Ftalna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ftalna kiselina
Phthalic acid
Phthalic-acid-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
benzen-1,2-dikarboksilna kiselina
Drugi nazivi
benzene-1,2-dioinska kiselina, fthalinska kiselina, orto-ftalna kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.001.703
EC broj 201-873-2
Svojstva
C8H6O4
Molarna masa 166,14 g/mol
Agregatno stanje beo prah
Gustina 1,593 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja 191−230 °C[3]
0,6 g / 100 mL [4][5]
Kiselost (pKa) 2,98, 5,28[6]
Opasnosti
Srodna jedinjenja
Izoftalna kiselina
Tereftalna kiselina
Srodna jedinjenja
Ftalni anhidrid
Ftalimid
Ftalhidrazid
Ftaloil hlorid
Benzen-1,2-
dikarboksaldehid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ftalna kiselina je aromatična dikarboksilna kiselina, sa formulom C6H4(CO2H)2. On je izomer izoftalne kiseline i tereftalne kiseline. Dok je ftalna kiselina od samo umerenog privrednog značaja, blisko srodni derivat ftalni anhidrid se proizvodi u velikim količinama.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Several melting points are reported, for example: (i) 210−211 °C with decomposition (Sigma-Aldrich on-line), (ii) 191 °C in a sealed tube (Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry), (iii) 230 °C with conversion to phthalic anhydride and water (J.T.Baker MSDS).
  4. ^ Phthalic acid
  5. ^ International Chemical Safety Cards
  6. ^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
  7. ^ Peter M. Lorz, Friedrich K. Towae, Walter Enke, Rudolf Jäckh, Naresh Bhargava, Wolfgang Hillesheim “Phthalic Acid and Derivatives” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2007, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a20_181.pub2

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]