Gvožđe(II) oksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Gvožđe(II) oksid
IUPAC ime
Drugi nazivi Fero oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 1345-25-1 YesY
PubChem[1][2] 14945
ChemSpider[3] 14237 YesY
UNII G7036X8B5H YesY
ChEBI 50820
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula FeO
Molarna masa 71.844 g/mol
Agregatno stanje crni kristali
Gustina 5.745 g/cm3
Tačka topljenja

1377 °C, 1650 K, 2511 °F ([4])

Tačka ključanja

3414 °C, 3687 K, 6177 °F

Rastvorljivost u vodi Nerastvoran
Rastvorljivost Nerastvoran u alkalijama, rastvoran u kiselinama
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0793
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada može da bude piroforan
Tačka spontanog paljenja promenljiva
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Gvožđe(II) fluorid, Gvožđe(II) sulfid, Gvožđe(II) selenid, Gvožđe(II) telurid
Drugi katjoni Mangan(II) oksid, Kobalt(II) oksid
Srodna jedinjenja Gvožđe(III) oksid, Gvožđe(II,III) oksid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Gvožđe(II) oksid (fero oksid) je jedan od gvožđe oksida. On je crni prah sa hemijskom formulom FeO. On se sastoji od elementa gvožđa u oksidacionom stanju 2 vezanog za kiseonik. Njegova mineralna forma je poznata kao vustit. Gvožđe(II) oksid nije isto što i rđa, koji se sastoji od hidratisanog gvožđe(III) oksida (feri oksida). Ovaj termin se može koristi manje određeno za nestehiometrijsko jedinjenje sa promenljivim odnosom gvožđa i kiseonika. Uzorci su tipično deficitarni u gvožđu sa sastavom u opsegu Fe0.84O do Fe0.95O.[5]

Priprema[уреди]

FeO se može pripremiti zagrevanjem gvožđe(II) oksalata u vakuumu:[5]

FeC2O4 → FeO + CO + CO2

Stehiometrijski FeO se može formirati zagrevanjem Fe0.95O sa gvožđem na 770 °C i 36 kbar.[6]

Reakcije[уреди]

FeO je termodinamički nestabilan ispod 575 °C, te se disproporcioniše u metal i Fe3O4:[5]

4FeO → Fe + Fe3O4

Struktura[уреди]

Gvožđe(II) oksid poprima kubnu strukturu kamene soli u kojoj su atomi gvožđa oktaedralno okruženi atomima kiseonika. Nestehiometrijski odnosi se javljaju zbog lakoće oksidacije FeII do FeIII čime se efektivno zamenjuje mali broj FeII sa dve trećine tog broja FeIII atoma.[6]

Ispod 200 K dolazi do manjih promena strukture kojima se menja simetrija u romboedralnu i uzorak postaje antiferomagnetan.[6]

Upotreba[уреди]

Gvožđe(II) oksid se koristi kao pigment. On je odobren od strane FDA za upotrebu u kozmetici, a koristi se i kao ink za tetoviranje.

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0070494398
  5. ^ а б в Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  6. ^ а б в Wells A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry 5th edition Oxford University Press ISBN 0198553706

Spoljašnje veze[уреди]