Indijski hram

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Indijski hram je oblik hramske verske arhitekture koji se razvio na Indijskom podkontinentu. Iako ti hramovi pripadaju trima religijama (budizam[1], hinduizam[2][3] i džainizam[4]), njihov razvitak i mnoge odlike su zajedničke.

Mahadbohi hram

Istorija[уреди]

  • Pravi indijski hram datira iz razdoblja dinastije Gupta (370.-550.). Pe toga se verska delatnost vekovima odvijala u svetištima izdubljenim u živoj steni, posebno u zapadnim delovima srednje Indije.
  • Najstariji sačuvani spomenici su pećinski hramovi i stupovi u Asoki. Stupove, koji su persijski po tehnici, stilu i osećaju, verovatno su i podigli Persijanci. Pećinski hramovi bili su imitacija ahemenidskih grobnica koje su se gradile u Persiji u 6. i 5. veku pre Hrista. Najpoznatiji primeri pećinskih hramova su budističke pećine u Ajanti koje su u potpunosti bile uklesane u živu stenu.

Obožavanje kipova, je verovatno preuzeto od Grka koji su bili u severozapadnoj Indiji oko tri stotine godina nakon Aleksandra Velikog. Najstarije ruševine hinduskog hrama nalaze se u Avganistanu i verovatno poticu iz 2.veka.

  • Budistički hram, poput Mahabodhi hrama u Bodh Gayi (5.-6. vek), je ustanovio klasični oblik indijskog hrama s tornjem u obliku visoke piramide i visokom kamenom ogradom odmah uz hram, oboje potpuno prekriveni prizorima u visokom reljefu.
  • U razdoblju dinastije Gupta[5] oblik se mnogih hramova priklonio standardiziranom crtezu koji će ostati obrazac za kasnije hramove. Srce zgrade je činila kockasta cella (svetište) u kojoj se postavljao božanski kip. Lagano uzdignut na niskom uzvišenju, kip je bio smešten u četvrtastoj prostoriji pred kojom se nalazila neka vrsta predvorja. Svetište je okruživao prolaz namenjen za obrednu šetnju oko svetog kipa. Arhitravi i dovratnici na ulaznom portalu često su se bogato ukrašavali biljnim motivima te muškim i ženskim likovima hramskih zaštitnika, a zidove su krasili i kipovi raznih hinduističkih božanstava.[6]
Ajanta,dvorana molitve u hramu

Najstariji hinduistički hramovi[уреди]

Na jugoistoku Indije, oni građeni za vreme Pallava vladara, su zapravo prelaz iz pećinskog hrama u strukturnu građevinu sa snažnim odlikama budističkih samostana i chaitya (dvorana u kojoj je stupa) s nekoliko ćelija okupljenih oko dvorišta. Tako hramovi u Mahabalipuramu i Hram sunca u Konarku imaju dvorane-paviljone (mandapa) i svetišta (rathas) oblikovane kao ceremonijalne kočije.[7]

  • Khajuraho hramovi su izvrsni primer srednjovekovne indijske arhitekture[8], ali svojim prikazima i svedočanstvo života ljudi u vreme Chandela vladara (oko 950.-1150.). Hramovi su izgrađeni od peščara, bez veziva. Njihovi stupovi i arhitravi su izgrađeni od megalita, do 20 tona teških. Svaki se sastoji od tri glavna elementa: ulaza (ardhamandapa), svečane dvorane (mandapa) i svetišta (garbha griha).
Hram Brihadeeswarar

Uticaj[уреди]

Širenje indijske arhitekture[9] bilo je rezultat kolonijalizma[10], koji je preneo indijsku kulturu zasnovanu na hinduizmu i budizmu, u celu regiju jugoistočne Azije, koja obuhvata Burmu, Tajland,[11] i Indokinu na kopnu, te Šri Lanku, Sumatru, Javu, Bali i drugo. Dva najveća spomenika indijske kulture izvan Indije su Borobodur[12] na Javi i Angkor Wat [13]u Kambodži.[14]

Popis poznatijih indijskih hramova[уреди]


  • Pecinski hramovi u Ajanti
  • Brahmeswara
  • Veliki hramovi dinastije Chola (Brihadisvara, Gangaikondacholisvaram i Airavatesvara)
  • Dharmaraja Ratha
  • Deogarh
  • Pecine Elephante
  • Pecinski hramovi Ellore
  • Kailasa
  • Khajuraho, kompleks od 25 hinduističkih i jainističkih hramova
  • Hram sunca u Konarku
  • Mahabalipuram
  • Mahabodhi, budistički hram na mestu Budina prosvećenja
  • Mamallapuram
  • Rajarajeshvara
  • Velika stupa u Sanchiju, najstariji budistički hram
  • Virupakshin hram u Hampiju (stari grad Vijayanagara)

Reference[уреди]

  1. ^ „Budizam – religija ili filozofija | Srednji put” (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  2. ^ Kramrisch, Stella (1976). The Hindu Temple (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 9788120802230. 
  3. ^ Michell, George (1988). The Hindu Temple: An Introduction to Its Meaning and Forms (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 9780226532301. 
  4. ^ „Google претрага књига”. books.google.rs. Приступљено 7. 4. 2019. 
  5. ^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Приступљено 7. 4. 2019. 
  6. ^ Indijska umjetnost (на језику: хрватски), 8. 11. 2016, Приступљено 7. 4. 2019 
  7. ^ Willis, Michael (2014). The Archaeology of Hindu Ritual: Temples and the Establishment of the Gods (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781107460164. 
  8. ^ „Agra: Čarobna arhitektura Indije”. Naxi radio 96.9MHz Beograd Naxi portal Muzika Zabava Naxi radio uživo. Приступљено 7. 4. 2019. 
  9. ^ „Indian Heritage - Sculpture - Rockcut architecture”. www.indian-heritage.org. Приступљено 7. 4. 2019. 
  10. ^ Osterhammel, Jürgen (2005). Colonialism: A Theoretical Overview (на језику: енглески). Markus Wiener Publishers. ISBN 9781558763401. 
  11. ^ „East Asia/Southeast Asia :: Thailand — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Приступљено 7. 4. 2019. 
  12. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Borobudur Temple Compounds”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  13. ^ „Largest religious structure”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 
  14. ^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди]