Generalizovana distonija

С Википедије, слободне енциклопедије
Generalizovana distonija
Dystonia2010.JPG
Lekovima izazvana generalizovana distonija
Specijalnostineurologija, pedijatrija
SimptomiGeneralised dystonia

Generalizovana distonija je redak oblik distonije koji se obično rano javlja (najčešće u kasnom detinjstvu/ranom tinejdžerskom dobu).[1] Iako bolest obično počinje u udovima, ona se zatim generaliuje na druga područja, tako da su kod ove distonije bolešću zahvaćeni trup i još najmanje dva segmenta tela. Međutim najbitnija karakteritistika generalizovanih distonija je da ona najčešće zahvata trup.[2][3]

U kliničkoj slici dominiraju nehotični grčevi u stopalu ili nozi, a zatim kako bolest napreduje isti simptomi se javljaju i drugim udovima i trupa. U većini slučajeva simptomi napreduju do 5 godine od početka bolesti, a onda se ustaljuju. Slučajevi generalizovane distonije koji počinju nakon sredine dvadesetih godina su neobični i jako retki.[4]

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Patogeneza distonije je veoma složena i još uvijek nije do kraja objašnjena.[5] Zahvaljujući razvitku moderne tehnologije, danas postoji nekoliko objašnjenja nastanka različitih tipova distonije. Jedan od istraživanih mehanizama su genetske mutacije,[6] među kojima su najčešće DYT1, DYT3, DYT6-distonija.[7]

Disfunkcija neurotransmitera može biti uzorok bolesti

Osim toga, distonija se povezuju se i s određenom disfunkcijom bazalnih ganglija,[8][9][10] u kojoj dolazi do redukcije inhibitorne funkcije paliduma na talamus,[11] što rezultuje preteranom aktivnošću u premotornom delu moždane kore.[12][13]

Takođe, distonija se povezuje i sa degeneracijom maloga mozga odnosno patološkim cerebelotalamo-kortikalnim putovima.[14][15]

U patogenezu distonija često spadaju i:[16]

  • disfunkcija neurotransmitera (dopamin, acetilkolin, GABA),[17]
  • disfunkcija jonskih kanala,[18][19]
  • disfunkcija intracelularne signalizacije.[20]

Vrste[уреди | уреди извор]

Generalizirana distonija može biti:[21]

  • nasledna (uzrokovana genetskim faktorima),
  • idiopatska (kod koje ne postoji prepoznatljiv uzrok),[22][23]
  • stečena (kod koje postoji uzrok kao što je drugo narušeno zdravstveno stanje, lekovi ili moždani udar).[24]

Generalizovana distonija ponekad je uzrokovana i mutacijom gena DYT1. Ako pacijent nasledi ovu mutaciju, u 30% slućajeva postoji mogućnost da će razviti DYT1 distonija. Ako nosilac ovog gena do 30. godinu života oboli od distonije, postoji velika šansa da se distonija nikad neće razviti.

Postoji i niz drugih gena koje uzrokuju primarni rani početak generalizovane distonija uključujući DYT5 gen koji uzrokuje redak tip generalizovane distonije, koji povoljno reaguje na tretman dopaminom i nosi naziv dopa odgovorne distonija.

Ako se ne utvrdi nikakav genetski uzrok, lekar će istražiti da li je distonija „stečena“. Ovo može uključivati MRI skeniranje mozga i testiranje na druga retka stanja poput Wilson-ove bolesti ili sindrom nakupljanja gvožđa u neuronu (NBIA - genetsko degenerativno stanje u kojem se gvožđe taloži u bazalnim ganglijama mozga).[25]

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Znaci i simptomi koji dominiraju kliničkom slikom mogu uključivati:[26][27][28]

  • Spazam mišića sa ili bez bola.
  • Zakrivljeni položaji udova ili trupa.
  • Nenormalno ukočen položaj udova ili trupa.
  • Zakrivljivenost stopala i/ili noge i/ili ruke.
  • Brzi trzajni pokreti.
  • Neobično hodanje sa savijanjem i uvijanjem torza.

