Gornji paleolit

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Crteži nosoroga iz pećine Šove, 37.000 do 33.500 godina stari.
Paleolitska Venera iz Brasempua.
Pećinska umetnost u pećini Lasko

Gornji paleolit je treći ili poslednji period paleolita ili starijeg kamenog doba koje se odnosi na Evropu, Afriku i Aziju. Ovo se razdoblje smešta u vremenski okvir od pre 40.000 do pre 10.000 godina, kad je došlo do razvoja poljoprivrede, koja označava kraj paleolita. Moderni ljudi (Homo sapiens) se pojavljuju pre oko 200.000 godina[1] i započinju proces migracija iz Afrike prema Aziji i Evropi, za vreme srednjeg paleolita[2][3]. Do pre 40.000 godina način života ljudi se malo menjao u odnosu na njihove pretke, ali je u to vreme, u relativno kratkom roku, došlo do razvoja kulture s regionalnim specifičnostima, razvoja novih tehnologija i delotvornijih načina lova, a razvio se i profinjeniji smisao za estetiku. Ova se promena od srednjeg prema gornjem paleolitu naziva revolucijom gornjeg paleolita.[2][3] Neandertalci nastavljaju da koriste musterijensku tehnologiju kamenog oruđa. Kojsanski narodi u Tanzaniji i Južnoj Africi su genetski u direktnom srodstvu s paleolitskim pripadnicima vrste Homo sapiens, te predstavljaju najstarije poznate ljudske kulture.

Najstariji oblici organizovanih naselja u obliku logorišta, ponekad s jamama za skladištenje hrane, mogu se pronaći u ovom razdoblju. Ova su naselja često podizana u uskim delovima dolina i klancima, verojatno da olakšaju lov na prolazeća krda životinja. Neka su logorišta verojatno bila naseljena tokom cele godine, iako se u većini slučajeva radilo o privremenim naseobinama, koje su se koristile tokom jedne sezone. Ljudi su logorišta napuštali kako bi koristili druge izvore hrane u drugim delovima godine. Tehnološki napredak je uključivao značajan razvoj proizvodnje kremenog oruđa uključujući manufakture temeljene na finim oštricama umesto jednostavnijih i kraćih krhotina. Šila izrađena od različitih materijala i kameno oruđe za struganje i poliranje omogućili su rad na kostima, rogovima i koži. Napredna lovačka koplja i harpuni se takođe pojavljuju u ovom razdoblju.

Umetnička dela onog doba doživljavaju procvat u obliku paleolitskih Venera, pećinskih slika, petroglifa te egzotičnih sirovina pronađenih daleko od mesta proizvodnje, što sugeriše nastanak trgovačkih veza među udaljenim zajednicama.[2][3] Nastale su i složenije društvene grupe, kao posledica raznovrsnijih i pouzdanijih izvora hrane i specijalizovanih vrsta alata. To je verojatno podstaknulo jačanje grupne identifikacije ili nastanak etniciteta. Te su grupe počele da stvaraju specifične simbole i rituale koji su važan deo modernog ljudskog ponašanja. Razlozi za takve promene u ljudskom ponašanju su moguća posledica klimatskih promena tokom ovog geološkog razdoblja kojeg karakteriše veliki pad globalne temperature, što je sa sobom povlačilo pogoršanje ionako teške klime u poslednjem ledenom dobu. Ove su promene verovatno uzrokovale smanjenje zaliha iskoristivog drva i naterale ljude na korištenje drugih materijala, dok je kremen postao previše krhak na niskim temperaturama te se više nije mogao koristiti kao oruđe. Pretpostavlja se takođe da je pojava jezika bila glavni pokretač svih ovih promena. Složenost novih ljudskih mogućnosti ukazuje na to da su ljudi pre 40.000 godina bili manje u mogućnosti da dalekosežno planiraju, odnosno da je govor sve to promenio.[4] Ova hipoteza nije široko prihvaćena, s obzirom da se ljudska filogenetska separacija dogodila u srednjem paleolitu.

Način života i tehnologija[уреди]

Homo erectus i neandertalci su koristili ista gruba kamana oruđa. Arheolog Ričard G. Klein, koji je intenzivno izučavao drevna kamena oruđa, smatra da je kamene alate arhaičnih hominida nemoguće kategorisati. Stiče se utisak kao da su neandertalci pravili kamene alate i da se nisu mnogo brinuli o njihovim konačnim oblicima. On tvrdi da skoro svuda, bilo da je to Azija, Afrika ili Evropa, pre 50.000 godina sva kamena oruđa su veoma slična jedna drugima i nisu sofisticirana.

