Anđeli pakla

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hell's Angels)

Anđeli pakla
SkraćenicaHA, 81, HAMC
Moto"Anđeli zauvek, Zauvek anđeli" (tradicionalno)[1]
„Kada postupimo dobro, niko se ne seća. Kad pogrešimo, niko to ne zaboravlja.” (nespecifična, jednoprocentska izreka)[2]
Osnovana17. mart 1948. god.; pre 76 godina (1948-03-17)[3]
Datum osnivanja17. mart 1948. god.; pre 76 godina (1948-03-17)[3]
TipOdmetnički motorciklistički klub
RukovodiociSoni Barger
Veb-sajtwww.hells-angels.com

Motorciklistički klub Anđeli pakla (engl. Hells Angels Motorcycle Club - HAMC) je svetski motociklistički klub jednoprocentaša čiji članovi obično voze motocikle Harli-Dejvidson.

U maju 2019. godine sud u Utrehtu doneo je presudu kojom je Holandija postala prva zemlja koja je u potpunosti zabranila Anđele smrti; druge zemlje poput Nemačke zabranile su lokalna poglavlja, ali nikada cele klubove.[4][5][6][7] Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država smatra da je klub sindikat organizovanog kriminala.[8][9][10][11][12][13][14][15][16] U Sjedinjenim Državama i Kanadi Anđeli smrti su zasnovani kao Hels Anđels motorciklistička korporacija. Uobičajeni nadimci za klub su „H.A.”, „Red & Vhite”, „HAMC” i „81”.[17][18][19] Sa članstvom od preko 6.000 i 467 ogranaka u 59 zemalja, HAMC je najveći „odmetnički” motociklistički klub na svetu.[20][21][22]

Istorija[уреди | уреди извор]

Anđeli pakla su nastali 17. marta 1948 u Fontani, Kalifornija, kada se nekoliko malih motociklističkih klubova složilo da se spoje.[23] Prema podacima veb lokacije Anđela pakla,[24] neosnovana je sugestija da su bivše trupe koje su se pridružile klubu uključivale neprilagođene i nezadovoljne osobe. Taj izvor takođe napominje da je ime organizacije prvi predložio saradnik osnivača po imenu Arvid Olsen, koji je tokom Drugog svetskog rata služio u eskadrili „Paklenih anđela” Letećih tigrova u Kini.[25] Njihovo ime je inspirisano tradicijom iz Prvog i Drugog svetskog rata po kojoj su Amerikanci svojim eskadrilima davali žestoke nazive kojima prkose smrti; primer za to leži u jednoj od tri eskadrile P-40 Letećih tigrova stacioniranih u Burmi i Kini, koja je nazvana „Pakleni anđeli”.[26] Godine 1930, u Hauard Hjuzovom filmu Anđeli pakla prikazani su izvanredni i opasni podvizi vazduhoplovstva, a veruje se da su nazivi grupa iz Drugog svetskog rata bazirane na tom filmu. Prema veb lokaciji Anđela pakla, oni su svesni da u nazivu nedostaje apostrof („Hell's”), ali navode „...vi ste oni kojima nedostaje. Nama ne.” [27]

Ovaj B-17F, sa brojem na repu 41–24577, nazvan je Hell's Angels prema filmu Hauarda Hjuza iz 1930. godine o pilotima borbenih aviona iz Prvog svetskog rata.[28][29]

Deo rane istorije HAMC-a nije jasan, a izvori se razlikuju. Prema Ralfu „Soni” Bargeru, osnivaču ogranka Oukland, rani ogranci kluba osnovani su u San Francisku, Gardeni, Fontani, Oaklandu i drugde, s tim da članovi obično nisu bili svesni da postoje drugi klubovi. Jedan od manje poznatih klubova postojao je u severnom Činu / južnoj Pomoni, krajem 1960-ih.

