Gvožđe(III) fosfat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Gvožđe(III) fosfat
A-quartz.png
Gvožđe(III) fosfat pentahidrat
Nazivi
IUPAC naziv
Gvožđe(III) fosfat
Drugi nazivi
Feri ortofosfat, Feri fosfat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.123
UNII
Svojstva
FeO4P
Molarna masa 150,81 g·mol−1
Agregatno stanje žuto smeđi čvrsti materijal
Gustina 3.056 g/cm3 (anhidrat)
2.87 g/cm3 (20 °C, dihidrat)
Tačka topljenja 250 °C (482 °F; 523 K)
(dihydrate) decomposes[3]
anhidrat:
nerastvoran
dihidrat:
0.642 g/100 mL (100 °C)[3]
+11,500.0·10−6 cm3/mol
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 180.5 J/mol·K (dihidrat)[3]
Standardna molarna entropija So298 171.3 J/mol·K (dihidrat)[3]
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 -1888 kJ/mol (dihidrat)[3]
Opasnosti
GHS grafikoni The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)[4]
GHS signalna reč Upozorenje
H315, H319, H335[4]
P261, P305+351+338[4]
Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Gvožđe(III) fosfat, takođe feri fosfat,[5][6] je neorgansko jedinjenje sa formulom FePO4. Poznato je nekoliko srodnih materijala, uključujući četiri polomorfa FePO4 i dva polimorfa dihidrata FePO4·(H2O)2. Ovi materijali nalaze niz tehničkih primena. Oni se javljaju u vidu minerala.[7][8]

Struktura[уреди]

Najzastupljenija forma FePO4 poprima strukturu α-kvarca. U toj formi P i Fe imaju teraedarsku molekularnu geometriju. Pri visokom pritisku, dolazi do fazne promene i prelaza u gušću strukturu sa oktaedralnim Fe centrima. Dve ortorombne strukture i monoklinička faza su isto tako poznate. U dva polimorfa dihidrata, Fe centar je oktaedralan sa dva liganda vode u uzajamnoj cis poziciji.[9]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „iron(III) phosphate dihydrate”. chemister.ru. Приступљено 3. 7. 2014. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Sigma-Aldrich Co., Iron(III) phosphate dihydrate. Retrieved on 2014-05-03.
  5. ^ „Iron(III) Phosphate”. NIH, U.S. National Library of Medicine. Приступљено 22. 1. 2016. 
  6. ^ „FERRIC PHOSPHATE”. EndMemo.com. Приступљено 22. 1. 2016. 
  7. ^ Roncal-Herrero, T., Rodriguez-Blanco, J.D., Benning, L.G., Oelkers, E.H. (2009) Precipitation of Iron and Aluminium Phosphates Directly from Aqueous Solution as a Function of Temperature from 50 to 200°C. Crystal Growth & Design, 9, 5197-5205. doi: 10.1021/cg900654m.
  8. ^ Song, Y.; Zavalij, P. Y.; Suzuki, M.; Whittingham, M. S. (2002). „New Iron(III) Phosphate Phases: Crystal Structure and Electrochemical and Magnetic Properties” (PDF). Inorganic Chemistry. 41 (22): 5778—5786. PMID 12401083. doi:10.1021/ic025688q. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 07. 2014. Приступљено 3. 7. 2014. 
  9. ^ Zaghib, K.; Julien, C. M. (2005). „Structure and electrochemistry of FePO4·2H2O hydrate”. Journal of Power Sources. 142: 279—284. doi:10.1016/j.jpowsour.2004.09.042. Приступљено 3. 7. 2014. 

Spoljašnje veze[уреди]