Među artifaktima iz Afrike, arheolozi su utvrdili da se mogu klasifikovati i diferencirati oni koji su manje od 50.000 godina stari u više kategorija, kao što su vrhovi projektila, alati za graviranje, oštrice noževa, i alati za bušenje i probadanje. Ovi novi tipovi kamenog oružja su opisani kao jasno različiti jedni od drugih; svaki alat je imao specifčnu namenu. Osvajači, koji se obično nazivaju kro-magnoni, ostavili su mnoštvo sofisticiranih kamenih alata, uklesane i urezane komade od kostiju, slonovače i jelenskih rogova, pećinske slike i figure Venere.[5][6][7]

Neandertalci su nastavili da koriste tehnologiju musterijenskog kamenog alata i verovatno šatelperonsku tehnologiju. Ovi alati su nestali iz arheoloških zapisa u isto vreme kad su i sami neandertalci nestali iz fosilnih zapisa, pre oko 40.000 godina.[8] Naselja su često locirana u uskim podnožjima dolina, što je verojatno povezano za lovom na prolazeća krda životinja. Lov je bio važan, i irvasi/divlji jeleni „su možda bili vrsta od najvećeg pojedinačnog značaja u celokupnoj antropološkoj literaturi o lovu”.[9] Tehnološki napreci uključujući znatan razvoj u manifakturi kamenog alata, sa fokusom na finim oštricama umesto jednostavnijih i kraćih klesanih oruđa. Alati za bušenje i deljanje su korišteni za obradu kostiju, jelenskih rogova i krzana. Napredna koplja i harpuni su se isto tako pojavili u ovom periodu, zajedno sa udicama za ribu, uljanim lampama, kanapom, i šivaćim iglama.

Promene u ljudskom ponašanju pripisane su promenama klime, koje su obuhvatale brojne globalne padove temperature. To je dovelo do pogoršanja već gorke hladnoće zadnjeg ledenog doba (koje se popularno mada nepravilno naziva zadnjim ledenim dobom). Takve promene su verovatno umanjile pristup upotrebljivom drvetu i navele ljude da traže druge materijale. Osim toga, kremeni kamen je postao krhak na niskim temperaturama, te nije mogao da služi kao alat. Pojedini naučnici samtraju da je pojava kompleksnog ili apstraktnog jezika omogućila te promene ljudskog ponašanja. Kompleksnost novih ljudskih sposobnosti sugeriše da su ljudi u manjoj meri imali sposobnost planiranja ili predviđanja pre 40.000 godina, i da je pojava kooperativne i koherentne komunikacije označila novu eru kulturnog razvoja.[10]

Promene klime i geografije[уреди]

Evropska staništa tokom zadnjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina.
  Solitrejska i proto solitrejska kultura
  Epigravetska kultura

U Evropi je tokom gornjeg paleolita došlo do dramatičnih klimatskih promena, čime je obuhvaćen poslednji ledeni maksimum, najhladnija faza zadnjeg ledenog perioda, koja je trajala od pre oko 26,5 do 19 hiljada godina. Ovaj period je bio najhladniji na kraju, pre relativno brzog zagrejavanja (datumi donekle variraju za različite oblasti, i u različitim studijama). Tokom ledenog maksimuma, veći deo severne Evrope je bio pokriven ledenom pločom, što je prisililo ljudske populacije u oblasti poznate kao izbeglička staništa zadnjeg ledenog maksimuma, uključujući modernu Italiju i Balkan, delove Iberijskog poluostrva i oblasti oko Crnog mora.

Tokom ovog perioda su postojale kulture kao što su Solitrejska u Francuskoj i Španiji. Moguće je da se ljudski život nastavio povrh ledene ploče, ali o tome je veoma malo poznato, i vrlo malo o ljudskom životu koji je prethodio evropskim ledenjacima. U ranom delu ovog perioda, do oko pre 30 hiljada godina, musterijanski pluvijal učinio je severnu Afriku, uključujući Saharu, dobro zalivenom i sa nižim temperaturama nego danas; nakon završetka pluvijala Sahara je postala suva.

Poslednjim ledenom maksimumu je sledila aleredska oscilacija, topao i vlažan globalni stadijum koji se javio pre oko 13,5 do 13,8 hiljada godina. Zatim je došlo do vrlo brzog početka, možda u roku od samo jedne dekade, hladnog i suvog klimatskog perioda poznog drajasa, koji je doneo subpolarnu klimu većem delu severne Evrope. Preborealni rast temperature se isto tako naglo javio pre oko 10,3 hiljada godina, i do kraja tog perioda pre oko 9,0 hiljada godina temperature su bile slične današnjim novoima, mada je klima bila vlažnija. U ovam periodu se gornji poleolit okončao i započeo je mezolitski kulturni period.