Terapija[уреди | уреди извор]

Levedopa (ispitivanje levodope (obično najmanje 2 meseca) je adekvatno za sve primarne distonije u ranom početku kako bi se identifikovala distonija koja reaguje na dopamin).
Tretmani druge linije uključuke tetrabenazin (3d model, koji pomaže u kontroli tremora i nehotičnog spazma.
U terapiji distonija koja uzrokuje značajno funkcionalno oštećenje, treba razmotrit primenu DBS. Ona obično započinje primenom triheksifenidila
DBS (duboka stimulacija mozga)

Trenutno ne postoji poznati lek za ovaj oblik distonije, ali određene mogućnosti u lečenja su dostupne.[29] Tretman se kod pojedinaca razlikuje, ali cilj svih tretmana je smanjiti simptome bolesti.[30][31][32]

Oralni lekovi se uglavnom prvo upotrebljavaju.[33] Ispitivanje levodope (obično najmanje 2 meseca) je adekvatno za sve primarne distonije u ranom početku kako bi se identifikovala distonija koja reaguje na dopamin.[34] Ako je ovo neefikasno, može se primeniti antiholinergični lek kao što je triheksifenidil, koji često može biti od pomoći u kontroli mišićnih spazama i tremora. Tretmani druge linije mogu uključivati klonazepam (jak mišićni relaksant) ili tetrabenazin (koji pomaže u kontroli tremora i nehotičnog spazma),[35] baklofen (efikasan mišićni relaksant), levetiracetam,[36][37][38] gabapentin,[39] botulinski toksin (botoks),[40][41][42] Kombinacija lekova često daje bolje rezultate.[43][44] Ovi lekovi mogu imati nuspojave o kojima pacijent trebali porazgovarati sa svojim lekarem.

Redovne injekcije ponekad mogu biti korisne u smanjenju simptoma u nekim izolovanim područjima koja su pogođena distonijom kao što su vilice, ruke, stopala ili noge.[45][46]

Hirurška tehnika poznata kao duboka stimulacija mozga može pružiti trajnu korist u nekim slučajevima.[47] Zasnovana je na plasiranju finih elektroda u mozak da bi se prigušili lažni signali koji izazivaju grčeve mišića.[48][49] [50]Odabir pacijenata vrši se pažljivo nako detaljnog testiranja kako bi se osiguralo da pacijent može imati koristi od ove operacije.[51][52][53]

Izvještaji pokazuju da pacijenti s primarnom distonijom reagiraju bolje od onih sa sekundarnom distonijom, a funkcija udova i aksijalnih mišića može se poboljšati više kod kranijalne distonije. Neke studije takođe navode da kraće trajanje bolesti može biti povezano s boljim ishodom. Međutim, važno je napomenuti da čak i među onima za koje se smatra da najbolje reaguju na duboku stimulaciju mozga (DBS),[54] ilii pacijenti s primarno generaliziranom distonijom, postoji podskup koji će imati značajnu i trajnu kliničku korist nakon primene oralnih lekova.[55] [56] Ako je kliničko poboljšanje u određenom trenutku neadekvatno, a distonija uzrokuje značajno funkcionalno oštećenje, treba razmotrit primenu DBS. Ona obično započinje primenom triheksifenidila,[57] postepeno sve do velike doze. Zatim se često dodaje baklofen,[58] kao drugo sredstvo.[59][60][61] Ako je kliničko poboljšanje u tom trenutku neadekvatno, a distonija uzrokuje značajno funkcionalno oštećenje, razmotra se primena DBS.[62][63][64]

Duboka stimulacija mozga (DBS; Deep Brain Stimulation) je fundamentalno reverzibilna, neurohirurška intervencija u mozgu koja je odobrena širom sveta za lečenje određenih neuroloških bolesti poput Parkinsonove bolesti. Kolokvijalno se koristi i termin pejsmejker (mozga) koji je ranih 1970-ih skovao španski naučnik Jose Delgado i koji naglašava tehnološku vezu sa pejsmejkerom.

