Inhibitor apoptoze
Inhibitor apoptoze (IAP) je familija funkcionalno i strukturno srodnih proteina, koji služe kao endogeni inhibitori programirane ćelijske smrti (apoptoze).[1][2] Zajedničko svojstvo svih IAP jedinjenja je prisustvo BIR-a (Bakulovirusnog IAP ponavljanja, ~70 aminokiselina dugog domena) sa jednom do tri kopije. Ljudska IAP familija sadrži osam članova, i IAP homolozi su identifikovani u brojnim organizmima.[3]
Prvi članovi IAP familije su prvo identifikovani iz bakulovirusa, Cp-IAP i Op-IAP. Oni se vezuju za i inhibiraju kaspaze, što je mehanizam koji doprinosi njihovoj efikasnoj infekciji i replikaciji u domaćinu. Kasnije je pet dodatnih ljudskih IAP proteina otkriveno, uključujući: XIAP, c-IAPl, C-IAP2, NAIP, i survivin.
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „About Apoptosis”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2006. г. Приступљено November 2009. „Apoptosis Interest Group, preferred pronunciation of National Institute of Health” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Green, Douglas (2011). Means to an End: Apoptosis and other Cell Death Mechanisms. Cold Spring Harbor, NY: Cold Spring Harbor Laboratory Press. ISBN 978-0-87969-888-1.
- ^ Anne M Verhagen, Elizabeth J Coulson and David L Vaux (2001). „Inhibitor of apoptosis proteins and their relatives: IAPs and other BIRPs”. Genome Biology. 2. doi:10.1186/gb-2001-2-7-reviews3009.[мртва веза]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- The MEROPS online database for peptidases and their inhibitors: I32.002[мртва веза]
- Inhibitor+of+Apoptosis+Proteins на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)