Gvožđe(II) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(II) oksid
Iron(II) oxide
Nazivi
IUPAC naziv
Gvožđe(II) oksid
Drugi nazivi
Fero oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.014.292
UNII
Svojstva
FeO
Molarna masa 71.844 g/mol
Agregatno stanje crni kristali
Gustina 5.745 g/cm3
Tačka topljenja 1.377 °C (2.511 °F; 1.650 K)
Tačka ključanja 3.414 °C (6.177 °F; 3.687 K)
Nerastvoran
Rastvorljivost Nerastvoran u alkalijama, rastvoran u kiselinama
Opasnosti
Opasnost u toku rada može da bude piroforan
Bezbednosni spisak ICSC 0793
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Gvožđe(II) fluorid, Gvožđe(II) sulfid, Gvožđe(II) selenid, Gvožđe(II) telurid
Drugi katjoni
Mangan(II) oksid, Kobalt(II) oksid
Srodna jedinjenja
Gvožđe(III) oksid, Gvožđe(II,III) oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Gvožđe(II) oksid (fero oksid) je jedan od gvožđe oksida. On je crni prah sa hemijskom formulom FeO. On se sastoji od elementa gvožđa u oksidacionom stanju 2 vezanog za kiseonik. Njegova mineralna forma je poznata kao vustit. Gvožđe(II) oksid nije isto što i rđa, koji se sastoji od hidratisanog gvožđe(III) oksida (feri oksida). Ovaj termin se može koristi manje određeno za nestehiometrijsko jedinjenje sa promenljivim odnosom gvožđa i kiseonika. Uzorci su tipično deficitarni u gvožđu sa sastavom u opsegu Fe0.84O do Fe0.95O.[2]

Priprema[уреди]

FeO se može pripremiti zagrevanjem gvožđe(II) oksalata u vakuumu:[2]

FeC2O4 → FeO + CO + CO2

Stehiometrijski FeO se može formirati zagrevanjem Fe0.95O sa gvožđem na 770 °C i 36 kbar.[3]

Reakcije[уреди]

FeO je termodinamički nestabilan ispod 575 °C, te se disproporcioniše u metal i Fe3O4:[2]

4FeO → Fe + Fe3O4

Struktura[уреди]

Gvožđe(II) oksid poprima kubnu strukturu kamene soli u kojoj su atomi gvožđa oktaedralno okruženi atomima kiseonika. Nestehiometrijski odnosi se javljaju zbog lakoće oksidacije FeII do FeIII čime se efektivno zamenjuje mali broj FeII sa dve trećine tog broja FeIII atoma.[3]

Ispod 200 K dolazi do manjih promena strukture kojima se menja simetrija u romboedralnu i uzorak postaje antiferomagnetan.[3]

Upotreba[уреди]

Gvožđe(II) oksid se koristi kao pigment. On je odobren od strane FDA za upotrebu u kozmetici, a koristi se i kao ink za tetoviranje.

Reference[уреди]

  1. Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002. ISBN 0-07-049439-8
  2. 2,0 2,1 2,2 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford University Press. ISBN 0-19-855370-6

Spoljašnje veze[уреди]