Gvožđe(II) hlorid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(II) hlorid
Iron(II)-chloride-xtal-sheet-3D-balls-A.png
FeCl2.png
Nazivi
IUPAC nazivs
Gvožđe(II) hlorid
Gvožđe dihlorid
Drugi nazivi
Fero hlorid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.949
RTECS NO5400000
UNII
Svojstva
FeCl2
Molarna masa 126.751 g/mol (anhidrat)
198.8102 g/mol (tetrahidrat)
Agregatno stanje žuto mrka čvrsta materija (anhidrat)
bledo zelena čvrsta materija (di-tetrahidrat)
Gustina 3.16 g/cm3 (anhidrat)
2.30 g/cm3 (dihidrat)
1.39 g/cm3 (tetrahidrat)
Tačka topljenja 677 °C (anhidrat)
120 °C (dihidrat)
105 °C (tetrahidrat) [3]
Tačka ključanja 1023 °C (anhidrat)
64.4 g/100 mL (10 °C),
68.5 g/100mL (20 °C),
105.7 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost u THF rastvoran
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična
Geometrija molekula oktaedralna na Fe
Opasnosti
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Gvožđe(II) fluorid
Gvožđe(II) bromid
Gvožđe(II) jodid
Drugi katjoni
Kobalt(II) hlorid
Mangan(II) hlorid
Bakar(II) hlorid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Gvožđe(II) hlorid (fero hlorid) je hemijsko jedinjenje sa formulom FeCl2. To je paramagnetična čvrsta materija sa visokom tačkom topljenja. FeCl2 se kristališe iz vode kao zelenkasti tetrahidrat. To je oblik koji se najčešće sreće u laboratoriji. Postoji i dihidrat, koji je takođe rastvoran u vodi. Vodeni rastvor FeCl2 je žut.

Proizvodnja[уреди]

Hidratisane forme fero hlorida se dobijaju tretmanom otpada proizvodnje čelika hlorovodoničnom kiselinom. Takvi rastvori se nazivaju "potrošenom kiselinom," posebno kad hlorovodonična kiselina nije kompletno konzumirana:

Fe + 2 HCl → FeCl2 + H2

Potrošena kiselina se mora tretirati pre nogo što se odbaci. Gvožđe(II) hlorid je javlja kao sporedni produkt i pri proizvodnji titanijuma, pošto neke rude titanijuma sadrže gvožđe.[4]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0070494398
  4. Egon Wildermuth, Hans Stark, Gabriele Friedrich, Franz Ludwig Ebenhöch, Brigitte Kühborth, Jack Silver, Rafael Rituper “Iron Compounds” in Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry Wiley-VCH, Wienheim, 2005.

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]