Guru Gobind Sing

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Guru Gobind Sing
Guru Gobind Singh Ji
Portret Guru Gobind Singa, držeći sokola i u pratnji Sika
Puno imeGuru Gobind Singh
Ime po rođenjuGobind Rej
Druga imenaDeseti Nanak[1]
Datum rođenja(1666-12-22)22. decembar 1666.[2]
Mesto rođenjaPatna Sahib (današnja Patna, Bihar)
 Indija
Datum smrti7. oktobar 1708.(1708-10-07) (41 god.)
Mesto smrtiHazur Sahib Nanded (današnji Nanded, Maharaštra)
 Indija
Uzrok smrtiAtentat Džamšed Kana i Vasil Bega[3][4]
Zanimanjedeseti guru Sika
DelovanjeOsnovao je kalsu[5]
RadoviNapisao je Džap Sahib, Čandi di Var, Tav-Prasad Savajije, Zafarnamah, Bačitar Natak, Akal Ustat, Čaupaj
PrethodnikGuru Tegh Bahadur
NaslednikGuru Grant Sahib
SupružnikMata Džito, Mata Sundari i Mata Sahib Devan[6]
Deca4

Guru Gobind Sing (5. januar 1666 – 7. oktobar 1708),[2][7] rođen Gobind Raj, bio je deseti sikski guru, duhovni učitelj, ratnik, pesnik i filozof. Kada je njegov otac Guru Teg Bahadur obezglavljen zbog odbijanja prelaska na islam,[8][9] Guru Gobind Sing formalno je postavljen kao vođa Sika u svojoj devetoj godini, postajući deseti sikski Guru.[10] Njegova četiri sina su poginula tokom njegovog života - dva u bici, a dva je pogubila Mogulska vojska.[11][12][13]

Među njegovim zapaženim doprinosima sikizmu su osnivanje sikske ratničke zajednice zvane kalsa 1699. godine[5][14][15] i uvođenje pet K, pet verskih predmeta koje kalsa Siki nose u svakom trenutku. Guru Gobind Sing zaslužan je za Dasam Grant čije su himne sveti deo sikskih molitvi i kalsa rituala.[16][17] On je takođe je zaslužan za finaliziranje i osvećivanje Guru Grant Sahiba kao primarno sveto pismo sikizma i večnog Gurua.[18][19]

Porodica, detinjstvo i mladost[уреди | уреди извор]

Guru Gobind Singovo rodno mesto u Patni, Bihar.

Gobind Sing je bio jedini sin Gurua Teg Bahadura, devetog sikskog gurua, i Mate Gujri. On je rođen je u Patni u Biharu 22. decembra 1666. godine, u porodici sodi kaste,[20] dok je njegov otac bio u poseti Bengalu i Asamu.[2] Njegovo rođeno ime bilo je Gobind Raj, a svetilište po imenu Takt Šri Patna Harimandar Sahib obeležava mesto kuće u kojoj se rodio i proveo prve četiri godine života.[2] Njegova porodica se 1670. godine vratila u Pandžab, a u martu 1672. preselili su se u Čak Nanaki u podnožju Himalaja u Severnoj Indiji, zvanom Sivalikov opseg, gde se školovao.[2][14]

Njegov otac Guru Teg Bahadur zamolio je Kašmirske Pandite 1675. godine da ga zaštite od fanatičnog progona Iftikar Kana,[21] mogulskog guvernera Kašmira pod mogulim carem Aurangzebom.[2] Teg Bahadur je razmatrao mirnu rezoluciju putem sastanka sa Aurangzebom, ali su ga njegovi savetnici upozorili da mu može biti ugrožen život. Mladi Gobind Raj, poznatiji kao Gobind Sing posle 1699. godine,[7] savetovao je oca da niko nije vredniji da vodi i da se žrtvuje od njega.[2] Njegov otac je pokušao, ali je bio uhapšen i javno obezglavljen u Delhiju 11. novembra 1675. po nalogu Aurangzeba zbog odbijanja prelaska na islam i tekućih sukoba između sikizma i Islamskog carstva.[22][23] Posle ovog mučeništva, Siki su postavili mladog Gobind Raja za desetog sikskog gurua u Vajsakiju 29. marta 1676.[24]

Guru Gobind Sing imao je tri žene:[6][25]

