Херкул буба

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Hercules beetle)

Hercules beetle
Male Hercules beetle, Dynastes hercules ecuatorianus
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Arthropoda
Класа: Insecta
Ред: Coleoptera
Породица: Scarabaeidae
Род: Dynastes
Врста:
D. hercules
Биномно име
Dynastes hercules
Синоними
  • Scarabaeus hercules Linnaeus, 1758, 1758
  • Scarabaeus scaber Linnaeus, 1758, 1764
  • Scarabaeus oculatus Scopoli, 1772
  • Scarabaeus alcides Fabricius, 1781
  • Scarabaeus iphiclus Panzer, 1782
  • Scarabaeus perseus Olivier, 1789
  • Dynastes alcides (Fabricius, 1781)
  • Dynastes lagaii Verrill, 1906
  • Dynastes vulcan Verrill, 1906
  • Dynastes argentata Verrill, 1907
  • Dynastes hercules niger Endrodi, 1947
  • Dynastes hercules caribaea Stehle & Stehle, 1958
  • Dynastes hercules baudrii Pinchon, 1976

Херкул буба (Dynastes hercules) је врста буба носорога пореклом из прашума Централне Америке, Јужне Америке и Малих Антила. То је најдужа постојећа врста буба на свету, а такође је и један од највећих летећих инсеката на свету.

Етимологија[уреди | уреди извор]

Dynastes hercules је познат по својој огромној снази и добио је име по Херкулу, јунаку класичне митологије који је познат по својој великој снази.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Dynastes hercules има сложену таксономску историју и био је познат по неколико синонима. Налази се у потпородици Dynastinae (буба носорога) у већој породици Балегари (опште позната као скарабеј). Не рачунајући подврсте D. hercules, седам других врста је препознато у роду Dynastes.

Подврсте[уреди | уреди извор]

Именовано је неколико подврста D. hercules [1] [2] мада још увек постоји одређена несигурност у погледу валидности именованих таксона.[3] [4]

    • Dynastes hercules ecuatorianus Ohaus, 1913
    • Dynastes hercules hercules (Linnaeus, 1758)
    • Dynastes hercules lichyi Lachaume, 1985
    • Dynastes hercules morishimai Nagai, 2002
    • Dynastes hercules occidentalis Lachaume, 1985
    • Dynastes hercules paschoali Grossi & Arnaud, 1993
    • Dynastes hercules reidi Chalumeau, 1977 (= baudrii Pinchon, 1976)
    • Dynastes hercules septentrionalis Lachaume, 1985 (= tuxtlaensis Moron, 1993)
    • Dynastes hercules takakuwai Nagai, 2002
    • Dynastes hercules trinidadensis Chalumeau & Reid, 1995 (= bleuzeni Silvestre and Dechambre, 1995)

Опис[уреди | уреди извор]

Величина одрасле јединке (не укључујући грудни рог) варира између 50 и 85 мм по дужини и 29 и 42 мм по ширини.[5] Мужјаци херкул буба могу досећи и до 173 мм по дужини (укључујући рог), што их чини најдужом врстом буба на свету, ако су чељусти и/или рогови укључени у мерење.[3] [6] Величина рога је природно променљива, више него било која варијација величине ногу, крила или укупне величине тела у врстама. Ова варијабилност је резултат развојних механизама који се подударају са генетском предиспозицијом у односу на исхрану, стрес, изложеност паразитима и/или физиолошка стања.[7]

Херкул буба је изразито полно диморфична, само мужјаци показују карактеристичне рогове (један на глави, а знатно већи на протораксу).[8] Тело мужјака је црно са изузетком покрилаца која могу имати нијансе маслинасто-зелене. Имају црни шав са ретко распоређеним црним тачкама другде на покрилцима.[5] Они имају благо преливајућу боју покрилаца, која варира у боји међу врстама и на њу може утицати влажност локалног окружења у којем се развијају.[9] [10] При ниској влажности, покрилца су маслинасто-зелене или жуте боје, али при већој влажности потамне до црне боје услед промене рефракције светлости.[11]

Женке врсте херкул буба имају пробушена покрилца која су обично потпуно црна, али понекад имају задњу четвртину покрилаца обојену на исти начин као и мужјаци.[5]

  • Женка
    Женка
  • Мужјак
    Мужјак
  • Илустрација херкул бубе из The Naturalist's Miscellany (1789-1813), Џорџ Шоу (1751—1813).
    Илустрација херкул бубе из The Naturalist's Miscellany (1789-1813), Џорџ Шоу (1751—1813).

