Irving Berlin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Irving Berlin
Berlin in 1941
Berlin 1941. godine
Ime po rođenjuIsrael Isidore Beilin[1]
Datum rođenja11 maj, 1888(1888-05-11)
Mjesto rođenjaTalačin[2]
 Rusko carstvo
Datum smrti22 septembar, 1989(1989-09-22) (101)
Mjesto smrtiMenhetn, Njujork
 SAD
Zanimanjetekstopisac, kompozitor, liričar
Aktivni period1907–1971
Djelovanjepopularne pesme, ragtajm, brodvejski mjuzikli
Djeca4
Aleksanderov ragtajm band, u izvođenju Bili Marija, 1911. godine

Irving Berlin (rođen Israel Isidore Beilin; ישראל ביילין; 11. maj 1888[3] – 22. septembar 1989) bio je američki kompozitor i liričar, koji se smatra jednim od najvećih pisaca pesama u istoriji Amerike. Njegova muzika čini znatan deo Velike američke pesmarice. Rođen u carskoj Rusiji, Berlin je stigao u Sjedinjene Države u svojoj petoj godini. Svoju prvu pesmu, „Mari iz sunčane Italije”, objavio je 1907. godine, dobijajući za izdavačka prava 33 centa,[4] a svoj prvi veliki međunarodni hit, „Alekanderov ragtajm band”, objavio je 1911. Takođe je bio i vlasnik Pozorišta muzička kutija na Brodveju. Rašireno je gledište da Berlin nije mogao da čita notne zapise, i da je bio toj meri ograničen svirač klavira da je mogao da svira samo u ključu F-oštro koristeći svoj prilagođeni klavir opremljen transponirajućom polugom.[5]

„Alekanderov ragtajm band” je podstakao međunarodno plesno ludilo, čak i na veoma udaljenim mestima, kao što je berlinova rodna Rusija, koja je „urinula sebe u ragtajm ritam sa posvećenošću koja se graniči s manijom.” On je bio poznat po pisanju muzike i tekstova na američkom kolokvijalnom jeziku: nekomplikovo, jednostavno i direktano, sa svojim navedenim ciljem da „dostigne srce prosečnog Amerikanca”, koga je video kao „pravu dušu zemlje”.[6] Čineći to, izjavio je Volter Kronkajt, na počasti povodom stogodišnjice Berlinovog rođendana, on je „pomogao da se napiše priča o ovoj zemlji, zaplenivši najbolje od onog što smo predstavljamo i snove koji oblikuju naše živote”.[7]

Napisao je stotine pesama, od kojih su mnoge postale vodeći hitovi, zbog kojih je postao poznat pre nego što je napunio trideset godina. Tokom svoje šezdesetogodišnje karijere napisao je oko 1500 pesama, uključujući partiture za 20 originalnih emisija na Brodveju i 15 originalnih holivudskih filmova,,[8] pri čemu su njegove pesme, osam puta nominovane za Oskara. Mnoge pesme postale su popularne teme i himne, uključujući „Alekanderov ragtajm band”, „Uskršnja parada”, „Putin na ricu”, „Obraz uz obraz”, „Beli Božić”, „Srećan praznik”, „Sve što možeš uraditi (Ja mogu uraditi bolje)”, i „Nema posla poput šou biznisa”. Njegov Brodvejski mjuzikl i film iz 1943. godine Ovo je armija,[9] sa Ronaldom Reganom, sadržao je berlinovu pesmu „Bože blagoslovi Ameriku” u izvođenju Kejt Smit, koja je prvi put izvedena 1938. godine.[10]

Berlinove pesme su 25 puta dosegle vrh lestvica i bile su ekstenzivno ponovo snimane u izvođenju brojnih pevača, kao što su Endruz sestre, Edi Fišer, Al Džolson, Fred Aster, Etel Merman, Luj Armstrong, Frank Sinatra, Din Martin, Elvis Presli, Džudi Garland, Barbra Strajsend, Linda Ronstadt, Rouzmari Kluni, Šer, Dajana Ros, Bing Krozbi, Sara Von, Rut Eting, Fani Brajs, Marilin Miler, Rudi Vale, Nat King Koul, Bili Holidej, Doris Dej, Džeri Garsija, Vili Nelson, Bob Dilan, Lenard Koen, Ela Ficdžerald, Majkl Bublej, Lejdi Gaga i Kristina Agilera.

