Ilegalna trgovina droge

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Internacionalne rute droge

Ilegalna trgovina droge, također poznata i kao narkobiznis u najširem smislu obuhvata celokupnu delatnost proizvodnje i distribucije psihotropnih supstanci (droga) na način koji je zabranjen zakonima ili međunarodnim konvencijama. U užem smislu se pri tome podrazumeva delatnost proizvodnje i distribucije droga koje su po pravilu namenjene uživaocima koji ih koriste iz rekreativnih razloga (razonoda) ili zavisnosti. Ilegalna trgovina drogom može imati različite oblike, od onih najjednostavijih - npr. pojedinaca koji uzgajaju stabljike indijske konoplje kako bi od nje proizvodili marihuanu za ličnu upotrebu - pa do izuzetno složenih koje uključuju niz različitih, ali međusobno povezanih kriminalnih organizacija koje deluju u različitim delovima sveta i koje su specijalizovane za različite segmente posla - od proizvođača sirovina (uzgajivači maka ili koke), proizvođača droga, krijumčara, pa do neposrednih rasparčivača, čija se delatnost kolokvijalno naziva dilovanje.

Iako nastojanja da se zabrani ili ograniči proizvodnja i distribucija različitih supstanci, uključujući droge, mogu pronaći u različitim zemljama i različitim periodima istorije, a zajedno sa njima i krijumčarenje i ilegalna trgovina tim supstancama, prvi značajniji primeri se vezuju uz nešto novije doba, pri čemu je među prvima bila carska Kina koja od 18. veka pod vlašću dinastije Đing nastojala da spreči konzumaciju opijuma među svojim podanicima. U zapadnom svetu se drogom počelo ilegalno trgovati nakon što su pojedine zemlje od sredine 19. pa do početka 20. veka počele da regulišu farmaceutsku industriju i industriju lekova. Nagli razvoj ilegalne trgovine drogom je zabeležen u 20. veku, a što se tumači kako posledicama Drugog svetskog rata koji je brojne veterane učinio zavisnima o opijata (za suzbijanje bolova) ili amfetamina (korištenim za održavanje borbene gotovosti), tako i kontrakulurnih trendova koji su među posleratnom tzv. babi bumerskom generacijom popularizovali konzumiranje droga u rekreativne svrhe. U oba slučaja se u zapadnom svetu stvorilo masovno tržište za organizovane trgovce ilegalnih droga.

Svetski izveštaj o drogama za 2005., koji proizveo odsek Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, procenjuje veličinu globalnog tržišta za nelegalne droge na 321,6 milijardi američkih dolara samo u 2003. godini.[1] Sa svetskim BDP od 36 biliona dolara iste godine, ilegalna trgovina drogom može se proceniti na skoro 1% ukupne globalne trgovine. Konzumiranje ilegalnih droga široko je rasprostranjeno u svetu i lokalnim vlastima je i dalje veoma teško da suprotstave njihovoj popularnosti.

Istorija[уреди | уреди извор]

Kineske vlasti izdale su naredbe protiv pušenja opijuma 1729, 1796 i 1800.[2] Zapad je počeo da zabranjuje adiktivne droge tokom kasnog 19. i početkom 20. veka.[3][4][5]

Početkom 19. veka, pojavila se ilegalna trgovina drogom u Kini. Kao rezultat toga, do 1838. godine broj kineskih zavisnika od opijuma porastao je na između četiri i dvanaest miliona.[6] Kineska vlada je odgovorila nalažući zabranu uvoza opijuma; to je dovelo do Prvog opijumskog rata (1839-1842) između Velike Britanije i kineske dinastije Đing. Velika Britanija je pobedila i primorala Kinu da dozvoli britanskim trgovcima da prodaju indijski opijum. Trgovanje opijumom bilo je unosno, a pušenje je postalo uobičajeno za Kineze u 19. veku, te su britanski trgovci povećali trgovinu sa Kinezima. Drugi opijumski rat izbio je 1856. godine, a Britanci su se ovog puta pridružili Francuzima. Nakon dva rata za opijum, Britanska kruna je sporazumima iz Nankinga (1842) i Tjencina (1858) obavezala kinesku vladu da plati velike sume novca za opijum koji su oduzeli i uništili, što su nazivali „reparacijama”.

