Ironija sudbine (film)

С Википедије, слободне енциклопедије
Poster

Ironija sudbine (ru. Ирония судьбы) je sovjetski film snimljen 1975. Film se prikazuje za svaku novu godinu već 45 godina. Mnogi ga smatraju najpopularnijim sovjetskim filmom. U decembru 2007. je u bioskopima prikazan nastavak filma, Ironija sudbine - nastavak.

Radnja[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgUPOZORENJE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Osnov zapleta je gotovo uniformnost arhikteture stambenih blokova širom SSSR-a za vreme Brežnjeva. Film počinje kratkim animiranim segmentom u kojem se pokazuje kako se planeta zagađuje istim ružnim zgradama.

Grupa prijatelja po ustaljenom običaju odlazi 31. decembra u saunu, baš kao što rade pred svaku novu godinu. Tokom boravka u sauni Ženja ih obaveštava da je baš tog dana odlučio da se oženi, a prijatelji odlučuju da to proslave i ubrzo su svi pijani. Posle saune odlaze na aerodrom da isprate Pavlika u Lenjingrad, ali greškom stavljaju potpuno pijanog Ženju na let za Lenjingrad umesto Pavlika. Ženja po sletanju nije primetio da više nije na Moskovskom aerodromu, uzima taksi, koji ga odvodi u Lenjingradsku ulicu koja se zove baš kao i njegova u Moskvi, u kojoj je ista zgrada, a čak i ključ otključava stan sa istim brojem. Ženja leže u krevet, gde ga zatiče Nađa, kojoj upravo treba da stigne dečko za koga je ona namerna da se uda. Za to vreme Žanjina verenica sedi u stanu u Moskvi potpuno sama čekajući ga.

Kulturne napomene važne za shvatanje filma[уреди | уреди извор]

Omot VHS-a izdanja filma

Film prilično verno oslikava realnost života u sovjetskim mikrodistriktima (pandan novobeogradskim blokovima) u kojima je uobičajeno živelo od 8 do 12.000 stanovnika. Mikrodistrikti su rađeni po relativno malom broju šema i planova te u većini sovjetskih gradova postoje potpuno isti mikordistrikti, čak su i stanovi u njima često opremani istim nameštajem. Gotovo u svakoj zgradi je jedan ključ mogao da otvori više stanova. Nije imalo ni smisla menjanti bravu, jer su proizvodile u velikim serijama sa istim ključem. Stoga, zaplet u filmu je veoma realističan i slični događaji su se zaista dešavali što je verovatno uticalo da film postane gotovo kultan u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Vidi još[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]