Drugi izvori tvrde da je Anđeli smrti u San Francisku organizovao Roki Grejvs 1953. godine, član Anđela smrti iz San Bernardina („Berdu”), što implicira da su „Frisco” Anđeli smrti bili itekako svesni svojih preteča.[30] Anđeli smrti „Frisko“ reorganizovani su 1955. godine sa trinaest ogranaka, pri čemu je Frank Sadilek bio predsednik, i koristili su manji, originalni logotip. Oaklandski ogranak je u to vreme predvodio Barger, i oni su koristili veću verziju amblema „mrtvačke glave” s nadimkom „Bargerov veći”, koji je prvi put korišten 1959. godine. Kasnije je on postao klupski standard.

Pakleni anđeli su često prikazani u polumitskom romantičnom maniru poput bande Džejmsa-Jongera iz 19. veka: slobodoumni, ikonični, vezani bratstvom i odanošću. U drugim vremenima, kao u filmu Divlji anđeli Rodžera Kormana iz 1966. godine, prikazani su kao nasilni i nihilistički, tek nešto više od nasilne kriminalne bande i pošasti nad društvom.[31]

Klub je postao prominentan izunutar i uspostavio je svoju reputaciju kao deo kontrakulturnog pokreta šezdesetih godina 20. veka u okrugu Hejt-Ašberi u San Francisku, igrajući ulogu u mnogim vodećim događajima pokreta. Članovi su bili direktno povezani sa mnogim primarnim vođama kontrakulture, kao što su Ken Kizi i Meri Pranksters, Alen Ginzberg, Džeri Garsija i Grejtful ded, Timoti Liri, Bitlsi, Rolingstonsi, Mik Faren i Tom Vulf. Pisanje knjige o klubu pokrenulo je karijeru „Gonzo” novinara Hantera S. Tompsona.[32][33][34][35]