DBS je odobren u EU za lelčenje esencijalnog tremora (od 1995), za Parkinsonovu bolest (1998), za distoniju (2003), opsesivno-kompulzivni poremećaj (2009) i epilepsiju (2010) i povezan je sa značajnim poboljšanjima u kvalitetu života .boilesnika.[64][62]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chen, Rou-Shyan (јун 2005). „[Pathophysiology of dystonia]”. Acta Neurologica Taiwanica. 14 (2): 84—93. ISSN 1028-768X. PMID 16008168. 
  2. ^ Albanese A, Bhatia K, Bressman SB, DeLong MR, Fahn S, Fung VSC, et al. Concept and classification of dystonia. Mov Disord [Internet]. 2013;28(7):863–73.
  3. ^ Dystonia: a disorder of motor programming or motor execution? Kanovský P.Mov Disord. 2002 Nov;17(6):1143-7. doi: 10.1002/mds.10284.PMID: 12465050
  4. ^ „Generalised dystonia”. The Dystonia Society London. Приступљено 23. 11. 2019. 
  5. ^ Burke RE, Fahn S, Marsden CD. Torsion dystonia: a double-blind, prospective trial of high-dosage trihexyphenidyl. Neurology. 1986;36(2):160–4.
  6. ^ Clot F, Grabli D, Cazeneuve C, Roze E, Castelnau P, Chabrol B, et al. Exhaustive analysis of BH4 and dopamine biosynthesis genes in patients with Dopa-responsive dystonia. Brain. 2009;132(Pt 7):1753–63.
  7. ^ Reduced cerebral cortex inhibition in dystonia: direct evidence in humans. Di Lazzaro V, Oliviero A, Profice P, Dileone M, Pilato F, Insola A, Della Marca G, Tonali PA, Mazzone P.Clin Neurophysiol. 2009 Apr;120(4):834-9. doi: 10.1016/j.clinph.2009.02.001. Epub 2009 Mar 5.PMID: 19268631
  8. ^ DeLong MR. Primate models of movement disorders of basal ganglia origin. Trends Neurosci. 1990;13:281–5.
  9. ^ Mink JW, Thach WT. Basal ganglia intrinsic circuits and their role in behavior. Curr Opin Neurobiol. 1993;3:950–7.
  10. ^ Nambu A. Seven problems on the basal ganglia. Curr Opin Neurobiol. 2008;18:595–604.
  11. ^ Alexander GE, Crutcher MD, DeLong MR. Basal ganglia-thalamocortical circuits: parallel substrates for motor, oculomotor, “prefrontal” and “limbic” functions. Prog Brain Res. 1990;85:119–46.
  12. ^ Dumbović L, Đerke F, Fabijanić U, Njirić N, Meštrović A, Mudrovčić M, et al. Poremećaji pokreta. Gyrus. 2015;3(4):206–8.
  13. ^ Albin RL, Young AB, Penney JB. The functional anatomy of basal ganglia disorders. Trends Neurosci. 1989;12:366–75.
  14. ^ Kaji R, Bhatia K, Graybiel AM. Pathogenesis of dystonia: is it of cerebellar or basal ganglia origin? J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2017;jnnp-2017-316250.
  15. ^ Vitek JL. Pathophysiology of dystonia: a neuronal model. Mov Disord. 2002;17:S49–62.
  16. ^ Vitek JL, Giroux M. Physiology of hypokinetic and hyperkinetic movement disorders: model for dyskinesia. Ann Neurol. 2000;47:S131–40.
  17. ^ Harwood G, Hierons R, Fletcher NA, Marsden CD. Lessons from a remarkable family with dopa-responsive dystonia. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 1994;57(4):460–3.
  18. ^ Neubauer D, Frelih J, Zupancic N, Kopac S, Cindro-Heberle L. Pyruvate dehydrogenase deficiency presenting as dystonia and responding to levodopa. Dev Med Child Neurol. 2005;47(7):504.
  19. ^ Head RA, de Goede CG, Newton RW, Walter JH, McShane MA, Brown RM, et al. Pyruvate dehydrogenase deficiency presenting as dystonia in childhood. Dev Med Child Neurol. 2004;46(10):710–2.
  20. ^ Skogseid IM. Dystonia - new advances in classification, genetics, pathophysiology and treatment. Acta Neurol Scand Suppl. 2014;129(198):13–9.
  21. ^ Fahn S. Concept and classification of dystonia. Adv Neurol. 1988;50:1–8.
  22. ^ Bernard G, Vanasse M, Chouinard S. A case of secondary dystonia responding to levodopa. J Child Neurol. 2010;25(6):780–1.
  23. ^ Shimoizumi H, Okabe I, Kodama H, Yanagisawa M. Methylmalonic acidemia with bilateral MRI high intensities of the globus pallidus. No To Hattatsu. 1993;25(6):554–7.