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Популације херкул бубе могу се наћи од јужног Мексика до Боливије у планинским и низинским кишним шумама. Познате популације укључују Мале Антиле, Тринидад и Тобаго, Бразил, Еквадор, Колумбију и Перу.[5] Хромозомска анализа је показала да род Dynastes у ствари потиче из Јужне Америке.[12]

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Ларва D. hercules

О животном циклусу у дивљини не зна се много, али много је доказа стечено посматрањем популација узгојених у заточеништву.[5] Сезона парења одраслих обично се јавља током кишне сезоне (од јула до децембра). Женке имају просечан период гестације од 30 дана од копулације до полагања јаја, а могу положити и до 100 јаја на земљу или на мртво дрво. Инкубација јаја траје отприлике 27,7 дана пре него што се излегу.[11] Када се излегне, стадијум ларве херкул бубе може трајати до две године, при чему ће проћи кроз 3 фазе метаморфозе, познате и као стадијуми.[5] Ларве имају жуто тело са црном главом. Ларве могу нарасти до 11 cm дужине и тежине веће од 100 грама.[11] У лабораторијским условима на 25 ± 1 °C, прва фаза у просеку траје 50 дана, друга фаза у просеку 56 дана, а трећа у просеку 450 дана. Након трећег стадијума, стадијум лутке траје око 32 дана, где ће прећи у одраслу особу. Одрасле бубе могу да живе три до шест месеци у заточеништву.[5]

Исхрана и понашање[уреди | уреди извор]

Исхрана[уреди | уреди извор]

Ларве херкул бубе су сапроксилофаге, што значи да се хране трулим дрветом; бораве у истом током своје двогодишње развојне фазе.[5] [9] Одрасла херкул буба храни се свежим и трулим плодовима.[9] [10] Запажено је да се хране у заточеништву бресквама, крушкама, јабукама и грожђем.[10] [13]

Понашање[уреди | уреди извор]

Унутар матичних станишта кишних шума, одрасле бубе, које су ноћне, хране се воћем ноћу, а дању се крију или укопавају у испод лишћа.[11] Одрасле бубе способне су да стварају звук „брујања“, који настаје стридулацијом трбуха према покрилцима како би послужио као упозорење предаторима.[11] [14] Као и већина инсеката, комуникација унутар врсте мешавина је хеморецепције, вида и механичке перцепције. Експерименти на бубама показали су да ће се мужјак смештен у близини женке одмах оријентисати према њој и тражити је, сугеришући хемијску комуникацију путем снажних сексуалних феромона.[14]

Борбено понашање међу мушкарцима[уреди | уреди извор]

Запажено је и у дивљим стаништима и у заточеништву да ће се мужјак херкул бубе упустити у борбу како би стекао посед и права на парење над женком.[15] Мужјаци херкул буба обично користе своје велике рогове за решавање спорова око парења; ове туче могу нанети значајна физичка оштећења борцима, али такође могу укључити и могуће оштећење женке у процесу.[16] Током борби, мужјаци покушавају да ухвате и закаче супарника између цефалних и грудних рогова како би их подигли и бацили. Успешан мужјак добија права на парење са женком, мада су бубе и даље полигинандрозне.[11]

Физичка снага[уреди | уреди извор]

Извештаји сугеришу да је херкул буба способна да носи и до 850 пута већу тежину од своје телесне масе. Стварна мерења на много мањој (и релативно јачој: види закон квадратне коцке ) врсти буба носорога показују носивост само до 100 пута већу од њихове телесне масе, при чему се једва крећу.[17]

Однос према људима[уреди | уреди извор]

Херкул бубе не утичу негативно на људске активности, било као пољопривредне штеточине или вектор болести. Бубе се могу држати као кућни љубимци.[11]

Однос према животној средини[уреди | уреди извор]

