavan (24. 2. 2011). „Beyond the yin and yang of Fine Gael and Fianna Fáil”. The Guardian. London.
- ^ а б McGuinness battles to escape IRA past (14. 10. 2011). Financial Times http://www.ft.com/intl/cms/s/0/52e65dd8-f680-11e0-9381-00144feab49a.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б Haughey, Nuala (28. 11. 2010). „Архивирана копија”. The National. Архивирано из оригинала 26. 6. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. Пронађени су сувишни параметри:
|author=и|last=(помоћ) - ^ Recapturing relevance a huge challenge for FF, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Angry electorate coldly voted to liquidate Fianna Fáil, Приступљено 27. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Banchoff, T. (1999). Legitimacy and the European Union. Taylor & Francis. стр. 127. ISBN 978-0-415-18188-4. Приступљено 1. 1. 2013.
- Kourvetaris, George A.; Moschonas, Andreas (1996). The Impact of European Integration: Political, Sociological, and Economic Changes. Greenwood Publishing Group. стр. 208. ISBN 978-0-275-95356-0. Приступљено 1. 1. 2013.
- Scanlan, Margaret (2006). Culture And Customs of Ireland. Greenwood Publishing Group. стр. 74. ISBN 978-0-313-33162-6. Приступљено 1. 1. 2013.
- Budge, Ian; Robertson, David; Hearl, Derek (1987). Ideology, Strategy and Party Change: Spatial Analyses of Post-War Election Programmes in 19 Democracies. Cambridge University Press. стр. 137. ISBN 978-0-521-30648-5. Приступљено 1. 1. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
