Ford Focus
Форд фокус | |
---|---|
![]() Четврта генерација | |
Преглед | |
Произвођач | ![]() |
Производња | 1998. – данас |
Монтажа | Сарлуј, ![]() Алмусафес, ![]() Всеволожск, ![]() Вејн (Мичиген), ![]() Ермосиљо, ![]() Генерал Пахеко, ![]() Санта Роза, ![]() Валенсија (Венецуела), ![]() Чунгкинг и Харбин, ![]() Таојуан, ![]() Преторија, ![]() Рајонг, ![]() |
Каросерија и шасија | |
Класа | Нижа средња класа |
Каросерија | 3 и 5 врата – хечбек 4 врата – седан 5 врата – караван 2 врата – кабриолет |
Слични | Форд ц-макс Форд куга |
Хронологија | |
Претходник | Форд ескорт Форд ласер Форд oриoн |
Ford Focus (транскр. Форд фокус) (енгл. Ford Focus) је аутомобил ниже средње класе, који производи америчка фабрика аутомобила Форд од 1998. године до данас. Тренутно се производи у четвртој генерацији. Форд планира да због пада интересовања купаца оваквих врста аутомобила, 2025. године заврши производњу фокуса. Од IV генерације, редизајн, фокус се више не производи у Европи као седан зато што на већини европског тржишта није доступан и друго, зато што је почело да интересовање купаца за овом каросеријом пада.
Име аута и одлука за овај назив[уреди | уреди извор]
Одлука да се нови аутомобил назове „Форд фокус“ донета је почетком 1998. године, пошто је виши менаџмент Форда планирао да задржи „Ескорт“ натписну плочицу за своју нову генерацију малих породичних аутомобила. Проблем у последњем тренутку настао је у јулу 1998. када је суд у Келну, одговарајући на случај који је покренуо издавач Бурда, наредио Форду да избегава назив „Фокус“ за аутомобиле на немачком тржишту пошто је то име већ преузео један од његових часописи (Фокус). Овај једанаесточасовни спор је ипак решен и аутомобил је лансиран под именом Фокус. Многи када причају о овом аутомобилу, чешто се нашале да је време да се фокусирају, због назива који у стварности значи фокусирање.
Историјат[уреди | уреди извор]
Фокус је компактни аутомобил где се продаје на већини светских тржишта. У Европи, Јужној Америци и Јужној Африци, фокус је заменио моделе ескорт и орион, а у Аустралији, Новом Зеланду и Јапану је заменио модел ласер.[1]
Форд фокус је доступан у неколико варијанти каросерије, хечбек са троја и петора врата, а од 1999. године и лимузина са четвора врата и караван са петора врата. На основу фокуса су изведени компактни минивен Форд ц-макс, као и кросовер Форд куга.[1] Главни конкуренти у Европи су му: Фолксваген голф (Када је био у Европи доступан као лимузина и џета), Сеат Леон, Опел астра (некада у Европи такође и Шевролет круз), Пежо 308, Ситроен Ц4 (био је конкурент до 2020), Рено меган, али и Тојота корола, Мазда3, Кија сид, Хонда сивик, Хјундаи i30 (Када је био у Европи доступан као седан и елантра) и други.
Од маја 2019. године, Форд фијеста и фокус су укинути на северноамеричком тржишту због пада интересовања купаца за овом врстом возила и како би се Форд фокусирао на развој камионета (пикапова) и кросовера.[2]
Прва генерација (1998–2005)[уреди | уреди извор]
Прва генерација се нашла на тржишту 1998. године у Европи. Годину дана касније долази и на тржиште Северне Америке, а 2002. године у Аустралију.[1] Постао је најбоље продаван аутомобил у Уједињеном Краљевству, пратећи успех свог претходника ескорта. У периоду између 2001. и 2002. године постао је најпродаванији аутомобил на свету. Године 1999, освојио је титулу Европског аутомобила године.[3]
Када се фокус први пут појавио, његов изглед је био контроверзан. Шасија је одлично избалансирана па тако пружа велики ужитак у вожњи. У кабини простора има за пет одраслих особа, једино на задњој клупи има мало проблема са простором за ноге. Кабина је такође одлично дизајнирана и практична па тако има пуно преграда за разне ситнице, а сама инструмент табла је прегледна са свим командама на дохват руке. Редизајн је урађен 2001. године, а нови модели се препознају по другачијој предњој масци, лепшим браницима и мигавцима који су убачени у фарове.[4]
Уграђивали су се бензински мотори од 1.4 (75 КС), 1.6 (100 КС), 1.8 (115 КС), 2.0 (130, 173 и 215 КС) и дизел мотори од 1.8 TDDi (75 и 90 КС), 1.8 DuraTORQ TDCi (100 и 115 КС). Све верзије намењене европском тржишту су са 16 вентила и две брегасте осовине. Мотори за амерички фокус се разликују. Имају само једно брегасто вратило.[4]
-
I генерација, предњи поглед
-
I генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
-
I генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
-
I генерација, задњи поглед, Лимузина
-
