Gilbertov sindrom

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Žilberov sindrom
Bilirubin.svg
Bilirubin
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthepatology, family medicine
MKB-10E80.4
MKB-9-CM277.4
OMIM143500
DiseasesDB5218
MedlinePlus000301
eMedicinemed/870
Patient UKGilbertov sindrom
MeSHD005878

Žilberov sindrom, poznat kao i Žilber-Mulengrahtov sindrom, nasledni je poremećaj metabolizma bilirubina.[1][2][3][4][5][6] Vodeći simptom bolesti je žutica uzrokovana povišenom koncentracijom nekonjugiranog bilirubina u krvi. Bolest je česta i zahvata oko 5% populacije (prema nekima 10%).

Uzrok hiperbilirubinemije je smanjena aktivnost enzima glukuronoziltransferaze (bilirubin-uridin-difosfat-glukuronozilltransferaza, B-UGT), koji konjugira bilirubin i još neke molekule. Konjugacijom bilirubin postaje rastvorljiv, te se izlučuje putem žuči u dvanaestopalačno crevo.

Žilberov sindrom je u većini slučajeva bezopasna bolest koja ne zahteva lečenje, a ispoljava se žuticom usled povišenja bilirubina u krvi (što može biti povezano sa stresom npr. gladovanje, fizički napor, infektivna bolest) i nespecifičnim simptomima kao što su mučnina, umor, proliv, glavobolja, smanjenje apetita, kojima se za sada ne može utvrditi pravi uzrok.

Neki lekovi se metabolizuju delovanjem enzima B-UGT, zbog čega može doći do povišene koncetracije tih lekova ili njihovih razgradnih produkata u krvi.

Sindrom je nazvan prema naučnicima Nikolasu Ogistenu Žilberu i Jens Einar Mulengrahtu, te se u nemačkoj literaturi susreće i naziv Morbus Meulengraht.

Reference[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).