Hiperprolaktinemija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Hiperprolaktinemija
PRL structure.png
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostEndokrinologija
ICD-10E22.1
ICD-9-CM253.1
DiseasesDB6314
eMedicinemed/1098
MeSHD006966

Hiperprolaktinemija je stanje u kojem u krvi postoji povećana koncentracija prolaktina hormon kojeg luči hipofiza.[1] Može se manifestovati u dva oblika kao: fiziološka (tokom trudnoće i u novorođenčadi tokom dojenja) i patološka. Bolest je mnogo izraženije u žena, ali može se razviti i u muškaraca.

Opšta razmatranja[уреди]

Najvažnija uloga prolaktina kod žena je stimulacija proizvodnje mleka u mlečnoj žlezdi nakon poroda. Povišene vrednosti prolaktina mogu se javiti u sledećim stanjima:

  • Tokom trudnoće i dojenja normalno je da se u krvi nalazi povećana koncentracija prolaktina.
  • Nakon upotrebe nekih lijekova,[2]
  • Nakon nekih bolesti, npr. kod dobroćudni tumor hipofize koji pojačano luči prolaktin i naziva se

prolaktinom. I drugi tumori hipofizne regije mogu ponekad izazvati hiperprolaktinemiju izazvanu kompresijom na hipofizu.

Prolaktin i kod žena i kod muškaraca snižava nivo polnih hormona (estrogena i testosterona) što dovodi do poremećaja menstrualnih ciklusa i polnih funkcija.[3]

Epidemiologija[уреди]

Poremećaj se najčešće javlja kod žena, a vrlo retko kod dece i adolescenata.

  • U SAD ovo stanje se javlja u manje od 1% slučajeva u opštoj populaciji i u 5-14% od pacijenata sa sekundarnom amenorejom.[4] Približno 75% pacijenata sa galaktorejom i amenoreje imaju hiperprolaktinemiju, a oko 30% može imati tumore koji luče prolaktin.
  • Smrtnost je relativno mala, međutim, u slučajevima sa enormnim vrednostima prolaktina koji sekretuju tumora, smrtnost može biti značajna. Retki su slučajevi metastatske maligne prolaktinemije.[5]

Etiologija[уреди]

Sindrom hiperprolaktinemije mogu uzrokovati različiti somatogeni, neuroendokrinim i psihijatrijskim činiocima.

Prema uzrocima hiperprolaktinemija može biti: fiziološka, dfarmakološka, patološka, i idiopatska (nepoznatog uzroka).

Fiziološka (prirodna) hiperprolaktinemija[уреди]

Tipične fiziološke hiperprolaktinemije nastaju tokom telesne aktivnosti, stresa (hipoglikemija), sna, seksa, trudnoćе, dojenjа, stimulacija bradavica, koitusа, novorođenčeta i ishrane bogate proteinima.

  • Nivo prolaktina raste kod telesne aktivnosti u trenutku postizanja anaerobnog praga.
  • Ovaj hormon se smatra stresogenim faktorom (iako njegovo dejstvo u toku psihičkih stanja stresa nije u potpunosti dokazano), jer njegova koncerntracija u krvi raste tokom desjstva stresogenih faktora i parćena je hipotenzijom ili sinkopom.
  • Takođe i hipoglikemija može biti od značaja za produkciju prolaktina, kod žena i muškarca.

Farmakološka hiperprolaktinemija[уреди]

Među farmakološkim uzročnicima hiperprolaktinemije navodi se veći broj lekova, pre svega onih koji ometaju metabolizam, sintezu, apsorpciju ili se vezuju za dopaminske receptore koji smanjuju dejstvo i uzrokuju povećanu sekreciju prolaktina. Iz ove grupe lekova najpoznatiji su: domperidon, fenotiazin, pimozid, butirofen, rezerpin, dekorboksilaza, metildopa, antagonisti dopaminskih receptora, butirofenoni, tioksanteni, metoklopramid, sulpirid, rezerpin.

Za razvoj snažne stimulanse ljudskog prolaktina od farmakoloških spreparata odgovorni su i:

  • endogena opioidna sredstva.
  • estrogeni, koji u farmakološkim dozama, izazivaju povećanje nivoa prolaktina kod žena i muškaraca, a inhibiraju nivo FSH i LH hormona.