  24. ^ Secondary and primary dystonia: pathophysiological differences. Kojovic M, Pareés I, Kassavetis P, Palomar FJ, Mir P, Teo JT, Cordivari C, Rothwell JC, Bhatia KP, Edwards MJ.Brain. 2013 Jul;136(Pt 7):2038-49. doi: 10.1093/brain/awt150. Epub 2013 Jun 13.PMID: 23771342
  25. ^ Midgard R, Aarli JA, Julsrud OJ, et al. Symptomatic hemidystonia of delayed onset. Magnetic resonance demonstration of pathology in the putamen and the caudate nucleus. Acta Neurol Scand1989;79:27–31
  26. ^ Cortical and spinal abnormalities in psychogenic dystonia. Espay AJ, Morgante F, Purzner J, Gunraj CA, Lang AE, Chen R.Ann Neurol. 2006 May;59(5):825-34. doi: 10.1002/ana.20837.PMID: 16634038
  27. ^ Nambu A, Tokuno H, Takada M. Functional significance of the cortico–subthalamo–pallidal ‘hyperdirect’ pathway. Neurosci Res. 2002;43:111–7.
  28. ^ Nygaard TG, Takahashi H, Heiman GA, Snow BJ, Fahn S, Calne DB. Long-term treatment response and fluorodopa positron emission tomographic scanning of parkinsonism in a family with dopa-responsive dystonia. Ann Neurol. 1992;32(5):603–8.
  29. ^ Bressman SB, Greene PE. Treatment of hyperkinetic movement disorders. Neurol Clin. 1990;8(1):51–75.
  30. ^ Transcranial magnetic stimulation in Gilles de la Tourette syndrome. Orth M.J Psychosom Res. 2009 Dec;67(6):591-8. doi: 10.1016/j.jpsychores.2009.07.014.PMID: 19913663
  31. ^ Byl N, Merzenich M, Cheung S, Bedenbaugh P, Nagarajan S, Jenkins W. A primate model for studying focal dystonia and repetitive strain injury: effects on the primary somatosensory cortex. Phys Ther. 1997;77:269–84.
  32. ^ Vidailhet M, Vercueil L, Houeto JL, Krystkowiak P, Benabid AL, Cornu P, et al. Bilateral deep-brain stimulation of the globus pallidus in primary generalized dystonia. N Engl J Med. 2005;352(5):459–67.
  33. ^ Rice J, Waugh MC. Pilot study on trihexyphenidyl in the treatment of dystonia in children with cerebral palsy. J Child Neurol. 2009;24(2):176–82.
  34. ^ Fahn S. High dosage anticholinergic therapy in dystonia. Neurology. 1983;33:1255–61.
  35. ^ Guay DR. Tetrabenazine, a monoamine-depleting drug used in the treatment of hyperkinetic movement disorders. Am J Geriatr Pharmacother. 2010;8(4):331–73.
  36. ^ Zesiewicz TA, Louis ED, Sullivan KL, Menkin M, Dunne PB, Hauser RA. Substantial improvement in a Meige’s syndrome patient with levetiracetam treatment. Mov Disord. 2004;19(12):1518–21.
  37. ^ Hering S, Wenning GK, Seppi K, Poewe W, Mueller J. An open trial of levetiracetam for segmental and generalized dystonia. Mov Disord. 2007;22(11):1649–51.
  38. ^ Tarsy D, Ryan RK, Ro SI. An open-label trial of levetiracetam for treatment of cervical dystonia. Mov Disord. 2006;21(5):734–5.
  39. ^ Paliwal VK, Gupta PK, Pradhan S. Gabapentin as a rescue drug in D-penicillamine-induced status dystonicus in patients with Wilson disease. Neurol India. 2010;58(5):761–3.
  40. ^ Dressler D. Botulinum toxin for treatment of dystonia. Eur J Neurol. 2010;17 Suppl 1:88–96.
  41. ^ Dressler D, Benecke R. Autonomic side effects of botulinum toxin type B treatment of cervical dystonia and hyperhidrosis. Eur Neurol. 2003;49(1):34–8.
  42. ^ Naumann M, Carruthers A, Carruthers J, Aurora SK, Zafonte R, Abu-Shakra S, et al. Meta-analysis of neutralizing antibody conversion with onabotulinumtoxinA (BOTOX(R)) across multiple indications. Mov Disord. 2010;25(13):2211–8.
  43. ^ Papapetropoulos S, Singer C. Improvement of cervico-trunco-brachial segmental dystonia with topiramate. J Neurol. 2006;253(4):535–6.
  44. ^ Sullivan KL, Hauser RA, Louis ED, Chari G, Zesiewicz TA. Levetiracetam for the treatment of generalized dystonia. Parkinsonism Relat Disord. 2005;11(7):469–71.
  45. ^ Greene P, Shale H, Fahn S. Experience with high dosages of anticholinergic and other drugs in the treatment of torsion dystonia. Adv Neurol. 1988;50:547–56.
