Hedylidae

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Амерички лептири-мољци
Hedylidae
Macrosoma bahiata.jpg
Macrosoma bahiata
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Коло:
(нерангирано):
Натпородица:
Hedyloidea

Scoble, 1986
Породица:
Hedylidae

Guenée, 1857, nec. Bergh, 1895
Род:
Macrosoma

Hübner, 1818
Типска врста
Macrosoma tipulata Hübner, 1818
Врсте

35 врста

Синоними

Амерички лептири-мољци (лат. Hedylidae) су фамилија инсеката (Insecta) из реда љуспокрилаца или лептира (Lepidoptera). Унутар фамилије постоји 35 врста, из само једног рода - Macrosoma. Живе искључиво у неотропским областима.

Таксономија и систематика[уреди]

Hedylidae су прво сврставане у фамилију земљомерки (Geometridae) и потфамилију Oenochrominae,[1][2] највероватније због сличног морфолошког изгледа, стално раширених крила, уског тела или антена. Данас су Hedylidae посебна фамилија, а имају и своју натфамилију Hedyloidea, коју први пут помиње Scoble, 1986.

Морфолошки изглед[уреди]

Одрасла јединка[уреди]

Морфолошки, Hedylidae највише личе на врсте из фамилије Geometridae али и на многе врсте из фамилија Crambidae, Pyralidae, Pterophoridae. То је био један од разлога зашто се дуго није знало у коју их фамилију треба разврстати. Крила су им увек раширена, понекад пресавијена тако да се доње крило налази испод горњег. Обојеност крила је варијабилна, може зависити од пола, а разликује се од врсте до врсте, што их може чинити лаким, али и тешким за прецизну идентификацију. Абдомен је узак, при крају закривљен, подигнут према горе. Пронотум је најчешће широк, длакав, на прелазу са главе на пронотум и пронотум на абдомен, он се сужава, а длаке су ту често другачије боје. Глава је мала, а највећи део главе заузимају сложене очи. На глави се налазе и антене, дужине пар центиметара, а облик чешља је одсутан код мужјака.

Гусеница[уреди]

Гусеница је дужине пар центиметара, на глави поседује израштаје у облику рогово, слично као код многих гусеница дневних лептира, поготово из фамилије шаренаца. Шаре по телу гусенице зависе од тога у ком је гусеница инстару и које је врсте гусеница. У зависности од врсте, гусеница на телу може поседовати избочине,бодљице, које служе за одбрану од предатора. На крају тела налазе се два телесна израштаја,краћи од оних на глави, који вероватно служе да збуне потенцијалног предатора.

Јајашце[уреди]

Јајашце је благо издужено, прекривено малим кукицама, а површина му је избраздана. Млада јајашца, тек излегнута су бела, са тек понеком шаром, а у њима се под лупом може видети беличаста течност. Како јајашце стари, постаје све тамније и тамније, а на послетку се у њему може и видети млада гусенчица.

Лутка[уреди]

Лутке су благо пљоснате, издужене, са једним израштајем налик на рог изнад дела где ће се развити пронотум. Шаре су карактеристичне за различите врсте, као и боја. Лутка је на средишњем делу проширена, док је на задњем делу сужена.

Распрострањеност[уреди]

Све врсте из фамилије живе у неотропским областима. Насељавају земље Централне Америке, Мексико, Амазон, јужни Перу, централну Боливију, југозападни Бразил, а присутна је и на Карибима, Куби, Јамајци и Тринидаду.

Понашање[уреди]

Све врсте из фамилије привлачи светло сијалица и лампи, али се поједине јединке могу пронаћи и како лете дању, иако то ретко раде.[3] Код многих врста је присутна и мимикрија. Тако на пример, врста Macrosoma lucivittata имитира врсте лептира из потфамилије Ithomiinae (Позната врста из ове потфамилије је Greta oto).[4] Врста Macrosoma napiaria имитира поједине врсте белаца (Pieridae).

Листа врста[уреди]

Унутар ове фамилије постоји 35 врста, разврстаних у само један род.

Извори[уреди]

  1. ^ Scoble, M.J. (1986). „The structure and affinities of the Hedyloidea: a new concept of the butterflies”. Bull. Brit. Mus. (nat. Hist.) (Ent.). 53: 251—286. 
  2. ^ Prout, L.B. (1910). „Lepidoptera Heterocera, Fam. Geometridae, Subfam. Oenochrominae”. Genera Insectorum. 104: 1—119. 
  3. ^ Kendall, R.O., (1976). Larval foodplants and life history notes for eight moths from Texas and Mexico. Journal of the Lepidopterists' Society, 30(4): 264-271.
  4. ^ Beccaloni, G.W. (1997). Ecology, natural history and behaviour of ithomiine butterflies and their mimics in Ecuador (Lepidoptera: Nymphalidae: Ithomiinae). Tropical Lepidoptera, 8(2): 103-124.

Спољашње везе[уреди]