Gvožđe(II) oksid
_oxide.jpg)
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
Gvožđe(II) oksid
| |
| Drugi nazivi
Fero oksid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.014.292 |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| FeO | |
| Molarna masa | 71,844 g/mol |
| Agregatno stanje | crni kristali |
| Gustina | 5,745 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1.377 °C (2.511 °F; 1.650 K) |
| Tačka ključanja | 3.414 °C (6.177 °F; 3.687 K) |
| Nerastvoran | |
| Rastvorljivost | Nerastvoran u alkalijama, rastvoran u kiselinama |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | može da bude piroforan |
| Bezbednost prilikom rukovanja | ICSC 0793 |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Gvožđe(II) fluorid, Gvožđe(II) sulfid, Gvožđe(II) selenid, Gvožđe(II) telurid |
Drugi katjoni
|
Mangan(II) oksid, Kobalt(II) oksid |
Srodna jedinjenja
|
Gvožđe(III) oksid, Gvožđe(II,III) oksid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Gvožđe(II) oksid (fero oksid) je jedan od gvožđe oksida. On je crni prah sa hemijskom formulom FeO. On se sastoji od elementa gvožđa u oksidacionom stanju 2 vezanog za kiseonik. Njegova mineralna forma je poznata kao vustit. Gvožđe(II) oksid nije isto što i rđa, koji se sastoji od hidratisanog gvožđe(III) oksida (feri oksida). Ovaj termin se može koristi manje određeno za nestehiometrijsko jedinjenje sa promenljivim odnosom gvožđa i kiseonika. Uzorci su tipično deficitarni u gvožđu sa sastavom u opsegu Fe0.84O do Fe0.95O.[4]
Priprema
[уреди | уреди извор]FeO se može pripremiti zagrevanjem gvožđe(II) oksalata u vakuumu:[4]
- FeC2O4 → FeO + CO + CO2
Stehiometrijski FeO se može formirati zagrevanjem Fe0.95O sa gvožđem na 770 °C i 36 kbar.[5]
Reakcije
[уреди | уреди извор]FeO je termodinamički nestabilan ispod 575 °C, te se disproporcioniše u metal i Fe3O4:[4]
- 4FeO → Fe + Fe3O4
Struktura
[уреди | уреди извор]Gvožđe(II) oksid poprima kubnu strukturu kamene soli u kojoj su atomi gvožđa oktaedralno okruženi atomima kiseonika. Nestehiometrijski odnosi se javljaju zbog lakoće oksidacije FeII do FeIII čime se efektivno zamenjuje mali broj FeII sa dve trećine tog broja FeIII atoma.[5]
Ispod 200 K dolazi do manjih promena strukture kojima se menja simetrija u romboedralnu i uzorak postaje antiferomagnetan.[5]
Upotreba
[уреди | уреди извор]Gvožđe(II) oksid se koristi kao pigment. On je odobren od strane FDA za upotrebu u kozmetici, a koristi se i kao ink za tetoviranje.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002. ISBN 0-07-049439-8
- ^ а б в Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
- ^ а б в Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford University Press. ISBN 0-19-855370-6