Херкул бубе благотворно доприносе екосистему кишних шума, првенствено током фазе ларве у којој су сапроксилофаги. Храњење трулим дрветом помаже биоразградњи и кружењу хранљивих материја у животној средини.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Hercules Beetle, Dynastes hercules”. BioLib.cz. 2017. Архивирано из оригинала 2018-12-06. г. Приступљено 2017-07-09. 
  2. ^ Huang, J.P. (15. 9. 2017). „The Hercules beetles (subgenus Dynastes, genus Dynastes, dynastidae) A revisionary study based on the integration of molecular, morphological, ecological, and geographic analyses.”. Miscellaneous Publications, Museum of Zoology, University of Michigan. 206: 1—32 — преко ResearchGate. 
  3. ^ а б Ratcliffe, B.C.; Cave, R.D. (2015). „The dynastine scarab beetles of the West Indies (Coleoptera: Scarabaeidae: Dynastinae)”. Bulletin of the University of Nebraska State Museum. 28: l—346. 
  4. ^ Huang, J., Knowles, L. The species versus subspecies conundrum: quantitative delimitation from integrating multiple data types within a single bayesian approach in Hercules beetles. Systematic Biology, vol. 65, 2015, 15p.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з Keller, O.; Cave, R. D. Cave (2016). „Hercules Beetle Dynastes hercules (Linnaeus, 1758) (Insecta: Coleoptera: Scarabaeidae)” (PDF). University of Florida, IFAS Extension. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-08-29. г. Приступљено 2017-05-20. 
  6. ^ „Largest species of beetle”. Guinness World Records. Архивирано из оригинала 2017-05-09. г. Приступљено 2017-05-20. 
  7. ^ Lavine, L.; Gotoh, H.; Brent, C. S.; Dworkin, I.; Emlen, D. J. (2015). „Exaggerated Trait Growth in Insects”. Annual Review of Entomology. 60: 453—472. PMID 25341090. doi:10.1146/annurev-ento-010814-021045. 
  8. ^ Huang, J. (2016). „Parapatric genetic introgression and phenotypic assimilation: testing conditions for introgression between Hercules beetles (Dynastes, Dynastinae)”. Molecular Ecology. 25 (21): 5513—5526. PMID 27661063. doi:10.1111/mec.13849.  |hdl-приступ= захтева |hdl= (помоћ)
  9. ^ а б в Rassart, M.; Colomer, J. F.; Tabarrant, T.; Vigneron, J. P. (2008). „Diffractive hygrochromic effect in the cuticle of the hercules beetle Dynastes hercules”. New Journal of Physics. 10 (3): 033014. Bibcode:2008NJPh...10c3014R. doi:10.1088/1367-2630/10/3/033014 Слободан приступ. 
  10. ^ а б в Hinton, H. E.; Jarman, G. M. (1973). „Physiological colour change in the elytra of the Hercules beetle, Dynastes hercules”. Journal of Insect Physiology. 19 (3): 533—539. doi:10.1016/0022-1910(73)90064-4. .
  11. ^ а б в г д ђ е Toussaint, A. (2015). „Dynastes hercules (Hercules Beetle)” (PDF). The Online Guide to the Animals of Trinidad and Tobago (University of West Indies). Архивирано (PDF) из оригинала 18. 2. 2018. г. Приступљено 17. 2. 2018. 
  12. ^ Dutrillaux B.; Dutrillaux A.-M. (2013). „A South American Origin of the Genus Dynastes (Coleoptera: Scarabaeidae: Dynastinae) Demonstrated by Chromosomal Analyses”. Cytogenetic and Genome Research. 147 (1): 37—42. PMID 23735513. doi:10.1159/000351210. 
  13. ^ Krell, F., Krell, V. Longevity of the Western Hercules beetle, D. grantii Horn (Coleoptera: Scarabaeidae: Dynastinae). The Coleopterists Bulletin, vol. 69, 2015, 1p.
  14. ^ а б Kulikowski, A. „Dynastes hercules”. Animal Diversity Web. Архивирано из оригинала 2017-05-22. г. Приступљено 2017-05-20. 
  15. ^ Beebe, W. (1947). „Notes on the Hercules Beetle, Dynastes hercules (Linn.), at Rancho Grande, Venezuela, with Special Reference to Combat Behavior.”. Department of Tropical Research, New York Zoological Society. 32: 109—116. 
  16. ^ „Hercules Beetles”. University of Kentucky Entomology. 2008. Архивирано из оригинала 2017-03-30. г. Приступљено 2017-05-19. 
  17. ^ Kram, R. (1996). „The Journal of Experimental Biology” (PDF). 199: 609—612. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-08-10. г. Приступљено 2017-05-19. 

 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херкул_буба&oldid=27041757”