Iperit

Из Википедије, слободне енциклопедије
Iperit
Sulfur-mustard-2D-skeletal.png
Sulfur-mustard-3D-balls.png
Sulfur-mustard-3D-vdW.png
Nazivi
IUPAC naziv
bis(2-hloroetil) sulfid
Drugi nazivi
Iprit
Schwefel-Lost
Lost
Mustard gas
Senfgas
Yperite
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.209.973
KEGG[1]
Svojstva
C4H8Cl2S
Molarna masa 159,07 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojan kad je čist.
Normalno ima od
bledo žute do tamno smeđe boje.
Slab miris belog luka[2]
Gustina 1,27 g/mL, tečnost
Tačka topljenja 14.4 °C, 287.6 K, 57.9 °F
Tačka ključanja 218 °C (424 °F; 491 K)
Neznatna
Rastvorljivost rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF
Opasnosti
Opasnost u toku rada Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
Veoma je toksičan (T+)
Štetan je po životnu sredinu (N)
stvara plikove
Carc. Cat 1
Tačka paljenja 105 °C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Azotni iperit
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Iperiti (sumporni iperiti)[3] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.[4]

Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
  3. Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
  4. Fischer, Karin (2004). Schattkowsky, Martina, ур. Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (на језику: German) (Online изд.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde. Приступљено 28. 12. 2010.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]