Patološka hiperprolaktinemija[уреди]

Pojava hiperprolaktinemija može biti uzrokovana raznim patološkim stanjima Kao što su:

  • hipotalamusni tumori i metastaze malignih tumora iz drugih lokacija
  • tuberkuloza,
  • sarkoidoza,
  • kraniofaringeomi
  • gliomi hipofize
  • tumori hipofize
  • prolaktinomi, koji mogu biti raznih veličina (uglavnom 10 mm), i nose naziv mikroprolaktinomi.
  • adenomi koji sekretuju HR i PRL i adenomi koji sekretuju ACTH i PRL (Nelsonov sindrom i Kušingova bolest). Prema veličini prolaktinomi se dele na male (manje od 1 cm) i velike, invazivne tumore koji pokazuju tendenciju ekstrselarnog širenja. Smatra se da mali prolaktinomi po pravilu ne pokazuju tendenciju rasta odnosno prelaska u velike tumore. Prolaktinomi manjih dimenzija spadaju u češće i pretežno se javljaju kod žena za razliku od makroprolaktinoma koji su mnogo češći u osoba muškog pola. Smatra se da veličina ovih tumora koreliše sa stepenom hormonske sekrecije i da su generalno veći tumori praćeni većim nivoom serumskog prolaktina.
  • nefunkcionalni hromofobni adenomi sa kompresijom hipofizne peteljke
  • bolesti hipotalamusa i hipofizne peteljke
  • granulomatozne bolesti posebno sarkoidoza
  • kraniofaringeomi i drrugi tumori
  • zračenje glave
  • sekcija peteljke hipofize
  • sindrom prazne sele
  • vaskularne abnormalnosti uključujući aneurizmu
  • linfocitni hipofizitis
  • primarni hipopituitarizam
  • hronična bubrežna insuficijencija
  • ciroza jetre
  • trauma grudnog koša ( uključujući hirurgiju, herpes zoster)
  • Chairi-Fromelov sindrom ili perzistentna postpartalna galaktoamenoreja

Među najčešćim uzrocima hiperprolaktinemije smatra se adenom hipofize, benigni tumor koji proizvodi prolaktin.

Idiopatska hiperprolaktinemija[уреди]

Kako se kod izvesnog broja bolesdnika sa hiperprolaktinemijom i nakon sprovedenog detaljnog ispitivanja ne može utvrditi neposredni uzrok njihovog nastanka, takve hiperprolaktinemije označavaju se kao idiopatske.

Klinička slika[уреди]

Dijagnoza[уреди]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog nalaza i laboratorijske i neuroradiološke obrade, i ima za cilj da dokaže postojanje povećanog nivoa prolaktina i da jasno razdvoji sva stanja koja do njega mogu dovesti i identifikacije patološki proces.

Terapija[уреди]

Glavni cilj terapije je trajno normalizovanje vrednosti prolaktina u krvi, ali i uklanjanje ili redukovanje tumora ako je on dokazan kao uzrok bolesti. Pre započinjanja terapije bitno je utvrditi neposredni uzrok povećanja prolaktina jer od toga zavisi i forma lečenja. U zavisnosti od etiološkog uzroka hiperprolaktinemija se može lečiti: primenom lekova, hiruški ili primenom zračne terapije.

Prognoza[уреди]

Prognoza hiperprolaktinemija zavisi od uzroka koji je do njega doveo. Kod prolaktinskog tumora u formi makroadenoma usled njegovog ekspanziivnog razvoja i rasta i ekspanzije u okolna tkiva, može doći do ozbiljnih oštećenja vida kao i postepenog razvoja insuficijencije prednjeg, ali i zadnjeg režnja hipofize.

Izvori[уреди]

  1. ^ Nilsson LA, Roepstorff C, Kiens B, Billig H, Ling C. Prolactin suppresses malonyl-CoA concentration in human adipose tissue. Horm Metab Res. 2009 Oct. 41(10):747-51.
  2. ^ Davies PH. Drug-related hyperprolactinaemia. Adverse Drug React Toxicol Rev. 1997 Jun. 16(2):83-94.
  3. ^ Rubio-Abadal E, Del Cacho N, Saenz-Navarrete G, et al. How Hyperprolactinemia Affects Sexual Function in Patients Under Antipsychotic Treatment. J Clin Psychopharmacol. 2016 Jul 18.
  4. ^ Lee D-Y, Oh Y-K, Yoon B-K, Choi D. Prevalence of hyperprolactinemia in adolescents and young women with menstruation-related problems. Am J Obstet Gynecol. 2012. 206:213.e1-5.
  5. ^ Melmed S, Casanueva FF, Hoffman AR, et al. Diagnosis and treatment of hyperprolactinemia: an Endocrine Society clinical practice guideline. J Clin Endocrinol Metab. 2011 Feb. 96(2):273-88

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).