Humajun

Nasir-ud-din Muhamed
Humajun
نصیرالدین محمد‬ همایون‬‎
Nasir-ud-din Muhamed; Humajun ; نصیرالدین محمد‬ همایون‬‎; Badšah Mugulskog carstva; Humajun
	Humajun
Ime po rođenju	Nasir-ud-Din Muhamed
Datum rođenja	6. mart 1508.
Mesto rođenja	Kabul; (današnji Avganistan)
Datum smrti	27. januar 1556. (47 god.)
Mesto smrti	Delhi; Mogulsko carstvo (današnja Indija)
Zanimanje	car
Supružnik	Bega Begum
Partner	Nekoliko, uključujući: Hamida Banu Begum; Mah Čučak Begum; Kaniš Agača; Gunvar Bibi; Meva Jan; Čand Bibi; Šad Bibi;

Nasir-ud-Din Muḥammad^[1] (pers. نصیرالدین محمد‎; 6. mart 1508 – 27. januar 1556), poznatiji po svom vladarskom imenu, Humajun (pers. همایون‎), bio je drugi car Mugalskog carstva, koji je vladao teritorijom u sadašnjem Avganistanu, Pakistanu, Severnoj Indiji i Bangladešu od 1530–1540. i ponovo od 1555–1556. Kao i njegov otac Babur, rano je izgubio kraljevstvo, ali ga je povratio uz pomoć dinastije Safavid iz Persije, sa dodatnom teritorijom. U vreme njegove smrti 1556. godine, Mogulsko carstvo se prostiralo na gotovo milion kvadratnih kilometara.

U decembru 1530. godine, Humajun je nasledio svog oca na prestolu u Delhiju kao vladar Mogulskih teritorija na Indijskom potkontinentu. Humajun je bio neiskusni vladar kada je došao na vlast, u svojoj 22. godini. Njegov polubrat Kamran Mirza nasledio je Kabul i Kandahar, najsevernije delove carstva njihovog oca. Kamran je kasnije postao gorki rival Humajuna.

Humajun je izgubio šerpske teritorije u borbi protiv Šer Šaha Surija, ali ih je 15 godina kasnije povratio uz pomoć Safavida. Povratak Humajuna iz Persije bio je praćen velikom svitom persijskih plemića i to je nagovestilo važnu promenu u dvorskoj kulturi Mugula. Srednjoazijsko poreklo dinastije bilo je u velikoj meri zasenjeno uticajima persijske umetnosti, arhitekture, jezika i književnosti. U Indiji postoji mnoštvo uklesanih stena i hiljade persijskih rukopisa koji potiču iz vremena Humajuna.

Humajunov grob

Nakon toga, Humajun je proširio carstvo u vrlo kratkom roku, ostavivši značajno nasleđe svom sinu Akbaru.

Zaleđina[уреди | уреди извор]

Odluka Babura da podeli teritorije svog carstva između dva sina bila je neobična u Indiji, iako je to bila uobičajena srednjoazijska praksa još od vremena Džingis-kana. Za razliku od većine monarhija, koje su praktikovale primogenituru, Timuridi su sledili primer Džingisa i nisu ostavili čitavo kraljevstvo najstarijem sinu. Iako je pod tim sistemom samo čingizid (direktni krvni srodnik) mogao da traži suverenitet i kansku vlast, bilo koji muški čingizid unutar određene podgrane imao je jednako pravo na presto (mada Timuridi nisu bili čingizidi po svojoj očinskoj liniji).^[5] Dok je carstvo Džingis-kana bilo mirno podeljeno između njegovih sinova nakon njegove smrti, skoro svako čingizidno nasleđivanje dovelo je do bratoubistava.^[6]

Sam Timur je podelio svoje teritorije između Pir Muhameda, Miran Šaha, Kalil Sultana i Šahruk Mirze, što je rezultiralo ratom među porodicama.^[5] Po Baburovoj smrti, Humajunove teritorije bile su najmanje bezbedne. On je vladao samo četiri godine, i nisu svi umarasi (plemići) na Humajuna smatrali svojim zakonitim vladarom. Zaista, ranije, kada se Babur razboleo, deo plemića je pokušao da postavi njegovog pašenoga, Mahdija Kvaja, za vladara. Iako je ovaj pokušaj propao, to je bila najava problema koji su usledili.^[7]

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 146. ISBN 9788120710153.
^ Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Royal Asiatic Society. стр. 260.
^ Lal, Muni (1980). Akbar. Vikas. стр. 7. ISBN 9780706910766.
^ Mukhia 2004, стр. 124.
^ ^а ^б Sharaf Al-Din: "Zafar-nama".
^ Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65704-4.
^ Tabakāt Akbarī, a translation from Volume V of The History of India, as Told by Its Own Historians, 1867

Literatura[уреди | уреди извор]

Avasthy, Rama Shanker (1967). The Mughal Emperor Humayun. History Dept., University of Allahabad. OCLC 469320065.
Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press.
Gascoigne, Bamber (1971). The Great Moghuls. New York: Harper & Row. ISBN 978-006-011467-1.
Mukhia, Harbans (2004). The Mughals of India. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18555-0.
Richards, John F. (1993). Johnson, Gordon, ур. The Mughal Empire. The New Cambridge History of India. Part I Volume 5. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25119-8.
Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah) (English translation and Persian text). Translated by Annette S. Beveridge. Royal Asiatic Society. ; English translation only, as text
Begam Gulbadam; Annette S. Beveridge (1972). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Begam Gulbadam. стр. 249—. GGKEY:NDSD0TGDPA1.
Jawhar (fl. 1554) (1832). The Tezkereh Al Vakiāt: Or, Private Memoirs of the Moghul Emperor Humayun. Translated by Charles Stewart. Oriental Translation Fund.
Cambridge History of India, Vol. III & IV, "Turks and Afghan" and "The Mughal Period". (Cambridge) 1928
Muzaffar Alam & Sanjay Subrahmanyan (Eds.) The Mughal State 1526–1750 (Delhi) 1998
William Irvine The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
Jos Gommans Mughal Warfare (London) 2002
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Humayun”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. стр. 97, 232.
Burke, S. M. (1989). Akbar, the Greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 191. OCLC 243709755. »The mausoleum which Haji Begum built at Delhi to shelter her late husband's mortal remains ... Another pleasing feature is the laying out of a large garden round the building.«
Eraly, Abraham (2007). The Mughal world: Life in India's Last Golden Age. Penguin Books. стр. 369. ISBN 9780143102625.
Smith, Vincent Arthur (1919). Akbar: The Great Mogul 1542–1605. Clarendon Press. стр. 125.
Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India. Greenwood Press. стр. 90. ISBN 9780313305139.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Kamiya, Takeo. „Humayun's Tomb in Delhi”. UNESCO. Приступљено 12. 7. 2013.
„Mausoleum that Humayun never built”. The Hindu. 28. 4. 2003. Архивирано из оригинала на датум 08. 07. 2003. Приступљено 31. 1. 2013.

[Mehta86-1] а ^б Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 146. ISBN 9788120710153.

[gulbadan-2] Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Royal Asiatic Society. стр. 260.

[3] Lal, Muni (1980). Akbar. Vikas. стр. 7. ISBN 9780706910766.

[FOOTNOTEMukhia2004124-4] Mukhia 2004, стр. 124.

[Multiple-5] а ^б Sharaf Al-Din: "Zafar-nama".

[6] Soucek, Svat (2000). A History of Inner Asia. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65704-4.

[7] Tabakāt Akbarī, a translation from Volume V of The History of India, as Told by Its Own Historians, 1867

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]