ISO/IEC 8859-2
ISO/IEC 8859-2:1999, Информациона технологија — 8-битни једнобајтни графички кодирани скупови знакова — Део 2: Латинично писмо бр. 2, део је серије ISO/IEC 8859 стандардних кодирања знакова заснованих на ASCII, прво издање објављено 1987. године. Неформално се назива „Latin-2“. Генерално је намењен језицима Средње и Источне Европе који се пишу латиничним писмом.[1] Треба напоменути да се ISO/IEC 8859-2 веома разликује од кодне странице 852 која се такође назива „Latin-2“ у Чешкој и Словачкој. [2] Скоро половина употребе овог кодирања је за пољски језик, и то је главно наслеђено кодирање за пољски, док је практично сва његова употреба замењена са UTF-8.
ISO-8859-2 је IANA преферирано име скупа знакова за овај стандард када се допуни контролним кодовима C0 и C1 из ISO/IEC 6429. Мање од 0,04% свих веб страница користи ISO-8859-2 од октобра 2022.[3][4] Microsoft је доделио кодну страницу 28592, односно Windows-28592, ISO-8859-2 у оперативном систему Windows. IBM је доделио кодну страницу 912 стандарду ISO 8859-2,[5] све док та кодна страница није проширена 1999.[6] Кодна страница 1111 је слична, али замењује бајт B0 ° (знак степена) са U+02DA ˚ (круг изнад).
Windows-1250 је сличан ISO-8859-2 и има све карактере за штампање које има и више. Међутим, неки од њих су преуређени (за разлику од Windows-1252, који чува све знакове из ISO-8859-1 на истом месту).
Језичка покривеност
[уреди | уреди извор]Ове вредности могу се користити за следеће језике:
- албански
- босански
- хрватски
- чешки
- фински[а]
- немачки[б]
- мађарски
- пољски
- румунски[в]
- српска латиница
- словачки
- словеначки
- горњолужичкосрпски
- доњолужичкосрпски
Распоред кодне странице
[уреди | уреди извор]Разлике у односу на ISO-8859-1 имају испод број Unicode кодне тачке.
| 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | A | B | C | D | E | F | |
| 0x | ||||||||||||||||
| 1x | ||||||||||||||||
| 2x | SP | ! | " | # | $ | % | & | ' | ( | ) | * | + | , | - | . | / |
| 3x | 0 | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | : | ; | < | = | > | ? |
| 4x | @ | A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O |
| 5x | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | [ | \ | ] | ^ | _ |
| 6x | ` | a | b | c | d | e | f | g | h | i | j | k | l | m | n | o |
| 7x | p | q | r | s | t | u | v | w | x | y | z | { | | | } | ~ | |
| 8x | ||||||||||||||||
| 9x | ||||||||||||||||
| Ax | NBSP | Ą 0104 |
˘ 02D8 |
Ł 0141 |
¤ | Ľ 013D |
Ś 015A |
§ | ¨ | Š 0160 |
Ş 015E |
Ť 0164 |
Ź 0179 |
SHY | Ž 017D |
Ż 017B |
| Bx | ° | ą 0105 |
˛ 02DB |
ł 0142 |
´ | ľ 013E |
ś 015B |
ˇ 02C7 |
¸ | š 0161 |
ş 015F |
ť 0165 |
ź 017A |
˝ 02DD |
ž 017E |
ż 017C |
| Cx | Ŕ 0154 |
Á | Â | Ă 0102 |
Ä | Ĺ 0139 |
Ć 0106 |
Ç | Č 010C |
É | Ę 0118 |
Ë | Ě 011A |
Í | Î | Ď 010E |
| Dx | Đ 0110 |
Ń 0143 |
Ň 0147 |
Ó | Ô | Ő 0150 |
Ö | × | Ř 0158 |
Ů 016E |
Ú | Ű 0170 |
Ü | Ý | Ţ 0162 |
ß |
| Ex | ŕ 0155 |
á | â | ă 0103 |
ä | ĺ 013A |
ć 0107 |
ç | č 010D |
é | ę 0119 |
ë | ě 011B |
í | î | ď 010F |
| Fx | đ 0111 |
ń 0144 |
ň 0148 |
ó | ô | ő 0151 |
ö | ÷ | ř 0159 |
ů 016F |
ú | ű 0171 |
ü | ý | ţ 0163 |
˙ 02D9 |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ The missing letter Å is officially a part of the Finnish alphabet, however it has no native use and its usage is limited to foreign names only.
- ^ In 2017, the Council for German Orthography officially added a capital ẞ, but is not actually required as SS can be used instead.
- ^ This character set unifies Ș and Ț (S,T with commas below) with Ş and Ţ (S, T with cedillas), as did virtually all other character sets including Microsoft's Windows-1250 and the first version of Unicode. Unicode subsequently disunified them however, this complicated processing of Romanian data; pre-existing data and input methods would still contain the older cedilla codepoints, complicating text searching.[тражи се извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Microsoft Outlook Message Encodings”. 10. 1. 2017.
- ^ „The Czech and Slovak Character Encoding Mess Explained”. luki.sdf-eu.org. Приступљено 2022-02-27.
- ^ „Usage Statistics and Market Share of ISO-8859-2 for Websites, October 2022”. w3techs.com. Приступљено 2022-10-23.
- ^ „Historical trends in the usage statistics of character encodings for websites, February 2022”.
- ^ „Icu-data/Charset/Data/XML/Ibm-912_P100-1995.XML at main · unicode-org/Icu-data”. GitHub.
- ^ „Icu-data/Charset/Data/Ucm/Ibm-912_P100-1999.ucm at main · unicode-org/Icu-data”. GitHub.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ISO/IEC 8859-2:1999
- Стандард ECMA-94
- ISO-IR 101 Десни део латиничног алфабета бр. 2 (1. фебруар 1986)
- Ресурси за ISO 8859-2 (Latin 2)