Geteov univerzitet u Frankfurtu

Координате: 50° 7′ 40″ N 8° 40′ 00″ E / 50.12778° СГШ; 8.66667° ИГД / 50.12778; 8.66667
С Википедије, слободне енциклопедије
Geteov univerzitet
Goethe-Universität Frankfurt am Main
Logo-Goethe-University-Frankfurt-am-Main.svg
Bivše imeKönigliche Universität zu Frankfurt am Main[1]
TipJavni
Osnivanje18. oktobar 1914 (1914-10-18)[1]
Budžet 644,6 mil. (2018)[2]
KancelarAlbreht Fester[3]
PredsednikBirgita Volf[4]
PotpredsednikSimone Fulda, Rolf van Dik, Rodžer Erb, Manfred Šubert-Zsilavecz[5]
Nastavno osoblje3.055,97 (FTE, 2018)[2]
Administrativno
osoblje

2.038,56 (FTE, 2018)[2]
Broj studenata43.630 (2020)[6]
Preddiplomci20.232 (2020)[6]
Postdiplomci6.722 (2020)[6]
Doktoranti1.688 (2020)[6]
Ostali studenti5.947 (Obrazovanje nastavnika) (2020)[6]
AdresaKampus Vestend:
Teodor-V.-Adorno-Plac 1
, Frankfurt na Majni, Hesen, 60323, Nemačka
50° 7′ 40″ N 8° 40′ 00″ E / 50.12778° СГШ; 8.66667° ИГД / 50.12778; 8.66667
Kampusviše lokacija
JezikNemački
Boje     Plava
Veb-sajtwww.goethe-university-frankfurt.de
HouseofFinance.jpg

Geteov univerzitet (nem. Goethe-Universität Frankfurt am Main) je univerzitet koji se nalazi u Frankfurtu na Majni, Nemačka. On je osnovan je 1914. godine kao građanski univerzitet, što znači da ga je osnovalo i finansiralo bogato i aktivno liberalno građanstvo Frankfurta. Prvobitno ime je bilo Univerzitet u Frankfurtu na Majni. Godine 1932. ime univerziteta prošireno je u čast jednog od najpoznatijih građana Frankfurta, pesnika, filozofa i pisca/dramaturga Johana Volfganga Getea. Trenutno univerzitet ima oko 45.000 studenata, raspoređenih u četiri glavna kampusa u gradu.

Univerzitet je proslavio stotu godišnjicu 2014. Prva žena predsednica univerziteta Birgita Vulf položila je zakletvu 2015.[7] Dvadeset dobitnika Nobelove nagrade povezano je sa univerzitetom, uključujući Maks fon Lauea i Maks Borna.[8][9] Univerzitet je takođe povezan sa 18 dobitnika prestižne nagrade Gotfrid Vilhelm Lajbniz.[10]

Geteov univerzitet je deo IT klastera Rajna-Majna-Nekar. Univerzitet Johanes Gutenberg iz Majnca, Geteov univerzitet u Frankfurtu i Tehnički univerzitet u Darmštatu zajedno čine Univerzitete Rajne-Majna (RMU).

Istorija[уреди | уреди извор]

Kampus Bokenhajm (1958)

Istorijski koreni univerziteta mogu se pratiti sve do 1484. godine, kada je biblioteka gradskog veća osnovana po zaveštanju plemića Ludviga fon Marburga. Nakon što je spojena sa drugim kolekcijama, ona je preimenovana u Gradsku biblioteku 1668. godine i postala univerzitetska biblioteka 1914. godine.[11] U zavisnosti od zemlje, datum osnivanja se različito beleži. Prema anglo-američkim proračunima, datum osnivanja Geteovog univerziteta bio bi 1484. U Nemačkoj, datum kada je stečeno pravo na dodelu doktorata se smatra godinom osnivanja univerziteta.

Univerzitet je takođe imao uticaja u prirodnim naukama i medicini, sa dobitnicima Nobelove nagrade, uključujući Maks fon Lauea i Maksa Borna, i otkrićima poput Štern-Gerlahovog eksperimenta.

