Гребен (Грчка)

Координате: 40° 05′ С; 21° 25′ И / 40.08° С; 21.42° И / 40.08; 21.42
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гревена)
Гребен
Γρεβενά
Гребен
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругГревена
Становништво
Становништво
 — 2001.15.481
 — густина33,55 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 05′ С; 21° 25′ И / 40.08° С; 21.42° И / 40.08; 21.42
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина530 m
Површина461,4 km2
Гребен на карти Грчке
Гребен
Гребен
Гребен на карти Грчке
Поштански број511 00
Регистарска ознакаΡΝ

Гребен (грч. Γρεβενά [Grevená] — Гревена) је главни град округа Гребен на југозападу периферије Западна Македонија, у Грчкој.

Природни услови[уреди | уреди извор]

Гребен се налази у југозападном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (530 м н. в.). Град се налази на ушћу Гребенске реке (Гревенитикос) у реку Бистрицу (Алиакмонас). Са свих страна град окружују брда и планине. Град лежи на траси новог ауто-пута дуж старог пута Игњација.

Клима у Гребену је због надморске висине града и затворености овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.

Историја[уреди | уреди извор]

Околина Гребена је била насељена током праисторије, антике, средњег века. Подручје је пало под отоманску власт крајем 14. века и остало следећих 5 векова. Тек 1912. године град припада савременој Грчкој. Током Другог светског рата и Грчког грађанског рата град и околина су тешко страдали. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво[уреди | уреди извор]

Гребен данас има око 15.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Демографија
1981.1991.2003.
7.7399.34510.177

Кретање броја становника у општини по пописима:

Демографија
1991.2003.
14.98614.481

Привреда[уреди | уреди извор]

Гребенска привреда се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50их и 60их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]