Godine 1868, kao rezultat povećane upotrebe opijuma, Velika Britanija je ograničila prodaju opijuma u Britaniji sprovodeći Zakon o farmaciji iz 1868. godine.[7] U Sjedinjenim Državama kontrola opijuma ostala je pod kontrolom pojedinačnih saveznih država do uvođenja Harisonovog zakona 1914. godine, nakon što je 12 međunarodnih sila potpisalo Međunarodnu opijumsku konvenciju 1912. godine.

Između 1920. i 1933. godine, Osamnaesti amandman ustava Sjedinjenih Država zabranio je alkohol u Sjedinjenim Državama. Pokazalo se da je zabranu gotovo nemoguće uspostaviti i došlo je do porasta nivoa organizovanog kriminala, uključujući i modernu američku mafiju, koja je identifikovala ogromne poslovne mogućnosti u proizvodnji, krijumčarenju i prodaji ilegalnih alkoholnih pića.[8][9]

Početkom 21. veka došlo je do povećanja stope upotrebe droga u Severnoj Americi i Evropi, sa naročito povećanom potražnjom za marihuanom i kokainom.[10][11] Kao rezultat toga, međunarodni sindikati organizovanog kriminala, poput kartela Sinaloa i ’Ndrangeta, pojačali su međusobnu saradnju kako bi olakšali prekoatlantsku trgovinu drogom.[12] Upotreba još jedne ilegalne droge, hašiša, takođe je povećana u Evropi.

Види још[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Chawla, Sandeep; Korenblik, Anja; Kunnen, Suzanne; Thibault Le Pichon; Nathwani, Aruna; Pietschmann, Thomas; Rhomberg, Wolfgang; Saadeddin, Ali; Thomas, Johny; Melissa Tullis (2005). World Drug Report 2005: Volume 1: Analysis (Извештај). United Nations Office on Drugs and Crime. стр. 127. ISBN 92-1-148200-3. Приступљено 24. 5. 2017. 
  2. ^ „History of the Opium Trade in China”. Druglibrary.org. Приступљено 8. 10. 2017. 
  3. ^ „Illegal Drugs in America: A Modern History”. Deamuseum.org. Архивирано из оригинала на датум 4. 12. 2004. Приступљено 26. 11. 2011. 
  4. ^ „The 1912 Hague International Opium Convention”. Druglibrary.org. Приступљено 26. 11. 2011. 
  5. ^ „History of Legislative Control Over Opium, Cocaine, and Their Derivatives”. Druglibrary.org. Приступљено 26. 11. 2011. 
  6. ^ Hanes, William Travis; Sanello, Frank (2004). The Opium Wars: The Addiction of One Empire and the Corruption of AnotherНеопходна слободна регистрација. Sourcebooks, Inc. стр. 34. ISBN 978-1-4022-0149-3. 
  7. ^ Berridge, Virginia; Edwards, Griffith (1981). Opium and the People, Opiate Use in Nineteenth-Century England. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2013. 
  8. ^ Organized Crime – American Mafia, Law Library – American Law and Legal Information
  9. ^ Report on the Enforcement of the Prohibition Laws of the United States. National Commission on Law Observance and Enforcement. Dated January 7th 1931
  10. ^ „Narconomics”. The Economist. 25. 6. 2014. Приступљено 18. 5. 2016. 
  11. ^ „Of bongs and bureaucrats”. The Economist. 17. 1. 2014. Приступљено 18. 5. 2016. 
  12. ^ Laura Smith-Spark and Hada Messia; CNN (11. 2. 2014). „Gambino, Bonanno family members held in joint US-Italy anti-mafia raid - CNN.com”. CNN. Приступљено 18. 5. 2016. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]