  • u 10. godini se oženio Mata Džitom 21. juna 1677. u mestu Basantgarh, 10 km severno od Anandpura. Par je imao tri sina: Džudžar Sing (rođen 1691), Zoravar Sing (rođen 1696) i Fateh Sing (rođen 1699).[26]
  • sa 17 godina oženio se Mata Sundari 4. aprila 1684. u Anandpuru. Par je imao jednog sina, Ajit Sing (rođen 1687.)[27]
  • u 33. godini oženio se Mata Sahib Devan 15. aprila 1700. u Anandpuru. Nisu imali dece, ali ona je imala uticajnu ulogu u sikizmu. Guru Gobind Sing ju je proglasio majkom Kalse.[28]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Singh, Pashaura; Louis E. Fenech (2014). The Oxford Handbook of Sikh Studies. Oxford University Press. стр. 311. ISBN 978-0-19-969930-8. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Ganda Singh. „GOBIND SINGH, GURU (1666-1708)”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 7. 3. 2016. 
  3. ^ Louis E. Fenech; W. H. McLeod (2014). Historical Dictionary of Sikhism. Rowman & Littlefield. стр. 9. ISBN 978-1-4422-3601-1. 
  4. ^ J. S. Grewal (1998). The Sikhs of the Punjab. Cambridge University Press. стр. 78—79. ISBN 978-0-521-63764-0. 
  5. 5,0 5,1 Arvind-Pal Singh Mandair; Shackle, Christopher; Singh, Gurharpal (2013). Sikh Religion, Culture and Ethnicity. Routledge. стр. 25—28. ISBN 978-1-136-84627-4. 
  6. 6,0 6,1 Dhillon, Dr Dalbir Singh (1988). Sikhism – Origin and Development. Atlantic Publishers and Distributors. стр. 144. Архивирано из оригинала на датум 17. 9. 2016. 
  7. 7,0 7,1 Owen Cole, William; Piara Singh Sambhi (1995). The Sikhs: Their Religious Beliefs and Practice. Sussex Academic Press. стр. 36. 
  8. ^ Guru Tegh Bahadur Архивирано 2017-04-14 на сајту Wayback Machine BBC Religions (2009)
  9. ^ Everett Jenkins, Jr. (2000). The Muslim Diaspora (Volume 2, 1500-1799): A Comprehensive Chronology of the Spread of Islam in Asia, Africa, Europe and the Americas. McFarland. стр. 200. ISBN 978-1-4766-0889-1. 
  10. ^ Mayled, Jon (2002). Sikhism. Heinemann. стр. 12. ISBN 978-0-435-33627-1. 
  11. ^ Seiple, Chris; Hoover, Dennis; Otis, Pauletta (2013). The Routledge Handbook of Religion and Security. Routledge. стр. 93. ISBN 978-0-415-66744-9. ;
    John F. Richards (1995). The Mughal Empire. Cambridge University Press. стр. 255—258. ISBN 978-0-521-56603-2. 
  12. ^ „The Sikh Review”. Sikh Cultural Centre. 20 (218-229): 28. 1972. 
  13. ^ Hardip Singh Syan (2013). Sikh Militancy in the Seventeenth Century: Religious Violence in Mughal and Early Modern India. I.B.Tauris. стр. 218—222. ISBN 978-1-78076-250-0. 
  14. 14,0 14,1 „BBC Religions - Sikhism”. BBC. 26. 10. 2009. Архивирано из оригинала на датум 23. 1. 2011. Приступљено 30. 7. 2011. 
  15. ^ P Dhavan (2011). When Sparrows Became Hawks: The Making of the Sikh Warrior Tradition, 1699-1799. Oxford University Press. стр. 3—4. ISBN 978-0-19-975655-1. 
  16. ^ Dasam Granth, Encyclopaedia Britannica
  17. ^ McLeod, W. H. (1990). Textual Sources for the Study of Sikhism. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-56085-4. , pages 2, 67
  18. ^ Arvind-Pal Singh Mandair; Shackle, Christopher; Singh, Gurharpal (2013). Sikh Religion, Culture and Ethnicity. Routledge. стр. 11—12, 17—19. ISBN 978-1-136-84627-4. 
  19. ^ Shelke, Christopher (2009). Divine covenant: rainbow of religions and cultures. Gregorian Press. стр. 199. ISBN 978-88-7839-143-7. 
  20. ^ Vanjara Bedi, S. S. „SODHI”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 20. 8. 2017. 
  21. ^ Pashaura Singh and Louis Fenech (2014). The Oxford handbook of Sikh studies. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 445. ISBN 978-0-19-969930-8. 
  22. ^ Seiple, Chris (2013). The Routledge handbook of religion and security. New York: Routledge. стр. 96. ISBN 978-0-415-66744-9. 
  23. ^ Pashaura Singh and Louis Fenech (2014). The Oxford handbook of Sikh studies. Oxford, UK: Oxford University Press. стр. 236—237. ISBN 978-0-19-969930-8. 
  24. ^ Harkirat S. Hansra (2007). Liberty at Stake:sikhs: the Most Visible. iUniverse. стр. 28—29. ISBN 978-0-595-43222-6. 
  25. ^ Jones, Constance A.; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. New York: Facts on File, Inc. стр. 417. ISBN 978-0-8160-5458-9. Архивирано из оригинала на датум 23. 9. 2016. 
  26. ^ Ashok, Shamsher Singh. „JITOJI MATA”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 14. 9. 2016. 
  27. ^ Ashok, Shamsher Singh. „SUNDARI MATA”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 14. 9. 2016. 
  28. ^ Ashok, Shamsher Singh. „SAHIB DEVAN”. Encyclopaedia of Sikhism. Punjabi University Patiala. Архивирано из оригинала на датум 29. 7. 2017. Приступљено 16. 8. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Singh, Gobind; Jasbir Kaur Ahuja (1996). The Zafarnama of Guru Gobind Singh. Mumbai: Bharatiya Vidya Bhavan. OCLC 42966940. 
  • Singh, Prof. Surinderjit, Guru Gobind Singh's Zafarnamah Transliteration and Poetic Rendering in English. Singh Brothers, Amritsar. 2003. ISBN 978-81-7205-272-0..
  • Deora, Man Singh (1989). Guru Gobind Singh: a literary survey. New Delhi: Anmol Publications. ISBN 978-81-7041-160-4. OCLC 21280295. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]