Fitan
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
2,6,10,14-Tetrametilheksadekan[1]
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
Bajlštajn | 1744639 |
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.010.303 |
EC broj | 211-332-2 |
MeSH | phytane |
| |
Svojstva | |
C20H42 | |
Molarna masa | 282,56 g·mol−1 |
Agregatno stanje | Bezbojna tečnost |
Miris | Bez mirisa |
Gustina | 791 mg mL−1 (na 20 °C) |
Opasnosti | |
S-oznake | S24/25 |
Srodna jedinjenja | |
Srodne alkani
|
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Fitan je tip diterpenoidnog alkana. U kontrastu sa pristanom, koji se formira dekarboksilacijom fitola, on ima jedan dodatni uljenik.
Fitanil je fiatanski supstituent. Fitanil grupe se često sreću u fosfolipidima u membranama termofilnih arheja[4]. U ovu grupu se ubraja kaldarheol, jedinjenje koje sadrži dva kondenzovana fitanilna lanca.
On se koristi kao biomarker u studijama petroleja[5].
Nezasićeni fitani
[уреди | уреди извор]Fiten je jednostruko nezasićena verzija fitana. Fiten se takođe nalazi kao funkcionalna grupa fitil u mnogim organskim molekulima biološki važnih jedinjenja, kao što su hlorofil, tokoferol (Vitamin E) i filohinon (Vitamin K1). Fitenski alkohol je fitol.
Geranilgeranen je potpuno nezasićena forma fitana, dok se supstituent naziva geranilgeranil.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „phytane - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 27. 3. 2005. Identification and Related Records. Приступљено 14. 3. 2012.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Edited by Ricardo Cavicchioli (2007), Archaea, Washington, DC: ASM Press, ISBN 978-1-55581-391-8, OCLC 172964654
- ^ Hunt, J. (2002). „Early developments in petroleum geochemistry”. Organic Geochemistry. 33: 1025—1052. doi:10.1016/S0146-6380(02)00056-6.