Gaudapada

С Википедије, слободне енциклопедије
Gaudapada
Adi Guru Shri Gauḍapādāchārya
Adi Guru Šri Gauḍapadačarja
Datum rođenja6. vek
PrebivališteIndija
Delovanjeosnivač Šri Gaudapadačarja Mata

Gaudapada (Sanskrit: गौडपाद; fl. c. 6. vek),[1] koji se takođe naziva Gaudapadakarja (Gauḍapādācārya),[2] bio je ranosrednjovekovni hinduistički filozof i učenjak Vedanta škole hinduističke filozofije.[3][4] Iako su detalji njegove biografije nesigurni, njegove ideje su inspirisale druge poput Adija Šankara koji ga je nazvao Paramaguru (najviši učitelj).[2][5]

Gaudapada je bio autor ili prevodilac Mandukia Karika (Māṇḍukya Kārikā), takođe poznatog kao Gaudapada karika.[6] Tekst se sastoji od četiri poglavlja (koje se takođe nazivaju četiri knjige[7]), od kojih se u Poglavlju četiri[8] koristi budistička terminologija, pokazujući tako da je na njega uticao budizam. Međutim, doktrinarno Gaudapadovo delo je vedantinsko, a ne budističko.[3][9][10] Prva tri poglavlja Gaudapadinog teksta uticala su na tradiciju Advajta Vedante. Delovi prvog poglavlja koji uključuju Mandukiju Upanišad smatrani su validnim pisanim izvorom škola dvajtske i višistadvajtske tradicije u Vedanti.[8][11]

Datumi[уреди | уреди извор]

Vek u kome je Gaudapada živeo i njegovi životni detalji su nedovoljno poznati.[11] Procene se razlikuju od početka 6.[12][1] do 7. veka.[13] Njegovo doba se generalno datira na bazi procena za Adija Šankara, čiji učitelj Govinda Bhagavatpada se pretpostavlja da je direktni učenik Gaudapade. Šankara u nekim tekstovima navodi Gaudapadu kao „učitelja učitelja” koji poznaje tradiciju Vedante (sampradaja-vit). Pretpostavljajući koliko dugo i kada su živeli, procenjuje se da je Gaudapada živeo negde u 7. veku pre nove ere.[2] Alternativno, navodi Poter, izraz „učitelj učitelja” ne treba shvatiti doslovno, već više u smislu druge fraze koja se koristi za Gaudapadu, naime Paramaguru (najviši učitelj).[2] Moguće je da je on bio guru učitelja Sankare, ali verovatno je bio udaljeniji guru, navodi Mičael Komans (aka Vasudevačarja).[14]

Druga procena postavlja ga oko početka 6. veka.[11][5] Ta se procena zasniva na budističkoj literaturi, a naročito na naučnicima Bhavaviveka, Santaraksita i Kamalasila koji citiraju Gaudapada karike.[11][15] Bhavaviveka je bio savremenik Darmapale, navodi Karl Poter, dok kineski tekstovi i putni dokumenti postavljaju Darmapalu u sredinu 6. veka.[11] Pod pretpostavkom da su budistički i kineski zapisi pouzdani, a da je Bhavaviveka citirao Gaudapada karike, Gaudapada je morao da živi oko 500. godine, ili negde u prvoj polovini 6. veka. Sigurno je da je Gaudapada živeo posle 4. veka, jer navodi neke budističke poglede na Nagarjunu i Asangu, potonjeg od kojih razni izvori stavljaju u Indiju 4. veka.[11]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Raju 1971, стр. 177.
  2. ^ а б в г Potter 1981, стр. 103.
  3. ^ а б Potter 1981, стр. 105.
  4. ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 114
  5. ^ а б Sarma 2007, стр. 125-126.
  6. ^ Nakamura 2004, стр. 308.
  7. ^ Potter 1981, стр. 106-111.
  8. ^ а б TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, pages 114-115
  9. ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 116
  10. ^ Nakamura 2004, стр. 311.
  11. ^ а б в г д ђ Gaudapada, Devanathan Jagannathan, University of Toronto, IEP
  12. ^ Michael Comans 2000, стр. 163.
  13. ^ Nakamura 2004, стр. 3.
  14. ^ Michael Comans 2000, стр. 2, 163.
  15. ^ Michael Comans 2000, стр. 45-46.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gaudapada&oldid=24235018”