  46. ^ Andrews C, Aviles-Olmos I, Hariz M, Foltynie T. Which patients with dystonia benefit from deep brain stimulation? A metaregression of individual patient outcomes. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2010;81(12):1383–9.
  47. ^ Byl NN. Focal hand dystonia may result from aberrant neuroplasticity. Adv Neurol. 2004;94:19–28.
  48. ^ Magarinos-Ascone CM, Regidor I, Gomez-Galan M, Cabanes-Martinez L, Figueiras-Mendez R. Deep brain stimulation in the globus pallidus to treat dystonia: electrophysiological characteristics and 2 years’ follow-up in 10 patients. Neuroscience. 2008;152:558–71.
  49. ^ Starr PA, Turner RS, Rau G, Lindsey N, Heath S, Volz M, et al. Microelectrode-guided implantation of deep brain stimulators into the globus pallidus internus for dystonia: techniques, electrode locations, and outcomes. Neurosurg Focus. 2004;17:E4.
  50. ^ Kupsch A, Benecke R, Muller J, Trottenberg T, Schneider GH, Poewe W, et al. Pallidal deep-brain stimulation in primary generalized or segmental dystonia. N Engl J Med. 2006;355(19):1978–90.
  51. ^ Lozano AM, Lang AE, Galvez-Jimenez N, Miyasaki J, Duff J, Hutchinson WD, et al. Effect of GPi pallidotomy on motor function in Parkinson’s disease. Lancet. 1995;346:1383–7.
  52. ^ Tisch S, Zrinzo L, Limousin P, Bhatia KP, Quinn N, Ashkan K, et al. Effect of electrode contact location on clinical efficacy of pallidal deep brain stimulation in primary generalised dystonia. J Neurol Neurosurg Psychiatry. 2007;78:1314–9.
  53. ^ Speelman JD, Contarino MF, Schuurman PR, Tijssen MA, de Bie RM. Deep brain stimulation for dystonia: patient selection and outcomes. Eur J Neurol. 2010;17 Suppl 1:102–6.
  54. ^ Vasques X, Cif L, Gonzalez V, Nicholson C, Coubes P. Factors predicting improvement in primary generalized dystonia treated by pallidal deep brain stimulation. Mov Disord. 2009;24(6):846–53.
  55. ^ Borggraefe I, Mehrkens JH, Telegravciska M, Berweck S, Botzel K, Heinen F. Bilateral pallidal stimulation in children and adolescents with primary generalized dystonia–report of six patients and literature-based analysis of predictive outcomes variables. Brain Dev. 2010;32(3):223–8.
  56. ^ Haridas A, Tagliati M, Osborn I, Isaias I, Gologorsky Y, Bressman SB, et al. Pallidal deep brain stimulation for primary dystonia in children. Neurosurgery. 2011;68(3):738–43.
  57. ^ Sanger TD, Bastian A, Brunstrom J, Damiano D, Delgado M, Dure L, et al. Prospective open-label clinical trial of trihexyphenidyl in children with secondary dystonia due to cerebral palsy. J Child Neurol. 2007;22(5):530–7.
  58. ^ Ford B, Greene PE, Louis ED, Bressman SB, Goodman RR, Brin MF, et al. Intratekalni baklofen u liječenju distonije. Adv Neurol. 1998; 78: 199–210.
  59. ^ Albright AL, Barry MJ, Shafton DH, Ferson SS. Intrathecal baclofen for generalized dystonia. Dev Med Child Neurol. 2001;43(10):652–7.
  60. ^ Motta F, Stignani C, Antonello CE. Effect of intrathecal baclofen on dystonia in children with cerebral palsy and the use of functional scales. J Pediatr Orthop. 2008;28(2):213–7.
  61. ^ Albright AL, Ferson SS. Intraventricular baclofen for dystonia: techniques and outcomes. Clinical article. J Neurosurg Pediatr. 2009;3(1):11–4.
  62. ^ а б Isaias IU, Alterman RL, Tagliati M. Outcome predictors of pallidal stimulation in patients with primary dystonia: the role of disease duration. Brain. 2008;131(Pt 7):1895–902.
  63. ^ Isaias IU, Alterman RL, Tagliati M. Deep brain stimulation for primary generalized dystonia: long-term outcomes. Arch Neurol. 2009;66(4):465–70.
  64. ^ а б Cif L, Vasques X, Gonzalez V, Ravel P, Biolsi B, Collod-Beroud G, et al. Long-term follow-up of DYT1 dystonia patients treated by deep brain stimulation: an open-label study. Mov Disord. 2010;25(3):289–99.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).