Poslednjih godina univerzitet se posebno fokusirao na pravo, istoriju i ekonomiju, stvarajući nove institute, poput Instituta za pravo i finansije (ILF) i Centra za finansijske studije (CFS). Jedna od ambicija univerziteta je da postane vodeći nemački univerzitet za finansije i ekonomiju, s obzirom na blizinu škole jednom od evropskih finansijskih centara.[12] U saradnji sa Fukva poslovnom školom na Univerzitetu Djuk, Geteova poslovna škola nudi MBA program. Geteov univerzitet je ustanovio međunarodnu nagradu za istraživanje u finansijskoj ekonomiji, nagradu Dojč banke za finansijsku ekonomiju.

Organizacija[уреди | уреди извор]

Kampus Vestend
Univerzitetska biblioteka na Kampusu Vestend

Univerzitet se sastoji od 16 fakulteta. Poređani prema njihovom sortnom broju, oni su:[13]

  • 01. Rechtswissenschaft (Pravo)
  • 02. Wirtschaftswissenschaften (Ekonomija i poslovna administracija)
  • 03. Gesellschaftswissenschaften (Društvene nauke)
  • 04. Erziehungswissenschaften (Obrazovne nauke)
  • 05. Psychologie und Sportwissenschaften (Psihologija i nauke o sportu)
  • 06. Evangelische Theologie (Protestantska teologija)
  • 07. Katholische Theologie (Rimokatolička teologija)
  • 08. Philosophie und Geschichtswissenschaften (Pilozoija i istorija)
  • 09. Sprach- und Kulturwissenschaften (Fakultet za lingvistiku, kulturu i umetnost)
  • 10. Neuere Philologien (Moderni jezici)
  • 11. Geowissenschaften/Geographie (Geonauke i geografija)
  • 12. Informatik und Mathematik (Računarske nauke i matematika)
  • 13. Physik (Fizika)
  • 14. Biochemie, Chemie und Pharmazie (Biohemija, hemija i farmacija)
  • 15. Biowissenschaften (Biološke nauke)
  • 16. Medizin (Medicinske nauke)

Pored toga, postoji nekoliko kolociranih istraživačkih instituta Maks Plank društva:

Kampusi[уреди | уреди извор]

Kampus Vestend
Kampus Vestend

Univerzitet se nalazi u četiri kampusa u Frankfurtu na Majni:

  • Kampus Vestend:

Sedište univerziteta, takođe smešta departmane društvenih nauka, pedagogije, psihologije, teologije, filozofije, istorije, filologije, arheologije, prava, ekonomije i poslovne administracija, ljudske geografije

  • Kampus Bokenhajm:

Univerzitetska biblioteka, matematika, računarksa nauka, istorija umenosti, fine umetnosti

  • Kampus Ridberg:

Farmacija, fizika, hemija, biohemija, biologija, geonauke i geografija

  • Kampus Niderad:

Medicinska nauka, stomatologija, univerzitetska bolnica

  • Kampus Ginhajm:

Sportovi.

Kampus Vestend[уреди | уреди извор]

IG Farben zgrada na Uni Frankfurtu
IG Farben zgrada na Kampusu Vestend

Univerzitetskim „Kampusom Vestend” dominira zgrada IG Farben, arhitekte Hans Polziga, koja je primer modernističkog stila nove objektivnosti.[14][15] Stil zgrade IG Farben prvobitno je izabran kao „simbol za naučnu i trgovačku nemačku radnu snagu, napravljen od gvožđa i kamena”, kako je u uvodnom govoru izjavio direktor IG Farbena u vreme gradnje, baron fon Šnicler. oktobra 1930.

Nakon što je univerzitet preuzeo kompleks, nove zgrade su dodate kampusu. Dana 30. maja 2008. godine, Dom finansija preselio se u novu zgradu koju su projektovali arhitekti Kleihues+Kleihues, prateći stil zgrade IG Farben. Gornji spratovi zgrade Doma finansija imaju nekoliko odvojenih kancelarija, kao i zajednički kancelarijski prostor za istraživače i studente. Prizemlje je otvoreno za javnost i posetioce dočekuje prostranim, prirodno osvetljenim foajeom koji vodi do predavaonica, sala za seminare i informativnog centra, 24-satne referentne biblioteke. U prizemlju se takođe nalaze računarske sobe i kafić. Podovi, zidovi i plafon predsoblja ukrašeni su mrežnim dizajnom koji se nastavlja širom cele zgrade. Podovi su inspirisani Rafaelovim freskama, Atinske škole.