Berlin je umro 1989. u 101. godini. Kompozitor Daglas Mur izdvaja Berlina od ostalih savremenih tekstopisaca, i grupiše ga sa Stivenom Fosterom, Voltom Vitmanom i Karlom Sandbergom, kao „velikog američkog minstrela” - osobu koja je „zaplenila i ovekovečila u svojim pesmama ono što govorimo, o čemu razmišljamo i u šta verujemo.”[6] Kompozitor Džordž Geršvin nazvao ga je „najvećim tekstopiscem koji je ikada živeo”,[11]:117 a kompozitor Džerom Kern je zaključio da „Irving Berlinu nema mesta u američkoj muzici - on je američka muzika”.[12]

Rani život[уреди]

Jevrejski imigrant[уреди]

Berlin je rođen 11. maja 1888, u Ruskom carstvu. Iako je berlinova porodica poticala iz Štetla kod Talačina (u današnjoj Belorusiji), dokumenti navode da je on rođen u Tjumenju, u Sibiru.[2] On je bio jedno od osmoro dece Mojsija (1848–1901) i Lene Lipkin Beilin (1850–1922). Njegov otac, kantor u sinagogi, iselio je porodicu u Ameriku, kao i mnoge druge jevrejske porodice krajem 19. veka. Dana 14. septembra 1893. godine,[13] porodica je stigla u Njujork Siti. Nakon njihovog prispeća na ostrvo Elis, ime „Beilin” je promenjeno u „Baline”. Prema biografu Lorens Bergrinu, kao odrasla osoba Berlin je priznao da nema sećanja na svojih prvih pet godina u Rusiji, osim jednog: „on je ležao je na ćebetu pored puta, gledajući kako njegova kuća izgara do zemlje. Do zore kuća je bila u pepelu.”[14]:10 Berlin je isto tako izjavio da nije bio svestan da je odgajan u poniznom siromaštvu, jer nije poznavao nijedan drugi život.[15]:19

Berlinovi su bili deo stotina hiljada drugih jevrejskih porodica koje su emigrirale u Sjedinjene Države u kasnim 1800-im do ranih 1900-ih, izbegavajući diskriminaciju, siromaštvo i brutalne pogrome; uključujući porodice Džordža i Ajre Geršvina, El Džolsona, Sofi Taker, L. Vulf Gilberta, Džek Jelena, Luisa B. Majera (iz MGM) i braću Vorner.[15]:14 Kada su stigli do ostrva Elis, Izrael Beilin je stavljen u izolaciju sa svojim bratom i pet sestara sve dok ih imigracioni zvaničnici nisu proglasili podobnim za ulazak u grad.[16]

Reference[уреди]

  1. ^ Kimball, Robert; Emmet, Linda (2001). The complete lyrics of Irving Berlin (1st изд.). New York: Knopf. ISBN 9780679419433. 
  2. 2,0 2,1 Furia, Philip; Wood, Graham (1998). Irving Berlin: A Life in Song. Schirmer Books. ISBN 978-0-02-864815-6. 
  3. ^ "Big Russian Encyclopedia: Irving Berlin" Ministry of Culture, Russian Federation
  4. ^ Starr, Larry and Waterman, Christopher, American Popular Music: From Minstrelsy to MP3, Oxford University Press. 2009. стр. 64.
  5. ^ Marcus, Gary, Guitar Zero, Penguin Press. 2012. стр. 164.
  6. 6,0 6,1 “Irving Berlin, Nation's Songwriter, Dies”, The New York Times, September 23, 1989
  7. ^ Carnegie Hall, May 27, 1988, Irving Berlin's 100th birthday celebration
  8. ^ 1888-1989., Berlin, Irving (2000). The complete lyrics of Irving Berlin. Kimball, Robert., Emmet, Linda. (1st изд.). New York: Knopf. ISBN 9780679419433. OCLC 44750842. 
  9. ^ This Is the Army (1943), Приступљено 6. 9. 2017 
  10. ^ "Kate Smith, "God Bless America", 5 min.
  11. ^ Wyatt, Robert; Johnson, John A. The George Gershwin Reader, Oxford University Press (2004)
  12. ^ "Pop View; Irving Berlin's American Landscape", The New York Times, May 10, 1987
  13. ^ Passenger list of the Beilin family. „Ancestry.com”. 
  14. ^ Bergreen, Laurence. As Thousands Cheer, Viking Penguin, 1990
  15. 15,0 15,1 Whitcomb, Ian. Irving Berlin and Ragtime America, Limelight Editions (1988)
  16. ^ "Irving Berlin - The Voice of the City", BBC Bristol and A&E network's 1988 broadcast

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]