I генерација, задњи поглед, Караван
-
ентеријер
-
I генерација, редизајн, предњи поглед
-
I генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
-
I генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
-
I генерација, редизајн, задњи поглед, Лимузина
-
I генерација, редизајн, задњи поглед, Караван
-
Ентеријер, редизајн
Друга генерација (2004–2011)[уреди | уреди извор]
Потпуно нова друга генерација је представљена јавности на париском салону аутомобила 23. септембра 2004. године, као хечбек са троја и петора врата и као караван, док је четворовратна седан верзија приказана на салону у Пекингу у лето 2004. године. На европском тржишту је у продаји од јануара 2005. године.[5] Редизајн је доживела у јануару 2008. године, прво у хечбек и седан верзијама, а неколико месеци касније и у караван верзији.[6]
Фокус друге генерације развијен је под кодним називом Ц307, користи Фордову Ц1 платформу коју такође користе и Волво S40, V50, и C70, Мазда3 и Фокус ц-макс. Форд ово дељење платформи назива глобалном разменом технологија. Друга генерација је много конзервативније дизајнирана у односу на успешно дизајнирану прву генерацију. Следе стилска решења која су коришћена на мондеу и фијести, такође су кориштена нека решења са напуштеног пројекта Б, који је требало да представља оригиналну верзију фокуса, али никада није ушао у производњу. У унутрашњости су кориштени квалитетнији материјали него на претходном моделу. Дужи је од прве генерације за 168 mm, шири 138 mm, и нижи 8 mm, као резултат тога дошло је до повећања унутрашњег простора. Имплементиране су и нове технологије као што су стартовање мотора без кључа, блутут хандс-фри телефонирање, гласовне команде за аудио, телефонски и климатски систем. Уграђени су и нови дурашифт (енгл. Durashift) 6-степени мануелни и 4-степени аутоматски мењач, као и потпуно нови роботизовани мењач са двоструким квачилом.[5]
-
II генерација, предњи поглед
-
II генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-Врата
-
II генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-Врата
-
II генерација, задњи поглед, Лимузина
-
II генерација, задњи поглед, Караван
-
Купе-Кабриолет, предњи поглед
-
Купе-Кабриолет, задњи поглед
-
Ентеријер
-
II генерација, редизајн, предњи поглед
-
II генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 5-врата
-
II генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина) 3-врата
-
II генерација, редизајн, задњи поглед, Лимузина
-
II генерација, редизајн, задњи поглед, Караван
-
Купе-Кабриолет, редизајн, задњи поглед
Трећа генерација (2010–2018)[уреди | уреди извор]
Трећа генерација је представљена на сајму аутомобила у Детроиту јануара 2010. године. Производио се у Немачкој, САД, Кини и Русији. Седан је највише усмерен на купце у Америци и Азији, док је хечбек верзија најзанимљивија Европљанима.[7] Од ове генерације, фокус се више не производи као хечбек са троје врата. Форд је одлучио фокус направити глобалним моделом, односно истим аутомобилом у свим деловима света. У продаји је од пролећа 2011. у Европи и Северној Америци. Разлика је само у моторима. За разлику од прве и друге генерације којој је примарни циљ био управљивост, Форд је одлучио с трећом генерацијом отићи корак даље и скинути голфа са трона компактне класе, и због тога ја на новом фокусу радило преко 1.500 људи.[8] Ц1 платформа је одбачена, а нова Global C платформа је донела већи међуосовински размак.[9]
Редизајн треће генерације је урађен у фебруару 2014. године. Добија нови изглед предњег дела у складу са новим Фордовим имиџом. Фарови добијају нови облик, а маска хладњака је инспирисана стилом Астона Мартина. Остатак аутомобила споља ће у суштини остати потпуно непромењен, не рачунајући ситне измене дизајна задњег браника, стоп светала, врата пртљажника. У унутрашњости су нов волан, нова централна конзола и централни гребен, измењене бројке и борд компјутер на инструмент табли (ако је ту плави борд компјутер) и премештај дугмета за централно закључавање и откључавање врата код кваке.[10]
Од мотора, користили су се бензински од 1.0 EcoBoost GTDi (100, 125 и 140 КС), 1.5 EcoBoost GTDi (150 и 182 КС), 1.6 Duratec Ti-VCT (85, 105, 117, 120 и 125 КС), 1.6 EcoBoost GTDi (150 и 182 КС), 2.0 EcoBoost GTDi (250 КС), 2.3 EcoBoost GTDi са погоном на свим точковима (350 КС) и дизел мотори од 1.5 DuraTORQ TDCi (95, 105 и 120 КС), 1.6 DuraTORQ TDCi (95, 105 и 115 КС) и 2.0 DuraTORQ TDCi (115, 140, 150, 163 и 185 КС).[11]
-
III генерација, предњи поглед
-
III генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина)
-
III генерација, задњи поглед, Лимузина
-
III генерација, задњи поглед, Караван
-
Ентеријер
-
III генерација, редизајн, предњи поглед
-
III генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина)
-
III генерација, редизајн, задњи поглед, Лимузина
-
III генерација, редизајн, задњи поглед, Караван
-
Ентеријер, редизајн
Четврта генерација (2018–)[уреди | уреди извор]
Четврта генерација је званично покренута априла 2018. године. Као и претходна генерација долази у каросеријским верзијама хечбек, караван и седан, с тим што седан на већини европског тржишта није доступан. Заснован је на Фордовој Ц2 механичкој платформи, захваљујући чему је повећан користан простор у кабини, али и унапређена безбедност путника, док су аеродинамичке карактеристике побољшане, што је утицало и на смањење потрошње.[12] Као и код Фокуса III редизајн, тако и у пре-фејслифту ове генерације је маска хладњака инспирисана стилом Астона Мартина.
Међуосовинско растојање је порасло за 52 мм у односу на претходну генерацију, а са друге стране, смањени су препусти каросерије преко предње и задње осовине. Отпор ваздуха хечбек верзије је смањен на 0,273. Поред тога, постигнуте су уштеде у маси возила, у неким варијантама и за 88 kg, што је уз побољшање аеродинамике допринело смањењу поторошње горива и CO2 емисије за 10 одсто. Опремљен је бројним најсавременијим технологијама и системима асистенције који унапређују безбедност у вожњи.[12]
Поседује пет пакета опреме: Vignale, ST Line, ST, Active и Titanium. Од мотора уграђују се, бензински од 1.0 EcoBoost GTDi (85, 100 и 125 КС), 1.5 EcoBoost GTDi (150 и 182 КС) и дизел мотори од 1.5 EcoBlue (95 и 120 КС) и 2.0 EcoBlue (150 КС).[13] Редизајн је представљен у октобру 2021. године. Од редизајна, нема више ST пакета опреме и дизел мотора за српско тржиште. Код редизајна су нова светла, измењен облик маске хладњнака и то што знак Форда стоји на масци, нова "шминка", а код задњег дела су једино нова лед стоп светла, а у ентеријеру на појединим европским тржиштима је ту нов екран, премештај старт стоп дугмета испод дугмића за климу, а оно што важи за сва тржишта су: враћање ручице мењача код аутоматског мењача и премештај дугмета за централно закључавање и откључавање врата код команди за регулисање ретровизора.
-
IV генерација, предњи поглед
-
IV генерација, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина)
-
IV генерација, задњи поглед, Караван
-
IV генерација, задњи поглед, Лимузина
-
Ентеријер
-
IV генерација, редизајн, предњи поглед
-
IV генерација, редизајн, задњи поглед, Хечбек (Комбилимузина)
-
IV генерација, редизајн, задњи поглед, Караван
-
Ентеријер, редизајн
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Форд фокус” (на језику: српски). cars.cz. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „A final goodbye to the Ford Focus, C-Max” (на језику: енглески). autonews.com. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Европски аутомобил године” (на језику: енглески). caroftheyear.org. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 1. 3. 2014.
- ^ а б „Форд фокус 1998. – 2004.” (на језику: српски). mlfree.com. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ а б „First look: Ford lifts the lid on Focus” (на језику: енглески). goauto.com.au. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Ford Focus 5 Doors 2008 - 2010” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Нови Форд фокус - премијера сада, на тржишту почетком 2011. године” (на језику: српски). automagazin.rs. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Форд фокус - искуства, предности и мане” (на језику: српски). mdautodelovi.rs. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Ford Focus Review – Stepping up and stepping out” (на језику: енглески). kbb.com. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Фокус за 2014.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 1. 3. 2014.
- ^ „Specs for all generations of Ford Focus” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 31. 5. 2020.
- ^ а б „Светска премијера: Форд фокус за 2019.” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Прва вожња: Нови Форд фокус” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 30. 5. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Netcarshow: Ford Focus 5-door (1998) (језик: енглески)
- Netcarshow: Ford Focus (2015) (језик: енглески)
- Netcarshow: Ford Focus (2019) (језик: енглески)
- Официјални сајт у Немачкој