Dobitnici Nobelove nagrade (alumni i osoblje)[уреди | уреди извор]

Svetski rangovi[уреди | уреди извор]

Univerzitetski rangovi
Globalno – sveukupno
ARWU Svet[21]101-150 (2017)
QS Svet[22]279
THE Svet[23]251–300 (2019)

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „"Aus der Mitte der Stadtgesellschaft – 100 Jahre Goethe-Universität" von Prof. Dr. Werner Müller-Esterl” (PDF) (на језику: German). Приступљено 2016-05-27. 
  2. ^ а б в „Jahrbuch 2018. "Entwicklung gestalten" (PDF) (на језику: German). Приступљено 2019-10-19. 
  3. ^ „Goethe-Universität hat neuen Kanzler: Dr. Albrecht Fester übernimmt das Amt an Hessens größter Universität” (на језику: German). 2018-03-16. Приступљено 2018-04-06. 
  4. ^ „Präsidentin der Goethe-Universität” (на језику: German). Приступљено 2016-05-27. 
  5. ^ „Vizepräsidenten der Goethe-Universität” (на језику: German). Приступљено 2018-09-10. 
  6. ^ а б в г д „Studierendenstatistik (Daten pro Semester)” (на језику: German). Приступљено 2020-07-04. 
  7. ^ „Neue Uni-Präsidentin will kommunikativen Führungsstil”. Faz.net. Приступљено 2015-03-03. 
  8. ^ „Nobel prize Physics laureates”. 
  9. ^ „Goethe-Universität — Nobelpreisträger an der Goethe Universität”. www.uni-frankfurt.de. Приступљено 2019-10-12. 
  10. ^ „Goethe-Universität — Leibnizpreisträger an der Goethe-Universität”. www.uni-frankfurt.de. Приступљено 2019-10-12. 
  11. ^ „Geschichte der Stadt- und Universitätsbibliothek”. www.ub.uni-frankfurt.de. Приступљено 2017-08-05. 
  12. ^ „Die Johann Wolfgang Goethe-Universität auf dem Weg zur führenden Wirtschaftshochschule in Deutschland” (PDF). Приступљено 2011-09-26. 
  13. ^ „Faculties”. Приступљено 2014-05-11. 
  14. ^ „Ein Wandgemälde in Frankfurts Universität - Monumente Online”. www.monumente-online.de. 
  15. ^ M. Tafuri, F. Dal Co: Klassische Moderne, Stuttgart, 1988, S148f
  16. ^ „Nobel Prize Goethe University”. Приступљено 2016-03-11. 
  17. ^ „Loewi, Otto”. Deutsche Biographie. Приступљено 11. 3. 2016. 
  18. ^ а б „Goethe-Universität — Nobelpreisträger an der Goethe Universität”. www.uni-frankfurt.de. 
  19. ^ „Niels K. Jerne - Biographical”. Приступљено 2016-03-11. 
  20. ^ „Jean-Marie Pierre Lehn - Curriculum Vitae”. Приступљено 2016-03-11. 
  21. ^ „ARWU World University Rankings 2017 | Academic Ranking of World Universities 2017 | Top 500 universities | Shanghai Ranking - 2017”. www.shanghairanking.com. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2019. Приступљено 06. 11. 2020. 
  22. ^ а б „QS World University Rankings 2019”. Top Universities. 1. 2. 2017. 
  23. ^ „World University Rankings”. Times Higher Education (THE). 26. 9. 2018. 
  24. ^ „Global Companies Rank Universities”. New York Times. Приступљено 1. 12. 2012. 
  25. ^ „Academic Ranking of World Universities 2017”. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2019. Приступљено 3. 11. 2018. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]