Gaudapada

С Википедије, слободне енциклопедије
Gaudapada
Adi Guru Shri Gauḍapādāchārya
Adi Guru Šri Gauḍapadačarja
Datum rođenja6. vek
PrebivališteIndija
Delovanjeosnivač Šri Gaudapadačarja Mata

Gaudapada (Sanskrit: गौडपाद; fl. c. 6. vek),[1] koji se takođe naziva Gaudapadakarja (Gauḍapādācārya),[2] bio je ranosrednjovekovni hinduistički filozof i učenjak Vedanta škole hinduističke filozofije.[3][4] Iako su detalji njegove biografije nesigurni, njegove ideje su inspirisale druge poput Adija Šankara koji ga je nazvao Paramaguru (najviši učitelj).[2][5]

Gaudapada je bio autor ili prevodilac Mandukia Karika (Māṇḍukya Kārikā), takođe poznatog kao Gaudapada karika.[6] Tekst se sastoji od četiri poglavlja (koje se takođe nazivaju četiri knjige[7]), od kojih se u Poglavlju četiri[8] koristi budistička terminologija, pokazujući tako da je na njega uticao budizam. Međutim, doktrinarno Gaudapadovo delo je vedantinsko, a ne budističko.[3][9][10] Prva tri poglavlja Gaudapadinog teksta uticala su na tradiciju Advajta Vedante. Delovi prvog poglavlja koji uključuju Mandukiju Upanišad smatrani su validnim pisanim izvorom škola dvajtske i višistadvajtske tradicije u Vedanti.[8][11]

Datumi[уреди | уреди извор]

Vek u kome je Gaudapada živeo i njegovi životni detalji su nedovoljno poznati.[11] Procene se razlikuju od početka 6.[12][1] do 7. veka.[13] Njegovo doba se generalno datira na bazi procena za Adija Šankara, čiji učitelj Govinda Bhagavatpada se pretpostavlja da je direktni učenik Gaudapade. Šankara u nekim tekstovima navodi Gaudapadu kao „učitelja učitelja” koji poznaje tradiciju Vedante (sampradaja-vit). Pretpostavljajući koliko dugo i kada su živeli, procenjuje se da je Gaudapada živeo negde u 7. veku pre nove ere.[2] Alternativno, navodi Poter, izraz „učitelj učitelja” ne treba shvatiti doslovno, već više u smislu druge fraze koja se koristi za Gaudapadu, naime Paramaguru (najviši učitelj).[2] Moguće je da je on bio guru učitelja Sankare, ali verovatno je bio udaljeniji guru, navodi Mičael Komans (aka Vasudevačarja).[14]

Druga procena postavlja ga oko početka 6. veka.[11][5] Ta se procena zasniva na budističkoj literaturi, a naročito na naučnicima Bhavaviveka, Santaraksita i Kamalasila koji citiraju Gaudapada karike.[11][15] Bhavaviveka je bio savremenik Darmapale, navodi Karl Poter, dok kineski tekstovi i putni dokumenti postavljaju Darmapalu u sredinu 6. veka.[11] Pod pretpostavkom da su budistički i kineski zapisi pouzdani, a da je Bhavaviveka citirao Gaudapada karike, Gaudapada je morao da živi oko 500. godine, ili negde u prvoj polovini 6. veka. Sigurno je da je Gaudapada živeo posle 4. veka, jer navodi neke budističke poglede na Nagarjunu i Asangu, potonjeg od kojih razni izvori stavljaju u Indiju 4. veka.[11]

Mandukja Karika[уреди | уреди извор]

Mandukja Karika je uticajan tekst Vedante. Gore: stranica rukopisa (sanskrit, devanagarsko pismo)

Autorstvo[уреди | уреди извор]

Gaudapada je napisao ili sastavio[6] Māṇḍukya Kārikā, takođe poznatu kao Gauḍapāda Kārikā i kao Āgama Śāstra.[note 1] Neki naučnici, navodi Karl Poter, sumnjaju da je Gaudapāda Kārikā napisao jedan autor.[2]

Mandukja Karika je sažeto objašnjenje, u obliku stihova,[note 2] doktrina u Mandukja Upanišadi, jednoj od najkraćih, ali dubokih Upanišada, koja se sastoji od samo 12 rečenica.[17] Čak i pre vremena Adija Šankare, Mandukja Upanišad se smatrao Šrutijem, ali nije bio posebno važan tokom njegove ere.[18] U kasnijim periodima dobija veću vrednost i izražava upanišadsku suštinu.[18] Karika, naročito, predstavlja racionalne argumente iz stanja sna, beskonačnosti i konačnosti, prostora i vremena, uzročnosti, dezintegracije i generisanja u prilog doktrine advajte.[19]

