Gaudapada
| Gaudapada | |
|---|---|
 Adi Guru Šri Gauḍapadačarja | |
| Datum rođenja | 6. vek |
| Prebivalište | Indija |
| Delovanje | osnivač Šri Gaudapadačarja Mata |
Gaudapada (Sanskrit: गौडपाद; fl. c. 6. vek),[1] koji se takođe naziva Gaudapadakarja (Gauḍapādācārya),[2] bio je ranosrednjovekovni hinduistički filozof i učenjak Vedanta škole hinduističke filozofije.[3][4] Iako su detalji njegove biografije nesigurni, njegove ideje su inspirisale druge poput Adija Šankara koji ga je nazvao Paramaguru (najviši učitelj).[2][5]
Gaudapada je bio autor ili prevodilac Mandukia Karika (Māṇḍukya Kārikā), takođe poznatog kao Gaudapada karika.[6] Tekst se sastoji od četiri poglavlja (koje se takođe nazivaju četiri knjige[7]), od kojih se u Poglavlju četiri[8] koristi budistička terminologija, pokazujući tako da je na njega uticao budizam. Međutim, doktrinarno Gaudapadovo delo je vedantinsko, a ne budističko.[3][9][10] Prva tri poglavlja Gaudapadinog teksta uticala su na tradiciju Advajta Vedante. Delovi prvog poglavlja koji uključuju Mandukiju Upanišad smatrani su validnim pisanim izvorom škola dvajtske i višistadvajtske tradicije u Vedanti.[8][11]
Datumi[уреди | уреди извор]
Vek u kome je Gaudapada živeo i njegovi životni detalji su nedovoljno poznati.[11] Procene se razlikuju od početka 6.[12][1] do 7. veka.[13] Njegovo doba se generalno datira na bazi procena za Adija Šankara, čiji učitelj Govinda Bhagavatpada se pretpostavlja da je direktni učenik Gaudapade. Šankara u nekim tekstovima navodi Gaudapadu kao „učitelja učitelja” koji poznaje tradiciju Vedante (sampradaja-vit). Pretpostavljajući koliko dugo i kada su živeli, procenjuje se da je Gaudapada živeo negde u 7. veku pre nove ere.[2] Alternativno, navodi Poter, izraz „učitelj učitelja” ne treba shvatiti doslovno, već više u smislu druge fraze koja se koristi za Gaudapadu, naime Paramaguru (najviši učitelj).[2] Moguće je da je on bio guru učitelja Sankare, ali verovatno je bio udaljeniji guru, navodi Mičael Komans (aka Vasudevačarja).[14]
Druga procena postavlja ga oko početka 6. veka.[11][5] Ta se procena zasniva na budističkoj literaturi, a naročito na naučnicima Bhavaviveka, Santaraksita i Kamalasila koji citiraju Gaudapada karike.[11][15] Bhavaviveka je bio savremenik Darmapale, navodi Karl Poter, dok kineski tekstovi i putni dokumenti postavljaju Darmapalu u sredinu 6. veka.[11] Pod pretpostavkom da su budistički i kineski zapisi pouzdani, a da je Bhavaviveka citirao Gaudapada karike, Gaudapada je morao da živi oko 500. godine, ili negde u prvoj polovini 6. veka. Sigurno je da je Gaudapada živeo posle 4. veka, jer navodi neke budističke poglede na Nagarjunu i Asangu, potonjeg od kojih razni izvori stavljaju u Indiju 4. veka.[11]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ а б Raju 1971, стр. 177.
- ^ а б в г Potter 1981, стр. 103.
- ^ а б Potter 1981, стр. 105.
- ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 114
- ^ а б Sarma 2007, стр. 125-126.
- ^ Nakamura 2004, стр. 308.
- ^ Potter 1981, стр. 106-111.
- ^ а б TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, pages 114-115
- ^ TRV Murti (1955), The central philosophy of Buddhism, Routledge (2008 Reprint), ISBN 978-0-415-46118-4, page 116
- ^ Nakamura 2004, стр. 311.
- ^ а б в г д ђ Gaudapada, Devanathan Jagannathan, University of Toronto, IEP
- ^ Michael Comans 2000, стр. 163.
- ^ Nakamura 2004, стр. 3.
- ^ Michael Comans 2000, стр. 2, 163.
- ^ Michael Comans 2000, стр. 45-46.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Bhatta, Rathnakara (2013). Shree Shankarayana (May. 2013), pp. 190–380.
- Michael Comans (2000). The Method of Early Advaita Vedānta: A Study of Gauḍapāda, Śaṅkara, Sureśvara, and Padmapāda. Motilal Banarsidass. ISBN 978-81-208-1722-7.
- Garfield, Jay L.; Priest, Graham (2003), Nagarjuna and the Limits of Thought, Philosophy East & West Volume 53, Number 1 January 2003 1–21 (PDF)
- Isaeva, Natalia V. (1995). From Early Vedanta to Kashmir Shaivism: Gaudapada, Bhartrhari, and Abhinavagupta. State University of New York Press. ISBN 978-0-7914-2449-0.
- Kalupahana, David J. (1994), A History of Buddhist Philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
- Kochumuttom, Thomas A. (1999), A Buddhist Doctrine of Experience. A New Translation and Interpretation of the Works of Vasubandhu the Yogacarin, Delhi: Motilal Banarsidass
- Nakamura, Hajime (2004), A History of Early Vedanta Philosophy. Part Two, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
- Gauḍapāda Ācārya; Śaṅkarācārya; Nikhilananda, Swami; V Subrahmanya Iyer (1990). Māṇḍūkyopaniṣad : with Gauḍapāda's Kārikā and Saṅkara's commentary. Calcutta: Advaita Ashrama. ISBN 81-7505-022-5.
- Potter, Karl. H. (1981), Gaudapada, Encyclopedia of Indian Philosophies: Advaita Vedānta up to Śaṃkara and his pupils, Volume 3, pp. 103-114, Delhi: Motilal Banarsidass, ISBN 81-208-0310-8
- Raju, P.T. (1971), The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass (1992 Reprint)
- Sarma, Chandradhar (2007), The Advaita Tradition in Indian Philosophy, Motilal Banarsidass, ISBN 978-8120813120
- Dvivedi, Manilal N. (2003). The Mandukyopanishad: With Gaudapada's Karikas and the Bhashya of Sankara. Jain Publishing Company.
- Fox, Douglas (1993). Dispelling the Illusion. Albany: SUNY Press.
- Jones, Richard H. (2014). Gaudapada: Advaita Vedanta's First Philosopher. New York: Jackson Square Books.
- King, Richard (1995). Early Advaita Vedanta and Buddhism: The Mahayana Context of the Gaudapadiya-Karika. SUNY Press.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Gaudapada на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- The Mandukya Upanishad/Karika, Shankara’s Commentary and Anandagiri’s Tika Translated by Swami Nikhilananda, online ebook
- Gaudapada Karika, Translation and commentary by Charles Johnston, Theosophical Quarterly
- advaita-vedanta.org, Gaudapada
- Mandukya Upanishad with Gaudapada's Karika
- P.J. Mazumdar, Gaudapada's Karika on the Mandukya Upanishad