Godine 1973, članovi nekoliko ogranaka organizacije protestovali su na saslušanju Agencije za zaštitu životne sredine zbog predloženog plana prevoza koji uključuje ograničenja upotrebe i prodaje motocikala, kako bi Kalifornija ispunila nove standarde Zakona o čistom vazduhu.[36]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Frank Reynolds, Michael McClure (1967). Freewheelin Frank: Secretary of the Angels, Grove Press, 1967, p. 73
  2. ^ Hopper, C. B., & Moore, J. (1990). "Women in outlaw motorcycle gangs". Journal of Contemporary Ethnography, 18(4), p. 385.
  3. ^ „Inside the biker gangs: the truth about guns, drugs and organized crime”. The Independent. UK. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 9. 6. 2008. г. Приступљено 13. 8. 2010. 
  4. ^ „Netherlands first country to ban the Hells Angels; Violence called "systemic", "common"”. NL Times. 29. 5. 2019. 
  5. ^ „Hells Angels bikers banned by Dutch court”. BBC News. 29. 5. 2019. 
  6. ^ France-Presse, Agence (29. 5. 2019). „Hells Angels banned by Dutch court in biker gang crackdown”. The Guardian — преко www.theguardian.com. 
  7. ^ „Dutch court bans 'violent' Hells Angels motorcycle club”. Reuters. 29. 5. 2019 — преко www.reuters.com. 
  8. ^ „Motorcycle gang”. U.S. Department of Justice. Архивирано из оригинала 15. 4. 2014. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  9. ^ Lockyer, Bill (2003). „ORGANIZED CRIME IN CALIFORNIA” (PDF). CALIFORNIA DEPARTMENT OF JUSTICE. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 1. 2010. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  10. ^ „ORGANIZED CRIME IN OREGON” (PDF). Oregon State Department of Justice. септембар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  11. ^ „ASIAN ORGANIZED CRIME AND TERRORIST ACTIVITY IN CANADA, 1999–2002” (PDF). Federal Research Division. Library of Congress. јул 2003. Приступљено 23. 1. 2010. 
  12. ^ „ORGANIZED CRIME IN OREGON” (PDF). Oregon State Department of Justice. септембар 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 7. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  13. ^ „ASIAN ORGANIZED CRIME AND TERRORIST ACTIVITY IN CANADA, 1999–2002” (PDF). Federal Research Division. Library of Congress. јул 2003. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2010. 
  14. ^ „Major international operation against Hells Angels”. Europol (на језику: енглески). 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала 20. 11. 2022. г. Приступљено 2022-10-15.  „Major international operation against Hells Angels | Europol”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2022. г. Приступљено 15. 10. 2022. 
  15. ^ 2003 Annual Report on Organized Crime in Canada Criminal Intelligence Service Canada (2003) Архивирано јул 2, 2023 на сајту Wayback Machine
  16. ^ AFP targets outlaw motorcycle gangs in South-East Asia Australian Federal Police (July 11, 2022) Архивирано јул 10, 2022 на сајту Wayback Machine
  17. ^ "81" is a metonym. As 'H' and 'A' are the 8th and 1st letter of the alphabet.
  18. ^ „Hells Angels MC World FAQ”. Hells-angels.com. Архивирано из оригинала 19. 10. 2020. г. Приступљено 27. 3. 2012. 
  19. ^ "81" is a metonym. As 'H' and 'A' are the 8th and 1st letter of the alphabet.
  20. ^ Hells Angels organizing on P.E.I., say RCMP Kevin Yarr and Sally Pitt, Canadian Broadcasting Corporation (September 23, 2016) Архивирано септембар 24, 2016 на сајту Wayback Machine
  21. ^ Hells Angels clubhouses in Kelowna, Nanaimo and Vancouver seized by government Jacqueline Gelineau, Houston Today (February 15, 2023) Архивирано фебруар 17, 2023 на сајту Wayback Machine
  22. ^ Miller, Michael E. (18. 5. 2015). „How the Bandidos became one of the world's most feared biker gangs”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Архивирано из оригинала 14. 4. 2022. г. Приступљено 2022-10-15. 
  23. ^ The Secret Life of Bikers by Jerry Langton. Location 19.5/477. HarperCollings:2018 ISBN 978-1-44345-467-4
  24. ^ „Hels Angels Motorcycle Club World”. hells-angels.com. Приступљено 30. 11. 2014. 
  25. ^ „Hells Angels MC World”. Hells-angels.com. Приступљено 15. 2. 2011. 
  26. ^ Rossi, J.R. „Flying Tiger Association Unit Rosters”. The Flying Tigers - American Volunteer Group - Chinese Air Force. 
  27. ^ „Hells Angels FAQ”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2020. г. Приступљено 16. 10. 2020. 
  28. ^ Bishop, Cliff T. (1986). Fortresses of the Big Triangle First, East Anglia Books. ISBN 1-869987-00-4. стр. 160, 236..
  29. ^ „Hells Angels vs. Memphis Belle, Historical Information” (PDF). 303rd Bomb Group Association. Приступљено 11. 8. 2008. 
  30. ^ Birney Jarvis for Male magazine, 1964. Reprinted in Hells Angels by Hunter S. Thompson
  31. ^ Bagnall, Sam (2. 1. 2004). „Hells Angels: Easy-riders or criminal gang?”. This World. BBC News. Приступљено 13. 8. 2010. 
  32. ^ „The Fall of the Counterculture : Preview”. Bu.digication.com. Приступљено 30. 11. 2014. 
  33. ^ Hell's Angels and the Illusion of the Counterculture; Wood, John. 30 Sept 2003. The Journal of Popular Culture, Volume 3
  34. ^ The Haight-Ashbury: A History; Perry, Charles. 2005
  35. ^ „Interview with Sonny Barger”. Pdr.autono.net. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 2013-06-18. 
  36. ^ "Early Implementation of the Clean Air Act of 1970 in California". EPA Alumni Association. Video, Transcript (see p. 14). July 12, 2016.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Anđeli pakla na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Anđeli_pakla&oldid=27677308”