Mandukja Karika je najranija postojeća sistematska rasprava o Advajta Vedanta,[20] iako to nije najstarije delo koje predstavlja advajtska gledišta,[21] niti jedino pre-Sankarsko delo sa istom vrstom učenja.[21] Prema Hadžime Nakamuri, ne samo da je Gaudapada Karika cenjena u tradiciji Advajta, već je tekst bio cenjen i veoma poštovan u hinduističkim školama Višistadvajta i Dvajta Vedanta.[18] Gaudapadin tekst, dodaje Nakamura, je bio cenjen, ali ga nisu smatrali srutijem od strane Advajta učenjaka, dok su Ramanudža i Madvačarja iz neadvajtskih škola smatrali da je njegovo prvo poglavlje Sruti.[18]

Sadržaj[уреди | уреди извор]

Gaudapadija Karika ima 215 odmerenih stihova koji su podeljeni u četiri poglavlja:[11]

  • Prvo poglavlje (29 stihova) — Agama, ili Agama Prakarana (tradicionalna doktrina, uključuje 12 stihova Mandukja Upanišade)[22][17]
  • Drugo poglavlje (38 stihova) — Vajtatja Prakarana (Nestvarnost)[23]
  • Treće poglavlje (48 stihova) — Advajta Prakarana (Nedvojnost)[24]
  • Četvrto poglavlje (100 stihova) — Alatasanti Prakarana (Mir ognjenog zrna)[25]

Hronološki, prema Hadžime Nakamuri, budistički tekstovi koji citiraju Gaudapada Karikasa impliciraju da su vedantske ideje u prva tri poglavlja iz ranijih epoha. Većina trećeg poglavlja kompilacije Gaudapada Karika bila je završena do 400–500 godine, navodi Nakamura.[26] On procenjuje da je najveći deo prvog poglavlja završen do 300–400. godine, dok se drugo poglavlje koje pretpostavlja Prvo poglavlje može datirati da je uglavnom završeno nakon prvog poglavlja, ali pre trećeg poglavlja.[27] Većina četvrtog poglavlja napisana je negde između 400. i 600. godine.[26]

Napomene[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nakamura notes that there are contradictions in doctrine between the four chapters.[6]
  2. ^ Karika is defined by Monier-Williams as "concise statement in verse of (esp. philosophy and grammar) doctrines" in the Indian traditions.[16]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Raju 1971, стр. 177.
  2. ^ а б в г д Potter 1981, стр. 103.
  3. ^ а б Potter 1981, стр. 105.
  4. ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 114
  5. ^ а б Sarma 2007, стр. 125-126.
  6. ^ а б в Nakamura 2004, стр. 308.
  7. ^ Potter 1981, стр. 106-111.
  8. ^ а б TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, pages 114-115
  9. ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 116
  10. ^ Nakamura 2004, стр. 311.
  11. ^ а б в г д ђ е Gaudapada, Devanathan Jagannathan, University of Toronto, IEP
  12. ^ Michael Comans 2000, стр. 163.
  13. ^ Nakamura 2004, стр. 3.
  14. ^ Michael Comans 2000, стр. 2, 163.
  15. ^ Michael Comans 2000, стр. 45-46.
  16. ^ Monier Williams (1899), Sanskrit-English Dictionary, 2nd Ed, Oxford University Press, कारिका
  17. ^ а б Sarma 2007, стр. 126.
  18. ^ а б в г Nakamura 2004, стр. 280.
  19. ^ See Introduction of Mandukya Upanishad with the Karika of Gaudapada and the Commentary of Shankaracharya (trans.Swami Gambhirananda. Calcutta: Advaita Ashrama, 1995) and Domenic Marbaniang, "The Advaitin Search for Unity in Diversity", Epistemics of Divine Reality: An Argument for Rational Fideism, PhD Dissertation (Bangalore: ACTS Academy of Higher Education, 2007).
  20. ^ Sharma, C. (1997). A Critical Survey of Indian Philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-0365-5, p. 239
  21. ^ а б Nakamura 2004, стр. 211.
  22. ^ Potter 1981, стр. 106.
  23. ^ Potter 1981, стр. 107.
  24. ^ Potter 1981, стр. 108.
  25. ^ Potter 1981, стр. 110.
  26. ^ а б Nakamura 2004, стр. 309.
  27. ^ Nakamura 2004, стр. 310.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]