Sa povlačenjem glečera nivoi mora su rasli; Lamanš, Irsko more i Severno more su bili kopno u to vreme, a Crno more je bilo slatkovodno jezero. Naročito je atlantska obala bila u današnjem smislu daleko od mora u većini područja, iako je mediteranska obala bila znatno manje povučena, izuzev na severu Jadranskog i Egejskog mora. Porast nivoa mora se nastavo do pre oko 7,5 hiljada godina (5.500 pne), tako da je evidencija ljudske aktivnosti duž evropske obale tokom gornjeg paleolita uglavnom izgubljena, mada su neki tragovi pronađeni pomoću ribarskih brodova i pomorske arheologije, posebno iz Dogerlanda, izgubljene oblasti ispod Severnog mora.

Kulture[уреди]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Rightmire, GP (2009). „Out of Africa: modern human origins special feature: middle and later Pleistocene hominids in Africa and Southwest Asia”. Proc Natl Acad Sci USA. 106 (38): 16046—50. Bibcode:2009PNAS..10616046R. PMC 2752549Слободан приступ. PMID 19581595. doi:10.1073/pnas.0903930106. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Pleistocene Homo sapiens from Middle Awash, Ethiopia Nature 423, 742-747 (12 June 2003) http://www.nature.com/nature/journal/v423/n6941/pdf/nature01669.pdf
  3. 3,0 3,1 3,2 Out of Africa: modern human origins special feature: middle and later Pleistocene hominins in Africa and Southwest Asia Proc Natl Acad Sci U S A. 22 September 2009;106(38):16046-50. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2752549/pdf/zpq16046.pdf
  4. ^ "No Last Word on Language Origins" Архивирано на сајту Wayback Machine (април 4, 2005) (на језику: енглески), Bellarmine University
  5. ^ „Klein: Behavioral and Biological Origins of Modern Humans 3 of 3”. www.accessexcellence.org. 
  6. ^ „Klein: Behavioral and Biological Origins of Modern Humans 1 of 3”. www.accessexcellence.org. 
  7. ^ "'Modern' Behavior Began 40,000 Years Ago In Africa", Science Daily, July 1998
  8. ^ Higham, Tom; Douka, Katerina; Wood, Rachel; Ramsey, Christopher Bronk; Brock, Fiona; Basell, Laura; Camps, Marta; Arrizabalaga, Alvaro; Baena, Javier; Barroso-Ruíz, Cecillio; Bergman, Christopher; Boitard, Coralie; Boscato, Paolo; Caparrós, Miguel; Conard, Nicholas J.; Draily, Christelle; Froment, Alain; Galván, Bertila; Gambassini, Paolo; Garcia-Moreno, Alejandro; Grimaldi, Stefano; Haesaerts, Paul; Holt, Brigitte; Iriarte-Chiapusso, Maria-Jose; Jelinek, Arthur; Jordá Pardo, Jesús F.; Maíllo-Fernández, José-Manuel; Marom, Anat; Maroto, Julià; Menéndez, Mario; Metz, Laure; Morin, Eugène; Moroni, Adriana; Negrino, Fabio; Panagopoulou, Eleni; Peresani, Marco; Pirson, Stéphane; de la Rasilla, Marco; Riel-Salvatore, Julien; Ronchitelli, Annamaria; Santamaria, David; Semal, Patrick; Slimak, Ludovic; Soler, Joaquim; Soler, Narcís; Villaluenga, Aritza; Pinhasi, Ron; Jacobi, Roger (21. 8. 2014). „The timing and spatiotemporal patterning of Neanderthal disappearance”. Nature. 512 (7514): 306—309. Bibcode:2014Natur.512306H Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMID 25143113. doi:10.1038/nature13621. 
  9. ^ "In North America and Eurasia the species has long been an important resource—in many areas the most important resource—for peoples' inhabiting the northern boreal forest and tundra regions. Known human dependence on caribou/wild reindeer has a long history, beginning in the Middle Pleistocene (Banfield (1961), стр. 170; Kurtén (1968), стр. 170) and continuing to the present....The caribou/wild reindeer is thus an animal that has been a major resource for humans throughout a tremendous geographic area and across a time span of tens of thousands of years." Ernest S. Burch, Jr. "The Caribou/Wild Reindeer as a Human Resource", American Antiquity, Vol. 37, No. 3 (July 1972), pp. 339–368.
  10. ^ "No Last Word on Language Origins" Archived 2005-04-04 at the Wayback Machine, Bellarmine University

Spoljašnje veze[уреди]